Fabrika je svoje ime dobila po sintetičkoj tkanini koja nalikuje pamuku; Foto: Aleksandra Dejanović
Aktuelno

Loznički Černobil je industrijski biser koji vapi za revitalizacijom

Uz dekontaminaciju na prostoru nekadašnje Viskoze, grad bi mogao bi da dobije nov kulturni distrikt, moderan kancelarijski prostor, a možda čak i muzej.  

Ubrzan razvoj ekonomije u periodu nakon Drugog svetskog rata uslovio je i razvoj industrije koji se odlikovao izgradnjom ogromnih proizvodnih pogona širom bivše Jugoslavije.

Tako se pored Loznice, varošice na desnoj obali Drine, utemeljila Hemijska industrija Viskoza Loznica, fabrika koja je svoje ime dobila po sintetičkoj tkanini koja nalikuje pamuku.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Fabrika je umnogome doprinela i vizuelnom identitetu Loznice; Foto: Aleksandra Dejanović

11.000 radnika u 13 proizvodnih pogona

Ovaj proizvodni kompleks počeo je sa radom 1957. godine i umnogome je uticao na dalji razvoj same Loznice. Prema nezvaničnim podacima, naselje od tek 6.000 stanovnika, kroz samo tri decenije, utrostručilo je broj svojih žitelja.

Tokom svog radnog veka, u 13 proizvodnih pogona zaposleno je bilo preko 11.000 radnika, što Viskozu čini svojevrsnim rekorderom na prostoru Podrinja. Kako Lozničani navode, svaka porodica je imala nekog člana zaposlenog u ovom proizvodnom gigantu.

Široj javnosti fabrika je bila poznata po proizvodnji i izvozu same viskoze. Zatim po cel-vlaknu, sintetičkom proizvodu od prerađene celuloze dobijene od bukovog drveta i svili dobijenoj veštačkim putem od celuloznih vlakana. Neizostavni proizvodi su plastika, iz pogona Lozofan, kao i karton i raznorazna ambalaža iz Centrofana.

Ovaj proizvodni kompleks počeo je sa radom 1957. godine; Foto: Aleksandra Dejanović

Kao i većinu tadašnjih preduzeća i Viskozu je zahvatilo propadanje tokom devedesetih godina, a 2005. zatvoren je i poslednji pogon.

Međutim, Viskoza je imala značaj za društvo i u drugim, vanekonomskim aspektima, nezamislivo današnjem sistemu poslovanja čak i nakon pola veka.

U tom pogledu nastala je posebna mesna zajednica u okviru naselja Gradilište, a fabrika je oformila i sopstveno radničko kulturno-umetničko društvo, sportski klub, časopis, likovnu koloniju, pa čak i orkestar.

Dalji razvoj grada ogledao se i u saradnji sa obrazovnim sistemom, obezbedivši praksu u objektima fabričkog kompleksa za učenike novoformiranih stručnih smerova srednjih škola.

Nažalost, kao i većinu tadašnjih preduzeća i Viskozu je zahvatilo propadanje tokom devedesetih godina, a 2005. zatvoren je i poslednji pogon. Danas je od celog kompleksa u funkciji jedino Viskozina ambulanta koja je u državnoj upravi.

Godine 2005. zatvoren je i poslednji viskozin pogon; Foto: Aleksandra Dejanović

Dominantne dimnjake gradili Crnotravci

Fabrika je umnogome doprinela i vizuelnom identitetu Loznice, kao svojevrsna kapija grada koja se vidi iz različitih naselja.

U tom smislu, dominantan utisak ostavljaju fabrički dimnjaci koji su predstavljali pečat nekadašnje industrijalizacije, građeni spretnim rukama naširoko poznatih Crnotravaca.

Neki od njih izvedeni su upotrebom opeke, dok su pojedini izrađeni u tehnici betonskih silosa. Vrh najvišeg među njima osvajali su pojedini građani, visok je 120 metara i kao ostalih 7, ima najveći prečnik u osnovi koji se zatim sužava ka vrhu.

Vrh najvišeg fabričkog dimnjaka visok je 120 metara; Foto: Aleksandra Dejanović

Ukoliko je moguće sprovesti mere dekontaminacije, promena namene prostora možda bi mogla da oživi loznički Černobil.

Poznato je da je neposredno nakon zatvaranja fabrike, 2006. godine pokradeno 330 dizni od zlata i platine, ukupno 15 kilograma ovog materijala. Pritom, iz fabrike je izneto sve što je moglo da se proda u vidu sekundarnih sirovina.

Ukoliko je moguće sprovesti mere dekontaminacije, promena namene prostora možda bi mogla da oživi loznički Černobil.

Poput ideja revitalizacije ranžirnih stanica u Novom Sadu i Beogradu ili obnovljene novosadske Svilare, na mestu starog fabričkog kompleksa Loznica bi mogla da dobije nov kulturni distrikt, savremen kancelarijski prostor, možda čak i muzej.

Dok se ne stvore bolje investicione prilike za ovakve projekte, lepe ideje ostaće samo na papiru, a realnost na fotografijama.

Foto-galerija

Fabrika je svoje ime dobila po sintetičkoj tkanini koja nalikuje pamuku; Foto: Aleksandra Dejanović
Fabrika je svoje ime dobila po sintetičkoj tkanini koja nalikuje pamuku; Foto: Aleksandra Dejanović
Vrh najvišeg fabričkog dimnjaka visok je 120 metara; Fotografije: Aleksandra Dejanović
Vrh najvišeg fabričkog dimnjaka visok je 120 metara; Fotografije: Aleksandra Dejanović
Godine 2005. zatvoren je i poslednji viskozin pogon; Fotografije: Aleksandra Dejanović
Godine 2005. zatvoren je i poslednji viskozin pogon; Fotografije: Aleksandra Dejanović

Fotografije: Aleksandra Dejanović

Izabrali smo za vas…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

1 komentar

  1. Srb

    Koliko je meni poznato, ceo kompleks Viskoze (površine 104 ha) je prodat za nešto manje od 100000€. Kupac se obavezao da izvrši neuralizaciju hemijskog otpada, tj dekontaminaciju. Jel ovo sad spinovanje da to uradi drzava ili lokalna samouprava? Znači poreski obveznici?

Ostavite odgovor

Obavezna polja *