Zvanično Elizabeth Tower, popularno Big Ben; Foto: Eric Huybrechts
Arhitektura

Kraljevski jubilej: Britanci preispituju arhitektonsko nasleđe Elizabete Druge

Nakon sedam decenija vladavine, napravljen novi osvrt na kraljičin doprinos razvoju arhitekture na teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva.

Ove godine Kraljica Elizabeta II postala je prvi britanski monarh koji je proslavio platinasti jubilej, obeležavajući 70 godina od svog dolaska na tron.

U vreme njenog krunisanja, davne 1952. godine – inače prve ceremonije tog tipa koja je prenošena na televiziji – novinari i TV komentatori govorili su o „novom elizabetanskom dobu“ koje će oživeti Britaniju posle sumornog posleratnog perioda.

Danas, sedam decenija kasnije, proslava ove godišnjice bila je zasigurno dobra prilika da brojni britanski mediji razmotre kraljičino nasleđe na polju kulture, tehnologije i arhitekture u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Katedrala Svetog Pavla bila je pre 70 goodina najviša zgrada u Velikoj Britaniji; Foto: Luke O’Donovan/London Festival of Architecture

Katedrale zamenili neboderi

Pedesetih godina prošlog veka, na početku kraljičine vladavine, britanskim pejzažom su uglavnom dominirale crkve, zamkovi i palate, kao najreprezentativniji arhitektonski oblici, piše ArchDaily.

Kako uočava Guardian, 1952. godine, kada je kraljica došla na tron, najviša zgrada u Britaniji bila je katedrala Svetog Pavla, izgrađena krajem 17. veka.

Sada, nakon 70 godina vladavine Elizabete II, horizont Londona karakterišu poslovni neboderi, od kojih mnogi imaju i preko 150 metara visine.

Može se reći da ovaj period karakteriše završetak niskogradnje, ali uprkos dramatičnim promenama, termin „novi elizabetanski stil“ se ne pominje često kada se opisuje arhitektonski razvoj Velike Britanije.

Sainsbury krilo Nacionalne galerije u Londonu; Foto: Valentino Danilo Matteus

Potrebno je mnogo različitih termina i koncepata kako bi se tačno opisalo arhitektonsko okruženje Britanije.

Dok su mnoge znamenite zgrade izgrađene za vreme vladavine Elizabete II, estetika različitosti označava da je ipak potrebno mnogo različitih termina i koncepata kako bi se tačno opisalo arhitektonsko okruženje Britanije.

„Ne mogu da zamislim termin ili argument koji bi sve ovo povezao. Takozvana ‘nova elizabetanska arhitektura’ samo izbegava ovo pitanje i predstavlja odstupanje od stilskih klasifikacija istorijske britanske arhitekture, koje su bile koherentno povezane sa dinastijom monarha“ – istakao je za Economist Stanford Anderson, profesor istorije i arhitekture na Tehnološkom institutu u Masačusetsu.

Staza i podijum Lauderdale Towera u Barbikanu;  Foto: Joas Souza

Dominantni brutalizam sedamdesetih

Jedan od najboljih primera za to je kraljica Elizabeta Prva, koja je dala svoje ime stilu koji je predstavljao izuzetan period napretka za Engleze i odražavao renesansu u kontinentalnoj Evropi. Nasuprot tome, drugo elizabetansko doba može se opisati samo kao pluralističko.

Modernizam je obeležio posleratni period u Engleskoj, i to posebno sa svojom varijacijom – brutalizmom, koji je bio preovlađujući arhitektonski stil za nova stambena naselja u Britaniji tokom 1970-ih.

Međutim, u osamdesetim godinama, britanska ulaganja u javne i društvene zgrade su se smanjila, a samim tim se smanjio i uticaj države na arhitektonsku agendu.

Stambeno naselje Park Field u Šefildu; Foto: Paul Dobraszczyk

Nova arhitektonska dela uglavnom nemaju nikakve veze sa arhitektonskom tradicijom Engleske.

Arhitektura privatnog kapitala uticala je dalje na imidž razvoja Velike Britanije. Staklene i čelične kule sada su počele da definišu izgled velikih gradova u Velikoj Britaniji.

Nova arhitektonska dela – poput „Krastavčića“ po projektu Normana Fostera ili tornja The Shard autora Renca Pjana – uglavnom nemaju nikakve veze sa arhitektonskom tradicijom Engleske, već umesto toga imaju za cilj da stvore globalno prepoznatljiv imidž i stimulišu lokalni ekonomski rast.

Fosterova administrativna zgrada u Londonu i toranj The Shard u pozadini; Foto: Flickr user alh1

Diskretan uticaj na izgrađeno okruženje

Kako zaključuju britanski mediji, s obzirom na ubrzan i raznolik razvoj britanskog arhitektonskog pejzaža u proteklom periodu, veoma je izazovno odrediti uticaj i nasleđe kraljice Elizabete II u ovoj oblasti.

S jedne strane, dok su njeni preci zapečatili svoju zaostavštinu naručivanjem palata, katedrala, pa čak i čitavih gradova, moglo bi se reći da je aktuelna kraljica čak bila diskretna u izražavanju interesovanja za direktan uticaj na izgrađeno okruženje.

Sedište osiguravajuće kuće Lloyd’s u Londonu po projektu Ričarda Rodžersa; Foto: Flickr user Mark Kent

Intervencije Princa Čarlsa izazvali su brojne debate u arhitektonskim krugovima.

S druge strane, njen sin i naslednik Princ Čarls već se pokazao glasnijim po tom pitanju. Ipak, njegove intervencije i sklonost ka manirima drugih epoha izazvali su brojne debate u arhitektonskim krugovima.

ArchDaily navodi da se vladavina monarha obično pamti po stanju društva kojim vladaju, ali da je u ovom slučaju možda ipak malo rano za sveobuhvatnu procenu.

Generalno gledano, zaključuje se, Britanci bi u budućnosti vreme vladavine Elizabete II mogli ceniti kao eru napretka, inovacija i stalnog poboljšanja svakodnevnih komoditeta.

Izabrali smo za vas…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *