The Brutalist: film o arhitekturi, imigraciji i duhu posleratne Amerike
Dok glavni lik teži da pronađe novi početak i ostavi prošlost iza sebe, film prikazuje kako jedan arhitektonski stil postaje simbol i sećanja i nade.
Film The Brutalist, delo reditelja i koautora scenarija Brejdija Korbeta (Brady Corbet) i Mone Fastvold, donosi priču o mađarskom arhitekti Lászlóu Tóthu – vizionaru koji je preživeo holokaust i koji pokušava da ostavi tragičnu prošlost iza sebe i započne novi život u Americi. Na ovaj način, film istovremeno istražuje temu imigracije, korene brutalističke arhitekture, kao i sveprisutni antagonizam prema „došljacima“ koji, prema Korbetovim rečima, ni danas nije iščezao.
„Brutalizam se pojavio 1950-ih, i to je bio pravi arhitektonski stil u smislu vizuelne alegorije filma i onoga što The Brutalist istražuje tematski. S tim u vezi Tóth je lik koji je, kao što znate, studirao na Bauhausu u Desauu pre nego što su ga nacisti zatvorili“, objašnjava Korbet u intervjuu za Dezeen.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Paralela između filma i arhitekture
Korbet, koji je ranije istakao da je pravljenje filma „zapanjujuće slično“ projektovanju i izgradnji zgrade, naglašava da i reditelji i arhitekte zavise od velikih timova ljudi kako bi osnažili viziju i sproveli je u delo. Za njega je The Brutalist prilika da zbliži ta dva sveta i ispriča priču o arhitekti, između ostalog, i zbog sopstvenih porodičnih veza s arhitekturom.
„Odrastao sam sa arhitektom u porodici – Džonom Fajferom (John Pfeiffer). On je brat moje majke i živeo je s nama dok sam bio dete u Arizoni, a pohađao Taliesin West. Takođe, deda moje supruge i koautorke Mone Fastvold bio je dizajner sredinom prošlog veka, koji je radio uglavnom na rezidencijama u Norveškoj“, kaže Korbet.
László Tóth: od Bauhausa do brutalizma
Glavni lik, László Tóth (koga tumači Adrien Brody), dolazi u posleratnu Ameriku u nadi da će iznova izgraditi svoj život. Uprkos traumatičnom iskustvu holokausta, njegova arhitektura odiše vizijom koja spaja brutalističke elemente sa sećanjima na istoriju iz koje potiče. Tóthov rad prati i njegova supruga Erzsébet (Felicity Jones), čija lična stradanja takođe prožimaju dizajn njihovih projekata.
Centralni motiv u filmu jeste Institut – monumentalna, brutalistička zgrada koju Tóth projektuje za biznismena Harisona van Burena (Guy Pearce). Budžet za snimanje filma bio je manji od deset miliona dolara, pa je deo kreativnog izazova bio da se osmisli kako da Institut i ostali setovi izgledaju grandiozno, a da istovremeno ostanu finansijski održivi.
Povezivanje fikcije i stvarnosti
Producentkinja Džudi Beker (Judy Becker) objašnjava da je prvi zadatak bio osmisliti Institut od temelja – bez direktnog pozajmljivanja motiva postojećih brutalističkih zgrada. Scenario je predviđao da Institut sadrži i centar zajednice i protestantsku kapelu, a ključni aspekti priče podsetili su je na nacističke koncentracione logore, čija je arhitektura bila uglavnom u osnovnim geometrijskim formama.
„Počela sam da gledam slike koncentracionih logora, uglavnom iz ptičije perspektive, ali i unutrašnjost, i primetila sam da su u pitanju veoma strukturirani rasporedi, često u obliku slova T. Takođe, postoji simbolika krsta, pa sam želela da to ugradim u dizajn Instituta“, objašnjava Beker.
Pojedine scene snimane su na lokacijama u Mađarskoj, dok su delovi same zgrade izrađeni u vidu maketa od pravih betonskih panela. Za enterijer je korišćena inspiracija iz Bauhausa – naročito upotreba čeličnih cevi – s ciljem da se naglasi Tóthova povezanost sa ovim umetničko-arhitektonskim pokretom.
Aktuelnost brutalizma i imigracija
Iako se radnja odvija u posleratnom periodu, Korbet smatra da je brutalizam i dalje veoma relevantan – i zbog aktuelnog neprijateljskog stava prema imigrantima, i zbog činjenice da je to stil koji su u velikoj meri razvijali upravo arhitekte imigranti. Korbet primećuje da ne postoji kontroverzniji stil u istoriji arhitekture od brutalizma, što se ogleda u podeljenim stavovima javnosti o njegovoj estetskoj i društvenoj vrednosti.
„Na neki način, brutalistička arhitektura odražava iskustvo imigranata i činjenicu da su je, naročito u Sjedinjenim Državama posle Drugog svetskog rata, najčešće praktikovali upravo arhitekte koji su tamo stigli iz Evrope“, ističe Korbet.
Priča o zgradi zapravo je priča o ljudima
The Brutalist je, pre svega, priča o preživljavanju, prilagođavanju i nasleđu. Dok László Tóth teži da pronađe novi početak i ostavi prošlost iza sebe, film prikazuje kako jedan arhitektonski stil postaje simbol i sećanja i nade. Priča o zgradi – poput one koju dizajnira Tóth – zapravo je priča o ljudima koji je stvaraju i koriste, a upravo ta ljudska drama stoji u srži Korbetovog filma.
Film je premijerno prikazan u SAD-u 20. decembra, a za sada nije potvrđeno kada i da li će ovo ostvarenje stići u domaće bioskope.
