Sportski centar Tašmajdan sa klizalištem; Foto via Branislava Lazović
Arhitektura

Stadion Tašmajdan – rekonstrukcija svedoka istorije

Jedno vredno arhitektonsko ostvarenje spaseno je od zaborava i devastacije, i s uspehom će moći da ugosti neke naredne generacije sportista, muzičara… ili fića.

Krajem januara, Stadion Tašmajdan proslavio je 67. rođendan. Ovo multifunkcionalno arhitektonsko ostvarenje, delo arhitekata Uglješe Bogunovića i Mihajla Jankovića, pre koju godinu je i doživelo temeljnu rekonstrukciju, ali se o njoj nije puno govorilo. Možda je trenutak da se napravi jedan kraći osvrt na arhitektonski, ali i širi kulturološki značaj ovog sportskog objekta. Pogotovo u trenutku kada zimsko vreme najavljuje nastavak klizališne sezone na otvorenom, koja se tradicionalno na održava upravo na „Tašu“.

Beograd ispod Beograda

Osoba koja poseduje možda najviše istorijskih informacija vezanih za lokaciju Stadiona Tašmajdan, jeste novinar Zoran Lj. Nikolić. Zajedno sa svojim kolegom, Dr Vidojem Golubovićem, iznedrili su legendarnu knjigu „Beograd ispod Beograda“, u kojoj Tašmajdan zauzima jedno od zanimljivijih poglavlja. Pored ovog ostvarenja, novinar Nikolić zaslužan je i za edukaciju i direktno upoznavanje s lokacijom Tašmajdana sada već hiljada Beograđana, ali i onih koji su u poseti našem gradu, putem svojih popularnih stručnih vođenja.

Za početak, naziv ove lokacije zapravo je spoj dve turske reči – taš (kamen) i majdan (rudnik), na šta nam ukazuju podzemni pećinski prostori i tuneli, iskopani još u duba kada se na mestu Beograda nalazilo prvobitna antička naseobina. Dolaskom Rimljana, rudnik kamena ima još intenzivniju funkciju, što potvrđuju mnogobrojni komadi kamena kojima su zidani objekti u okviru, ali i izvan rimskog kastruma.

Ulaz na Stadion Tašmajan; Foto via Branislava Lazović

Podzemni pećinski prostori i tuneli iskopani su još u duba kada se na mestu Beograda nalazilo prvobitna antička naseobina.

Vojni objekti, hramovi, kuće, akvadukt koji je dovodio pijaću vodu, ali i mnogobrojni sarkofazi, čiji ostaci su pronađeni na Beogradskoj tvrđavi, ukazuju na istovetni kamen iskopan u lagumima današnjeg Tašmajdana. U 19. veku, putopisci i hroničari beleže da se na tom mestu već neko vreme vadila i obrađivala šalitra, koja je korišćena u proizvodnji baruta, a o čijem prvoklasnom kvalitetu svedoči i Feliks Kanic. Na tlu iznad rudnika, jedan duži period se nalazilo gradsko groblje, čiji pojedini spomenici (zajedno sa zemnim ostacima) su preseljeni na Novo groblje.

Međuratni period dodatno je oblikovao ovaj prostor, kada na njemu biva izgrađena crkva Svetog Marka (arhitekte braća Krstić). Drugi svetski rat Tašmajdan dočekuje kao bunker i magacin formacijama Trećeg Rajha, koji u njemu pronalaze neke predmete i odnose ih u vreme povlačenja iz Beograda. Nakon Rata, pripadnici Crvene Armije takođe istražuju i intervenišu na ovoj lokaciji, a koja je iz tog perioda sačuvana u gotovo izvornom stanju. Novinar Nikolić često za posetioce otvara čelična blindirana vrata i provodi ih kroz podzemne tunele izrađene od masivnog armiranog betona. Nećemo previše otkrivati šta unutra sve može da se vidi jer je bolje da pročitate knjigu ili da se prvom prilikom prijavite za stručno vođenje.

Tribine u steni

Ubrzo posle Rata, čelnici Beograda uviđaju da je gradu neophodan jedan multifunkcionalni stadion, na kojem bi se odigravale sportske manifestacije, ali i druge javne, kulturno-umetničke aktivnosti na otvorenom. Projektovanje je povereno timu Bogunović-Janković, koji su na projektu radili u periodu od 1950. do 1952. godine. Da li iz praktičnih (blizina starog gradskog jezgra) ili kojih drugih konspirativnih (da se sakrije prisustvo bunkera), tek za lokaciju stadiona je izabrana lokacija Tašmajdana. Ovo se pokazalo kao dobitna kombinacija, imajući u vidu postojeću strukturu terena, koju su dvojica arhitekata maestralno iskoristili u oblikovanju strukture samog stadiona. Sa tri strane stadiona, autori su predvideli jedan prsten tribina, dok su sa jugozapadne strane iskoristili postojeću stenovitu padinu u koju su ugradili još jedan nivo tribina, čime se stadion završavao tik do kote Tašmajdanskog parka.

Tribine na Tašmajdanu; Foto via Branislava Lazović

Funkcionalni i estetski kvalitet stadiona doneli su mu 1956. godine Oktobarsku nagradu grada Beograda za arhitekturu.

U ovom parternom uređenju stadiona poseban doprinos dao je arhitekta Bogunović, koji nije želeo da struktura dobije jedan ustaljeni, funkcionalni šematizam, već je delom prepustio prirodi da utiče na oblikovanje, a delom implementirao izvesne autorske crte samom projektu. Funkcionalni i estetski kvalitet stadiona doneli su mu 1956. godine Oktobarsku nagradu grada Beograda za arhitekturu, u to vreme najviše odličje za određeno ostvarenje iz oblasti ekonomije, nauke ili kulture.

Ukupna površina celog kompleksa je 5.265, dok je površina terena 1.800 metara kvadratnih. Kapacitet tribina je 7.500 sedećih mesta, dok sa stojećim mestima na terenu i tribinama, ovaj broj dostiže i do 10.000 mesta. Stadion poseduje i dve sale za sve vrste borilačkih sportova. U drugoj fazi izgradnje, izgrađen je olimpijski bazen (1961), dok je zatvoreno kupalište, sa pratećim sadržajem, izgrađeno sedam godina kasnije.

Kultno mesto za sport i koncerte

Nakon završetka izgradnje, kompleks je poneo ime sportsko rekreativni centar „Tašmajdan“. Tokom letnje sezone, otvoren je za sve vrste grupnih ili individualnih sportova, kao što su košarka, odbojka, rukomet, mali fudbal, boks i tenis, dok je u zimskoj sezoni stadion predviđen za sve vrste takmičenja u klizanju, ali i kao javno klizalište na otvorenom.

Prve klizališni sportski događaji odigrali su se dok je stadion još uvek zvanično bio u izgradnji, a hokejaške utakmice su se tu odigravale sve do 1977. godine, kada je otvorena Ledena dvorana „Pionir“ (arh. bračni par Bakić). U zatvorenim salama stadiona odigravaju se takmičenja u mačevanju, karateu i tekvondou, dok su u okviru kompleksa zatvorenog kupališta nalzi i kuglana. Pored raznih sportskih dešavanja, SRC Tašmajdan je ugostio i mnogobrojne koncerte domaćih i inostranih muzičara, a otvoren i zatvoren olimpijski bazen i cirkuske atrakcije vodenih parkova.

Hokej na Tašu; Foto: Zoran Lazović

Fiće na utakmici

Postoji i nekoliko unikatnih događaja koji su održani na „Tašu“ i koji su i dalje u sećanju mnogih, mahom starijih Beograđana. Prvi se odigrao 1971. godine, kada je na stadionu, posebno uređenom za tu priliku, prvi i poslednji put izvan Španije gostovala poznata Korida. Izgleda da ni jedan narod izuzev Španaca, ne razume ovaj sport, pa je ista situacija bila u Beogradu, gde je publika isključivo navijala za bika. Drugi događaj odigrao se 1978. godine, kada je stadion ponovo posebno uređen, ali ovaj put za fudbalsku utakmicu „fića“. Podeljeni u dva tima (crveni i beli) sa po četiri vozila Zastava 750, koji su se utrkivali ko će više puta dati gol sa velikom fudbalskom loptom.

Rekonstrukcija stadiona

Nakon više decenija intenzivnog korišćenja, stadion je početak 21. veka dočekao u veoma teškom stanju. Teren je bio potpuno zapušten, mašine za pravljenje leda već neko vreme nisu bile prisutne, a tribine su takođe bile devastirane jer gotovo da nije bilo mermerne ploče koja nije bila oštećena ili otpala. Iz stena je počelo da izbija šiblje, pa je celo mesto postalo gotovo sablasno.

Odlučeno je da se izvrši sveobuhvatna i temeljna rekonstrukcija, koja je poverena timu inženjera – arhitekti Branislavi Lazović (Koordinatoru projekta i odgovorni projektant za stadion i fiksno klizalište), arhitekti Ireni Ilić (odgovorni projektant za objekte u kapijama i parterno uređenje) i građevinskom inženjeru Mirjani Jovanović (odgovorni projektant za konstrukciju). Radovi su započeli 2011. godine i bilo je predviđeno da se završe 2014. godine. Međutim, proces uklanjanja bespravnih objekata i iseljavanje zakupaca produžilo je radove na obnovi do aprila 2016. godine, kada je stadion uz koncert grupa Električni orgazam, Riblja Čorba, Van Gog, Piloti i Galija, svečano otvoren.

Projekat je podrazumevao da stadion, kao zaštićeni objekat, bude obnovljen uz zadržavanje izvornog koncepta, u okviru postojećeg volumena i gabarita, što je s velim uspehom i urađeno. Aktivno odigravanje sportskih događaja, kao i zimske klizališne aktivnosti koje su trenutno otvorene, govore nam da je još jedno vredno arhitektonsko ostvarenje spaseno od zaborava i devastacije i da će sa uspehom moći da ugosti neke naredne generacije sportista… ili fića.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *