Na međunarodnom takmičenju koje promoviše izvođače enterijerskih sistema suve gradnje poznati španski arhitekta osvojio je veliko priznanje sa svoj projekat Paviljona UAE. U Atini je održan 13. Saint-Gobain International Gypsum…
Šta je zapravo Expo, otkud toliko vode u gradu na pesku, kako se Srbija predstavila u Dubaiju i kako to izgleda kada roboti opominju za nenošenje maski ali i kada…
Svetska izložba u Dubaiju konačno je otvorena, a na njoj možete videti paviljone koje su projektovali Foster, Kalatrava ali i domaće arhitekte. Nakon jednogodišnjeg odlaganja, EXPO 2020 zvanično je otvoren…
Direktor paviljona Republike Srbije, Igor Kovačević otkriva za naš portal na koji način će se Srbija predstaviti u Dubaiju tokom šest meseci Svetske izložbe. Nakon odlaganja zbog pandemije koronavirusa, Dubai…
Saznajte kako se osmišljavaju nacionalni paviljoni i kako izgleda projekat našeg paviljona koji potpisuje A3 Architects. Nastale u 19. veku u nameri da se javnosti predstave napredna dostignuća nauke i…
Domaća kompanija UPG radila je 3D Tekla model konstrukcije, koordinaciju, kao i izradu detalja pokretnih krila – najdelikatnijih elemenata paviljona u Dubaiju. Čuveni španski arhitekta Santjago Kalatrava je za ovogodišnji…
Svako krilo paviljona Ujedinjenih Arapskih Emirata na Svetskoj izložbi može se otvoriti u roku od tri minute pokrivajući ugao od 110 do 125 stepeni. Španski arhitekta Santjago Kalatrava imao je…
Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore raspisuje međunarodni konkurs za idejno rešenje postavke izložbe u Nacionalnom paviljonu Crne Gore na Svetskoj izložbi Expo 2020 u Dubaiju. Prema učesnicima konkurs je međunarodni,…
U Dubaiju je planirana izgradnja oblakodera višeg od Burdž Halife, najvišeg oblakodera na svetu visokog 828 metara, saopštila je kompanija Emaar. Oblakoder, čija će izgradnja koštati oko milijardu dolara, biće…
Najnoviji komentari BIM02.02.2026. Onako02.02.2026. Jana02.02.2026.
Neprijatna istina o BIM standardima
Otkriveni planovi Belgrade Waterfront Marine: Šta se menja na Sajmu?
Srbija u društvu selektivnog sećanja: Šta radimo sa „nepoželjnom“ arhitekturom