Posle adaptacije ove porodične kuće nadomak Beograda, pojam „luksuzno stanovanje“ u Srbiji dobija sasvim novo značenje. Kolko autentičnosti i ekskluzivnosti arhitektura može uneti u život jednog korisnika možda najbolje ilustruje…
Fountain Villa je vikendica iz perioda takozvane Prve Republike, koja je od potpuno devastiranog stanja ponovo postala divna kuća za odmor. Kada su je arhitekte prvi put videle ovu kuću,…
Od trošne kuće u nizu s garažom, kreirana su dva fleksibilna, svetla i ušuškana stana tako da svaki od njih ima svoju terasu. Po projektu firme Sanya Polescuk Architects u Londonu je…
Enterijeri apartmana u potpunom su skladu s obnovljenom fasadom kuće u Portu. Portugalski biro Fala Atelier dobio je zadatak da adaptira staru kuću u prostor s pet apartmana. Iako je ona…
Paneli na terasi štite objekat od sunca, a pritom u enterijeru stvaraju neobičnu igru svetlosti i senke. Po projektu biroa Modelart Arhitekti, u Smilovcima u podnožju Stare planine, urađena je rekonstrukcija…
Ova kuća u Parizu doživela je potpunu transformaciju policom za knjige koja se prostire kroz dva nivoa. Projektni biro Andrea Mosca Creative Studio potpisuje projekat enterijera kuće nazvane Bookshelf House…
Da kombinacija starog i novog može odlično da „radi“ u praksi, govori ovaj primer rekonstrukcije kuće koju je izveo Dehullu Architecten. Zatečeno stanje bilo je daleko od lošeg. Kuća od kamena jeste bila…
Novosadska firma “Tim Inženjering Sistem” adaptirala je stari poslovni objekat u novo sedište kompanije “Global Seed” čije prizemlje krasi reprezentativni showroom zdrave hrane. Projektantski tim na čelu sa arhitektom Aleksandrom…
Casa dos Camachinhos je bila ruina od 110 kvadrata u centru srednjovekovnog grada Lagos u Portugalu. Sada je to prelepa kuća kojom se grad ponosi. Kuću sa dvorištem od 480…
Najnoviji komentari Aleksandar02.02.2026. SASA02.02.2026. miki02.02.2026.
Srbija u društvu selektivnog sećanja: Šta radimo sa „nepoželjnom“ arhitekturom
Umesto kuće: U Risanskoj ulici planira se ugaona zgrada od 3.300 kvadrata
Srbija u društvu selektivnog sećanja: Šta radimo sa „nepoželjnom“ arhitekturom