Spomenik pilotima braniocima Beograda; Foto: Wikimedia
Aktuelno

Spomenik Aprilskom ratu na Zemunskom keju

Iako je možda vajaru Živkoviću, autoru memorijala na Sutjesci, Kadinjači i streljanih đaka u Šumaricama, čast da vaja ovaj spomenik mogla da se direktno poveri, ispoštovana su pravila konkursa, na kojem je upravo on odneo prvo mesto.

Nakon jednog, nadasve benignog propusta, od strane čelnika grada Beograda, u kojoj je glavni grad u noći 5. na 6. april, osvanuo svetlosno obeležen u bojama nemačke zastave, kao znak solidarnosti našeg naroda sa Nemačkim u borbi protiv sveprisutne pandemije koronavirusa, sam događaj nije prošao neopaženo u javnosti i društvenim mrežama. Mnogima je sa pravom zasmetalo što se baš na taj datum odaje čast Nemačkom narodu, kada znamo da su baš na taj datum, 6. aprila 1941. godine, nemački (tada nacistički) avioni bombardovali Beograd.

Ovaj Aprilski rat bio je kratkotrajan, a bio je samo uvertira u okupaciju i raspad Kraljevine Jugoslavije i uvlačenje većeg dela njenog stanovništva u vihor patnje i stradanja. Naravno da svi znamo da ta Nemačka nema više toliko sličnosti sa sadašnjom Nemačkom, ali je nekako degute da se takve stvari prepliću. Iz tog razloga, možda je trenutak da u čast heroja, jugoslovenskih vojnih vazduhoplovaca, koji su tog 6. aprila herojski izginuli u odbrani grada Beograda, predstavimo i jedan spomenik koji memoriše uspomenu na njih.

Isečak iz aprilskih novina

Spomenik je podignuto 1994. godine na Zemunskom keju, nedaleko od hotela „Jugoslavija“, po nacrtima vajara Miodraga Živkovića.

Reč je o spomeniku podignutom 1994. godine na Zemunskom keju, nedaleko od hotela „Jugoslavija“, po nacrtima vajara Miodraga Živkovića. Prvo pitanje koje se odmah nameće je zašto je ovaj spomenik podignut više od pola veka nakon događaja iz Aprilskog rata, tj. zašto su herojske žrtve naših pilota toliko dugo čekale da im se oda počast? Odgovor leži, kao i obično u politici.

Naime, piloti koji su branili nebo nad Kraljevinom Jugoslavijom i samim Beogradom, suprotstavivši se daleko brojnijem neprijatelju, bili su pripadnici Vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije, što znači nisu bili partizani, pa se njihova borba i žrtve nisu uklapale u koncept i memorisale od strane pobednika. Posleratna istorija je navodila događaje od 27. marta (isključivo „Bolje grob nego rob“, a dešavanja su bila malo drugačija) i razaranja u bombardovanju 6. aprila, navodeći civilne žrtve i zgrade koje su uništene, a među njima i do temelja izgorelu zgradu Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. Od poginulih 135 (po novim istraživanjima 142) letača ni traga. Ta nepravda je ispravljena tek više pd pola veka kasnije, jednim nadasve upečatljivim spomenikom, koji je postavljen na ne tako vidljivoj lokaciji i što je još gore, o kojem svih ovih decenija u javnosti nije bilo značajnijeg pomena.

Prvo konkurs

Iako je možda vajaru Živkoviću, autoru memorijala na Sutjesci, Kadinjači i streljanih đaka u Šumaricama, čast da vaja ovaj spomenik mogla da se direktno poveri, ispoštovana su pravila konkursa, na kojem je upravo on odneo prvo mesto. Propozicije za spomenik su bile veoma skromne, počevši od samog formata obeležja. Samim tim, bilo je potrebno malo više znanja da bi se jedna ideja sažela u jedan malo veći kvadar. Naročito za Živkovića koji je navikao da oblikuje materijal i prostor u znatno većim gabaritima. Ovaj put je valjalo osmisliti nešto, uslovno rečeno, malo ali na prvi pogled upečatljivo.

Spomenik pilotima braniocima Beograda; Foto: Wikimedia

Figura pilota u padu

Na vrh granitnog obeliska autor smešta svojevrsnu rupturu, koja asocira na eksploziju, u ovom slučaju aviona, a taj krater ugrađuje skulptoralnu formu koja asocira na figuru pilota u padu. Oživljena ekspresivna scena letača koji u plamenu nestaje zajedno sa svojim avionom. Dinamični efekat kojim je scena dočarana jeste momenat u kojem cela kompozicija izlazi izvan okvira monolita, čime autor sugeriše da je čin ovih heroja bio tako velik i značajan da nadživljava zaborav i izlazi izvan uobičajenih okvira naše istorije.

U samom dnu spomenika ispisana je i posveta, kako bi svaki posmatrač, čak i onaj koji se ne razume u umetničko oblikovanje ili koji na prvi pogled ne može da doživi ideju vajara Živkovića.

Primećuje se da je autor u startu izbegao očekivan motiv siluete aviona ili slomljenih krila (motiv koji je prikazao na kragujevačkom spomeniku) jer je smatrao da to ne može izazvati željeni efekat kod posmatrača. Koncept koji nama nekako fali u poslednjih deceniju ili dve jer su spomenici koji u današnje vreme nastaju isuviše jednostavni, predvidivi i gotovo da ne izazivaju ikakav doživljaj u oku publike.

Slava ipak ovekovečena

Iako nastao pete decenija nakon istorijskog događaja, u smutnim i teškim okolnostima, koja su možda i uticala na njegove dimenzije i poziciju, Spomenik palim pilotima 1941. nije zakasnio da ovekoveči slavu naših branitelja, za čiju hrabrost i vojne veštine domaća javnost tek počinje da se edukuje.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

2 komentara

  1. Pera

    Nisam znao da je bio konkurs za spomenik… zanimljiv tekst.
    Inače, ovo je zemunski kej… dunavski kej je na Dorćolu. 🙂

  2. Marko

    Hvala na korekciji, mali lapsus. O spomeniku se generalno malo zna, pa sam zato i želeo da bar nešto na tu temu napišem, povodom ovog značajnog datuma.

Оставите одговор

Obavezna polja *