Zgrada vinarije podignuta je od arhetipskih materijala zahvaljujući kojim on izgleda savršeno uklopljen s proplanak s kojeg se lepo vidi cela Srbija.

Vinarija Virtus osnovana je 2010. godine, kada je započeta i gradnja prvog objekta. Dalja gradnja je vođena etapno, a do danas je s drugom etapom završeno 80 posto celog kompleksa.

Autori projekta Vinarije Virtus u kod Svilajnca su arhitekte Branimir Popović i Nataša Stanković, a njihov rad bio je nominovan za EU Mies nagradu 2019. godine.

Vinarija je na ćuviku – uvrh puta kojim se na prevoju izlazi na proplanak i s koga se lepo vidi daleka Srbija na sve strane.

Vinarija se nalazi na području Mlavsko – Požarevačkog regiona i ima dobru saobraćajnu vezu s Beogradom jer je autoput Beograd–Niš na samo 15 kilometara. Vinariju čini zemljišni kompleks od 27,5 hektara u mestu Viteževu, u opštini Žabari, kod Svilajnca. Ukupna površina predviđena za kompleks vinarije sa centralnim dvorištem i ekonomskim površinama i prilazima iznosi oko 9.000 m2, dok je korisna površina objekta je 1.500 metara kvadratnih.

Uokviren prostor

U Viteževu se i ranije gajilo grožđe. Napušteni vinogradi su prerađeni, podmlađeni novim vrstama grožđa i pokrenuta je proizvodnja. „Vinarija je na ćuviku – uvrh puta kojim se na prevoju izlazi na proplanak i s koga se lepo vidi daleka Srbija na sve strane. Na proplanku je preživela lovačka kuća i novodomeštena privremeno trajna zgrada za početnu preradu grožđa“, kaže za naš portal arhitekta Branimir Popović i dodaje da „ono što je trebalo uraditi jeste da se uokviri, utvrdi i okarakteriše dati prostor.“

Od trga do citadele

Arhitekte su prilikom projektovanja razmišljali o ključnim temama oblikovanja arhitekture kao što su trg, agora, pjaceta, dvorište, kortil, a potom i dvor, vila, imanje, utvrda i citadela. „Dakle, dvorište je trebalo ozidati, utvrditi prateću zgradu u kojoj će linearno teći naslanjajući sadržaji procesa prerade i proizvodnje vina.“ – dodaje Branimir za naš portal.

Odabrani materijali su arhetipski, koji pamte vreme, ali i su ujedno i tehnološki lako dostupni.

Odabrani materijali su pre svega arhetipski (beton, opeka, drvo) koji pamte vreme, ali i su ujedno i tehnološki lako dostupni. Materijali su poređani u slogu od hladnog ka toplom i tako da prate sadržaj: priprema – prerada – uprava.

Kako kaže arhitekta Branimir Popović, ovaj projekat najbolje opisuje pesma Brane Petrovića:

Pakleni
teror Projekata i Skica: Proključaše mi 
Ljudi! Kamen koristi njihovu snagu
da se dokaže. Kad počne gradnja niko ne
umire. Koji su mrtvi nisu se ni rodili.

U nastavku pogledajte još fotografija ovog kompleksa:

Grafičke podloge

Situacija
Situacija
Osnova pogona
Osnova pogona
Osnova upravne zgrade
Osnova upravne zgrade
Presek upravne zgrade
Presek upravne zgrade
Presek pogona
Presek pogona
Presek upravne zgrade
Presek upravne zgrade

Fotografije: Nemanja Knežević, Branimir Popović

Kad ste već ovde…