U svojim Vlog-ovima Ana Gligorijević (na svoj način) obrađuje važne i značajne teme vezano za visokoškolsko obrazovanje arhitekta
Intervju, Izdvojeno, Studentsko ćoše

Kako izgleda studirati arhitekturu u Beogradu: Vlog Ane Gligorijević

Upoznajte youtuberku i sveže diplomiranu arhitekticu čije video priloge o arhitekturi, ispitima i studiranju prati preko 20.000 ljudi.

Kako izgledaju studije na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu? Koja znanja, sposobnosti i veštine budući inženjeri i projektanti stiču tokom obrazovanja na jednom od najprestižnijih i najskupljih fakulteta Univerziteta u Beogradu? U kojim uslovima studenti arhitekture (zapravo) rade?

Za najveći broj budućih kolega studije arhitekture su jedna velika crna rupa – zavijena maglom tajni i puna nepoznanica. Iako se na internetu mogu pronaći brojne korisne informacije o studijskim programima, ono što nedostaje jesu lična svedočanstva i iskustva samih studenata.

U cilju da popuni nastalu prazninu, Ana Gligorijević (arhitektica i youtuberka) odlučila je da svojim budućim i mlađim kolegama bolje približi svet arhitekture, ispita i kolokvijuma. Kroz brojne kratke i informativne video snimke (sabranih u playlistu „Fakultet“), Ana nam na zabavan način daje potpuniju sliku o tome šta to zapravo studenti rade na fakultetu, koliko su ispiti zapravo teški, šta buduće studente arhitekture najviše zanima i šta ih najviše plaši.

Kako je nedavno završila Osnovne akademske studije i stekla zvanje „inženjer arhitekture“, iskoristili smo ovaj povod i priliku da popričamo sa Anom o njenom Youtube kanalu, o ispitima i fakultetu, ali i o njenim planovima za budućnost. Ovo su njeni sabrani utisci.

Poznata youtuberka na zabavan i pitak način bolje upoznaje buduće studente arhitekture sa svetom studija i ispitnih rokova
Recite nam nešto o sebi i svom YT kanalu.

Oduvek sam volela da se bavim kreativnim stvarima, kao što su slikanje, crtanje, fotografisanje, snimanje, izdrada dekoracija za sobu ili kuvanje. To su moji hobiji od malena. Kada sam upisivala Arhitektonski fakultet, to sam uradila sa ciljem da kasnije završim Master za dizajn enterijera.

Pred treću godinu gimnazije, pokrenula sam YouTube kanal kojim se u slobodno vreme bavim i koji mi pruža da održim kreativnost. Do sada sam objavila preko 300 video snimaka. Trenutno ovaj YouTube kanal prati oko 20.000 ljudi, dok najpopularniji video snimci o studijama imaju i preko 30.000 pregleda. Osim toga, svoje studentske projekte prikazala sam i na Behance online platformi.

Kada sam upisivala Arhitektonski fakultet, to sam uradila sa ciljem da kasnije završim Master za dizajn enterijera.

Šta vas je motivisalo da vodite Vlog o ispitima?

Od malih nogu me interesuje fotografisanje i snimanje. Nekoliko godina sam se bavila i glumom. Sebe u tom svetu vizuelnih umetnosti vidim kao nešto potpuno prirodno i radim to iz velike ljubavi. Nakon završene gimnazije, upisala sam Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, koji sam ove godine uspešno završila i stekla zvanje „inženjer arhitekture“.

YouTube kanal otvorila sam 2016. godine. Prvobitno sam htela da snimam samo putovanja. Vremenom sam počela da snimam i druge stvari koje su u tom trenutku bile aktuelne. To su bili recepti, stvari koje pravim za dekoraciju sobe i na kraju dnevne Vlog-ove. Kroz prikaze nekoliko zanimljivih dana u jednom video počela sam da snimam i o studiranju arhitekture. Tako je sve (slučajno) počelo.

Kako je tekao razvoj ove vaše Video playlite „Fakultet“?

Teme o fakultetu i studiranju sam počela prvobitno da provlačim kroz dnevne Vlog-ove. Tu sam prikazivala svoja dva-tri dana života i to se ljudima svidelo. Počela sam da dobijam mnogo pitanja i komentara kako bi bilo lepo da još više prikažem šta mi to radimo tokom studija.

Tako sam počela od prve godine da snimam Vlog-ove o ispitnom roku, u nadi da će značiti mlađim i budućim studentima arhitekture, jer znam da bi meni sigurno bilo lakše da sam unapred znala šta me čeka. Na moju sreću, naišla sam na pozitivne reakcije publike, prijatelja i kolega, stoga sam odlučila da nastavim i snimam sve ispitne rokove do kraja.

Koji je tvoj video bio najgledaniji i čemu je posvećen?

Najgledaniji video na kanalu je posvećen savetima kako se spakovati u kofer od 10kg. Očigledno je ljudima to bilo najkorisnije dok smo stalno mogli da putujemo. Ali, u Top 3 najgledanijih je svakako Vlog o petom semestru i januarskom ispitnom roku.

Odmah iza njega najgledaniji video posvećen fakultetu je video o utiscima posle prvog dana studija. Verujem da ljudima znači da vide realno prikazan strah svih brucoša, koji kasnije prirodno nestane i preraste (makar u mom slučaju) u ljubav prema ovom zanimanju.

U Top 3 najgledanijih je svakako Vlog o petom semestru i januarskom ispitnom roku.

Kako su vaše kolege sa fakulteta reagovale na vaš YouTube sadržaj? 

Kada je u pitanju novo okruženje i upoznavanje novih ljudi, smatram da se vrlo brzo prilagođavam – tako da mi je i fakultet od samog početka predstavljao novi vid izazova. Verovatno se ne bih bavila snimanjem da me opterećuje šta neko misli o tome.

Najbitnije mi je da imam podršku porodice i bližih prijatelja, a od strane kolega na fakultetu većinom sam dobijala pozitivne komentare. Čak su me i mnogi asistenti podržali u tome.

Da li su studije arhitekture teške?

Smatram da je studiranje arhitekture mnogo više naporno nego teško. Zahteva konstantan rad i pri upisu nas dočeka vrlo jak tempo. Od studenata se očekuje da se brzo naviknu i ispune brojne obaveze na nedeljnom nivou.

Kako što se na zvaničnom sajtu Fakulteta to navodi, Osnovne akademske studije arhitekture ukupno traju tri godine – 180 ESPB. Nastava u okviru studijskog programa organizovana je semestralno – u šest semestra. Svaki semestar nosi 30 ESPB i odvija se u 15 radnih nedelja aktivne nastave.

Na osnovnim studijama imali smo 52 ispita (uključujući i završni – diplomski rad). Kako veliki broj njih nosi 2 ili 3 ESPB boda, predmeti nisu teški – pogotovo ovi gde se pišu seminarski radovi. Uz aktivan rad tokom semestra, treba vam barem dva dana kako biste dobili prelaznu ocenu. Studio projekat, Arhitektonske konstrukcije i Geometrija oblika su dosta obimniji i zahtevniji predmeti.

Da li vam je bilo teško da se snađete u prvoj godini?

Prva dva-tri meseca su mi definitivno bila izazovna. To je period prilagođavanja i tada se od studenata očekuje da polako uđu u tempo studiranja koji se potpuno razlikuje od srednje škole. Nije mi bilo teško da se prilagodim, ali s obzirom na to da sam završila gimnaziju – ništa u vezi sa arhitekturom mi nije bilo poznato (osim istorije umetnosti).

Anin diplomski rad bavio se temom stanovanja visokih gustina i dobio je ocenu 10

Stvar koja ih ubedljivo najviše brine je matematika i koliko je zastupljena na arhitekturi.

Šta buduće studente najviše zanima i koja su najčešća pitanja?

Najčešća pitanja koja dobijam su u vezi sa prijemnim ispitom i u vezi tehničkih stvari. Dobijam pitanja gde kupujem materijal za makete, gde štampam, kakve konfiguracije su potrebne laptopu zbog korišćenja zahtevnih programa itd.

Buduće studente zanima moj lični utisak o celokupnom fakultetu. Pored toga, zanima ih kako sam se snašla na početku s obzirom na to da sam završila gimnaziju.

S druge strane, stvar koja ih ubedljivo najviše brine je matematika i koliko je zastupljena kao predmet na Arhitektonskom fakultetu. Kroz svoje Vlog-ve se uvek trudim da ohrabrim buduće kolege time da matematika postoji samo u prvom semestru Osnovnih studija, a kasnije se samo provlači kroz računice koje se rade po šablonu.

Koje su prednosti, a koje mane vođenja Vlog-a?

Upis na fakultet je prirodno dobio na značaju na mom kanalu. Ali, nisam imala na umu da će se ljudima toliko dopasti taj deo mojih objava. Vremenom su počeli da mi se javljaju mnogi srednjoškolci koji žele da upišu arhitektonski fakultet (i to ne samo u Beogradu). Tada sam shvatila koliko mi je drago što mogu nekome da pomognem i približim ne samo studiranje, već i celokupnu arhitektonsku profesiju.

Trudim se da to najbolje prikažem kroz Vlog-ove o ispitnim rokovima, koji izlaze posle januarskog i junskog roka – nakon svakog semestra. U ovim video snimcima detaljno pokazujem svoje projekte, ali i ostale predmete koje polažemo.

Snimanje mi daje motivaciju i odgovornost da sve ispite položim u prvom roku. Takođe, mnogi srednjoškolci nisu znali šta da upišu su mi se javili i zahvalili za pomoć u odabiru i za inspiraciju za učenje. Mislim da posle takvih komentara i povratnih informacija stvarno znate da je to što radite ima pozitivnog efekta.

Da li vam je YT koristan izvor za sticanje potrebnih veština?

Sve 3D programe sam morala sama da naučim (ne samo ja nego svi mi), te smo se snalazili putem tutorijala na YouTube-u ili smo međusobno učili jedni od drugih. Neki asistenti su bili voljni da nam pokažu osnovne komande za programe koje koristimo. Ali, mnogima se podrazumevalo da smo već došli sa tim znanjem.

Mi smo se sada, u trećoj godini, susreli sa predmetom gde se od nas očekuje poznavanje programa za 3D modelovanje komplikovanijih geometrija, koje nam nije pre objašnjeno, pa smo se opet oslanjali na YouTube.

Mlađe generacije arhitekata koriste YouTube kao osnovni izvor za sticanje novih znanja i profesionalnih veština

Niko od asistenata i profesora nam nije predlagao i pominjao BIM.

Koji je stepen primene BIM alata na Osnovnim studijama?

Mogu vam odgovoriti samo iz ličnog iskustva u vezi sa implementacijom BIM softvera. Na fakultetu sam koristila samo CAD softver za 2D crtanje i projektovanje, tako da nisam imala prilike da se susretnem sa naprednijim alatima, niti nam je iko od asistenata i profesora predlagao i pominjao BIM.

Koji su vaši saveti za mlađe i buduće kolege?

Arhitektonski fakultet zahteva konstantan rad, ali je to rad iz ljubavi. Ako želite da postignete dobre rezultate i budete uspešni, nema mesta lenjosti. Moguće je položiti sve ispite u prvom roku ukoliko se potrudite, jer pored sebe znam još mnogo primera, tako da ne treba slušati priče kako je nemoguće i teško.

Tokom prvog semestra, treba pronaći prioritete među predmetima, videti šta vam najviše ide i šta vas interesuje i tome se posvetiti. Mislim da fakultet treba da se shvati ozbiljno, ali pored toga morate imati neki hobi ili mesto gde ćete moći da raščistite misli od svog (kreativnog) haosa koji arhitektura sa sobom donosi.

Recite nam nešto više o vašoj saradnji sa Kabinetom 341?

Od samog početka, nešto što me je na samom početku veoma zainteresovalo bio je predmet Vizuelna istraživanja, Kabineta za Vizuelne komunikacije. Veći deo prvog semestra provela sam na konsultacijama tog kabineta koje su nekada trajale i po nekoliko sati, ali meni je bilo vrlo interesantno jer su imali drugačiji pristup studentima nego ostali.

Moj tadašnji asistent, a sada već i dobar prijatelj, Dušan Popović me je nakon završetka prve godine pitao da ostanem u kabinetu, kao njegov demonstrator i fotograf – što sam vrlo rado prihvatila. Moj primarni zadtak bio je da fotografišem atmosferu vežbi i studentske radove, što bismo kasnije postavljali na Instagram stranicu kabineta. Pored toga sam pomagala studentima u izradi plakata, radu u programima i ostalim nedoumicama koje su imali u vezi sa predmetom. U Kabinetu 341 ostala sam do kraja svojih osnovnih studija i imam da prenesem samo pozitivna iskustva.

Pored toga što je uspešan student i youtuber, Ana je par godina bila demonstrator Kabineta za vizuelna istraživanja

U Kabinetu 341 ostala sam do kraja svojih osnovnih studija i imam da prenesem samo pozitivna iskustva.

Koji su vaši utisci o Fakultetu?

Generalni utisak je veoma pozitivan. Fakultet mi je kroz brojne grupne radove, istraživanja i izradu mnogih projekata na različitim lokacijama dodatno podstakao kreativnost i stvorio jedan potpuno drugačiji način razmišljanja po pitanju stvaranja i dizajniranja. Takođe, stekla sam veliki broj bliskih prijatelja i naučila mnogo o struci koja me zanima, a sa kojom pre studija nisam imala dodirnih tačaka. Pre svega, fakultet mi je otvorio nove mogućnosti za dalja lična i profesionalna napredovanja.

Mislim da je studiranje, kao jedno potpuno novo iskustvo, samo uvod u određenu branšu koju mi arhitekti kasnije biramo i da najviše služi tome da nas podstakne da se sami dalje nadograđujemo i istražujemo ono što nas najviše interesuje. Ne možemo očekivati da nakon fakulteta znamo sve niti će nam to biti pruženo, već može samo doprineti našem napretku i predstavlja bazu znanja i veština koje ćemo primenjivati tokom celog života.

Koji su vaši planovi za budućnost?

Primljena sam na Master u inostranstvu. Nadam se da će sve biti dobro zbog koronavirusa, kako bi nastava od oktobra mogla da se realizuje uživo. Nakon toga, videćemo gde će me put odvesti. Pored arhitekture, želela bih da ostvarim i nešto svoje, što je povezano sa snimanjem.

Još od osnovne škole, imam želju da deo svog obrazovanja završim u inostranstvu. Ali, kako nisam uspela ranije, sada je pravo vreme za to. Mislim da je to jedno potpuno novo iskustvo koje bi svako ko je u mogućnosti trebalo da iskoristi, pogotovo studenti arhitekture – kojima je potrebno da putuju i nauče o raznim tradicijama i kulturama, kao i da vide mnoge svetske impozantne građevine. Naravno, nastavljam sa snimanjem i prenošenjem utisaka iz daleka.

Kada te već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

12 komentara

  1. arhitekta

    meni je čudno da
    u trenutku kada se na Građevinskom fakultetu u Beogradu
    završava Allplan Student Competition koji organizuje Baldini Studio

    a na kom je učestvovalo 15-16 građevinskih fakulteta iz regije
    i koji je dobio podršku brojnih mega-giga kompanija

    sprat iznad
    studenti arhitekture
    nikad nisu čuli za BIM

    tužna priča

    1. Arh

      Informacija nije sasvim tačna, naravno da se može čuti o BIM-u i tokom osnovnih studija, a već na prvoj godini mastera postoji izborni predmet BIM. Istina je svakako da studenti sve moraju sami što preko privatnih kurseva tako i preko youtube-a. Govori se o softverima uzgred, ali od fakulteta nećete dobiti mnogo usmerenja i predavanja na tu temu, podrazumevaju da se sami snalazite.

      1. Dragan Marković

        Jedna lasta ne čini proleće, pa se o implementaciji BIM-a na fakultetu ne može suditi na osnovu jednog intervjua. Potrebno je saslušati i druge strana (nastavnike i upravu) kako bi se stekla ispravna slika.

        S druge strane, sasvim smo sigurni da jedan izborni predmet na Master studijama nije dovoljan da se 300+ studenata po godinu uputi u BIM metodologiju rada. Jedno je čuti o BIM-u, a sasvim druga stvar je da on bude sastavni deo nastavnog kurikuluma na Osnovnim studijama.

        Primera radi, čak i prof. Goran Vojvodić (Biro.VIA) za svoj ofis traži kandidate koji poznaju BIM. Primera radi, u Oglasu za posao (objavljen 03.03.2021.) se navodi „Poznavanje rada u AutoCAD-u (obavezno), Archicad ili Revit (velika prednost)“.

        Pitanje koje se iz ove situacije postavlja jeste: Gde studenti stiču tu veliku prednost?

        1. Arh

          Kolega, pravo pitanje.
          Mislim da bi bilo korektno da firme ponude novim zaposlenima, naročito mladim arhitektama, kurseve u zavisnosti od njihovih afiniteta. Koliko znam, to jeste politika mnogih stranih projektantskih firmi u Evropi (i retkih kod nas). U praksi kod nas samo čujete fraze na razgovoru za posao kako su spremni da ulože u vas; ako i jesu spremni da vas pošalju na obuku, traže da se obavežete na rad kod njih na 5+ godina.

          U suprotnom, možda se treba povesti debata o tome da li to treba fakultet da vam pruži. Deluje mi vremenski nemoguće da u toku studija savladate i osnovne softvere a kamoli i aktuelne koji se koriste u praksi. Bilo bi šteta kratiti i onako skroman asortiman teorijskih predmeta, istorija arhitekture i umetnosti i sl. koji vas formiraju kao akademsku ličnost.

          Nažalost, na ovu temu visokih zahteva tržišta, čak i od početnika, izlazimo iz okvira naše profesije.
          (sa što manje ulaganja u ljude a da rezultat bude svetski :))

          1. Dragan Marković

            Pa, u opisu Ciljeva studijskog programa osnovnih akademskih studija jasno stoji:

            „Istovremeno, osnovne akademske studije arhitekture imaju cilj da studentima pruže adekvatna aplikativna znanja i veštine u kontekstu prvog stepena akademskog obrazovanja arhitekata, koja daju mogućnost konkurisanja na tržištu rada.“

            Ako su poznavanje BIM programa (ArchiCAD, Allplan ili Revita) „velika prednost“ prilikom zapošljavanja i konkurisanja na tržištu rada, dakle, ta aplikativna znanja i veštine studenti trebaju sticati na Fakultetu.

            Zar ne?

  2. Luka

    Molim vas samo da prestanete skrnaviti naš jezik sa arhitekticama.

    1. Dragan Marković

      Poštovani Luka, rečnik Matice srpske o tome kaže sledeće: „arhitektkinja (arhitektica) – žena arhitekta.“ Znači ovo može.

      Ministarka za ljudska prava i društveni dijalog Srbije, Gordana Čomići izjavila je pre par meseci u Skupštini Srbije da jedino Odbor za standardizaciju spskog jezika može da odluči o nazivima zanimanja u ženskom rodu, ali da za sada Odbor to nije uradio.

      “Mogu da budem ‘arhitektica’ i ‘arhitektinja’, mogu da budem šta god hoću, jer pravila nema”, rekla je Čomić.

      Dakle, ukoliko Matica srpska i Odbor za standardizaciju srpskog jezika nisu doneli odluku da je termin „arhitektica“ jezički neispravan, to znači da ga (bez problema) mogu koristii u svakodnevnom govoru i pismu.

  3. Marcus

    Jedna rečenica najbolje opisuje mlade kolege koji završe arhitekturu: „Manjak znanja i višak samopuzdanja“….tragično.

    1. arhitekta

      kakvi nastavnici
      takvi studenti

      ne pada kruška
      ispod jabuke

    2. Dragan Marković

      Arhitekta je zidar koji je naučio latinski. Neko moje uverenje je da arhitekta mora biti prvo dobar šegrt kako bi mogao biti dobar majstor.

      O odnosu majstora i šegrta Džordan Peterson u knjizi „Izvan reda“ govori na sledeći način:

      „U početku, šegrt mora biti sluga tradicije, strukture i dogme, kao što dete koje želi da učestvuje u igri mora da poštuje njena pravila. U svom najboljem obliku, ova služba podrazumeva zahvalnost i savezništvo sa institucijama koje se tipično smatraju patrijahalnim. Šegrtovanje je izlaganje vrelini i pritisku… Cilj vrline i pritiska je da se još uvek nerazvijena ličnost uputi na usku stazu da bi se tako od nedisciplinovanog početnika transformisala u ostvarenog majstora.“ (2021: 155)

      Neizloženi vrlini i pritisku, današnje generacije arhitekata (uključujući i moju) su više hipsteri koji su zapravo umetnici, nego što su inžinjeri i projektanti. Na neki način smo grupa nedisciplinovanih početnika i večitih sanjara.

      1. Marcus

        Neko mora da iznese taj projekat koji „sanjate“ , bezpredmetne su priče i analize ako kolege ne ponesu elementarno znanje u radno okruženje. Nacrtna, arhiteknonske konstrukcije i thničko crtanje su bukvalno tabu za mlade kolege , samo simulacija arhitekture kroz programe za 3D vezualizaciju….. tako se posao ne radi.

  4. Dule

    Kao inženjer elektrotehnike moram da kažem da su komentari na ovaj video mnogo ciničniji od komentara mojih kolega na bilo šta u našoj oblasti, što sam mislio da nikad neću moći reći. Zaista ne vidim čemu razlog za tako nešto.

    Mislim da je izuzetno lepo što se vlogovi prave na temu studiranja na našim fakultetima, i mislim da će biti korisno i budućim studentima i profesorima i asistentima na fakultetu da vide kako studenti doživljavaju fakultet na kojem studiraju. Postoji velika rupa u tumačenju studija koje imaju sve zainteresovane strane u osnovnom akademskom obrazovanju kod nas, i zanimljivo mi je kako slični problemi postoje i na fakultetu koji se nalazi u drugom gradu i iz druge oblasti, kao što je to slučaj kod mene.

    I Gradnji čestitam što prati događanja i na ,,alternativnijim“ mestima u odnosu na ona na kojima su se informisali kad su krenuli da se interesuju za arhitekturu.

Ostavite odgovor na arhitekta

Obavezna polja *