Do kraja 21. veka broj svetske populacije će sa 7,6 porasti na 11,2 milijarde. Foto: Iurii Stepanov
Aktuelno

U narednih 80 godina nići će 2 milijarde novih domova

Ovakav razvoj situacije ide pod ruku sa sve većom potražnjom ne samo hrane već i građevinskog materijala što dovodi u pitanje zdravlje naše planete.

Tokom poslednjih 50 godina, veličina i konfiguracija stambenih jedinica se drastično menjala, pa je sasvim logično da će se tokom vremena preći i s današnjeg konvencionalnog sistema stanovanja na nešto sasvim novo. Potražnja za funkcionalnijim i pristupačnijim životnim prostorom biće sve veća, jer se broj stanovnika planete Zemlje u gradovima povećava. Stanovi će se smanjivati, a cene verovatno podizati.

Produženi životni vek, uglavnom u razvijenim zemljama, prouzrokuje da su stariji objekti manje dostupni, a u isto vreme potražnja za dodatnim stambenim objektima je sve veća. Prema istraživanjima UN, do kraja 21. veka broj svetske populacije će sa 7,6 porasti na 11,2 milijarde. Ovo znači da će nam širom sveta trebati oko 2 milijarde novih domova, te se postavlja pitanje dostupnosti građevinskog materijala za tako masovnu potražnju.

Stanovi će se smanjivati, a cene verovatno podizati. Foto: Gorma K

Nove objekte moramo graditi tako da se mogu lako razmontirati, a materijal ponovo upotrebiti.

Takođe, jadan od dodatnih faktora, na koji se često zaboravlja, jeste migracija svetskog stanovništva koja može nastati kao posledica ratova ili prirodnih katastrofa. To može poljuljati trenutne pretpostavke i u budućnosti izazvati potpuno neočekivanu ponudu i potražnju za stambenim objektima, piše Conversation.

U građevinskoj industriji već neko vreme se intenzivno radi na alternativnim rešenjima kako na polju materijala, tako i na polju organizacije i načina izgradnje, a posebno u segmentu brzine izgradnje. Montažni prefabrikovani sistemi osvajaju sve veće tržište jer ubrzavaju čitav proces dobijanja novih stambenih objekata. Međutim, ovakve metode možda i nisu najjednostavnije i najpouzdanije za budućnost.

Kada se uzme u obzir da trenutna proizvodnja cementa uzrokuje čak 8% globalne emisije CO2, što predstavlja značajan problem u građevinskoj industriji ali i za zdravlje naše planete, jasno je da se pitanje ekologije mora staviti u prvi plan jer će predviđen porast stanogradnje značajno uticati i na potrebu još masivnije proizvodnje betona.

Kada su održivost, efikasnost i materijalizacija u pitanju, nove strategije planiranja izgradnje trebalo bi da uzmu u obzir probleme raspoloživosti i cena objekata. Stoga, nove objekte moramo graditi tako da se mogu lako razmontirati, a materijal ponovo upotrebiti.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *