Zašto Jugoslavija sve više nestaje, a kule sve više rastu?
Postavlja se pitanje koji je razlog za rušenje bisera novobeogradske moderne, nekad najelitnijeg hotela bivše Jugoslavije.
Prodaja hotela „Jugoslavija“ je dosta negativno odjeknula, kako u stručnim, tako i u širim krugovima. Po poslednjim informacijama, novi vlasnik će zasigurno rušiti hotel, zidati novi, ali i dve masivne kule.
Ali koji su razlozi ovakvog (ne)slavnog epiloga?
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Od jedne do dve kule
Nakon konkursa iz 2010. godine, i pobede srpskog Biroa VIA, projektno rešenje je podrazumevalo da hotel „Jugoslavija“ bude rekonstruisan, a da uz njega bude izgrađen aneks sa poslovnom kulom.
Od ovog rešenja se odustaje, a već 2014. godine pojavljuje se novi projekat, sa dve poslovne kule, pod nazivom „Dunavske kapije“, koji potpisuje domaći biro CEP, ali nešto kasnije i rešenje portugalskog biroa Promontorio, koje takođe podrazumeva dve, nešto modernije, kubičnije kule.
Na svim projektima se vidi da je hotel Jugoslavija zadržao svoju postojeću zgradu, ali da je manje ili više dograđen sa aneksima i kulama. Međutim, poslednje rešenje podrazumeva da hotel mora biti srušen i iznova građen, ali u sličnim gabaritima.
Šta je ključni problem i razlog rušenja bisera novobeogradske moderne, koji potpisuju arhitekte Lavoslav Horvat, Kazimir Ostrogović i Mladen Kauzlarić?
Prevaziđeni standardi
Rušenje hotela uslovljeno je prevaziđenim standardima veličine soba, po kojima hoteli viših kategorija ne mogu imati malu kvadraturu soba, kakvu sada poseduje „Jugoslavija“.
Nije jasno kako to nije predstavljalo problem prethodnim investitorima (možda su imali računicu da spajaju sobe), ali to jeste istina, sadašnje sobe su veoma male i pored kreveta jedva da ima prostora da se ubaci ostali nameštaj.
Kada želite da investirate u hotel od 4 ili 5 zvezdica, ne možete imati standarde od pre šest decenija, jer doslednom rekonstrukcijom najviše što možete dobiti je hotel od 3 zvezdice, čija je udobnost na nivou jugoslovenskih radničkih odmarališta.
Doslednom rekonstrukcijom najviše što možete dobiti je hotel od 3 zvezdice, čija je udobnost na nivou jugoslovenskih radničkih odmarališta.
Iskustva rekonstrukcije hotela „Metropol“, arhitekte Dragiše Brašovana (autori rekonstrukcije biro Domaa), su drugačija, jer iako je isti projektovan i izveden u slično vreme kada i hotel „Jugoslavija“, njegova rekonstrukcija je bila moguća (sa minornom nadgradnjom), pa je Beograd zadržao jedan od bisera svoje slavne arhitektonske prošlosti.
Pretpostavljamo da je investitor razmotrio sve opcije i procenio da bi rušenje većeg broja konstruktivnih elemenata unutar zgrade, zarad očuvanja fasade, bilo isuviše skupo i možda neefikasno, pa se odlučio za rušenje i izgradnju novog hotela.
Ovo nije nikakav jedinstven (srpski) slučaj, jer je na desetine sličnih hotela (u istočnoj ili zapadnoj Evropi), pogotovo iz ovog perioda, srušeno jer njihovi standardi i kapaciteti više nisu mogli biti prepravljani i dograđivani.
Kule se množe i rastu
Još od prve inicijative da se hotel rekonstruiše i dogradi, od jedne kule došli smo do dve. Očigledno je da svaki investitor želi da izvuče maksimum od svoje lokacije, pa je i prirodno da će se u arhitektonskom projektu ići do samih granica visine objekta i zauzetosti parcela.
Naravno, vidimo da je i država izašla u susret investitoru, dajući mu što povoljnije uslove planom detaljne urbanističke regulacije, što opet nije novost u zadnjih 10-15 godina.
To takođe ne čudi, ako je u pitanju lokacija poput Novog Beograda, gde imate prostora da objekat razvijete i u visinu i u površinu, a nemate dodatne uslove zaštite (hotelu je ona skinuta) jer zidate u zaštićenoj celini ili se pored vaše parcele nalazi zaštićeni arhitektonski objekat.
Iz tih razloga je urbanistička matrica Novog Beograda odavno na udaru novih, privatnih investitora, jer gotovo svi blokovi imaju prostora da se u njima „popunjavaju rupe“ sa nekom novom stambeno-poslovnom zgradom.
Novi Beograd možda poseduje odavno prevaziđen urbanistički koncept, ali je važno da se isti u što većoj meri očuva i da se pored izlaženja u susret novim investitorima, izađe u susret i stanovnicima postojećih zgrada.
U slučaju kula, osim u formi terasa, ne vidimo neku zanimljiviju arhitektonsku formu ili fasadnu strukturu.
Mnogo veći problem je što rastom kvadrata nismo dobili i rast kvaliteta arhitekture. Ako se već izlazi u susret investitoru, da on bar izgradi objekat, koji će ne samo po svojim gabaritima već i po arhitektonskom izrazu biti monumentalan. Međutim, to već neko vreme nije slučaj u Beogradu.
Investitori vrlo malo daju slobode arhitektama, jer su uvideli da klijentela koja kupuje njihove stanove i zakupljuje poslovni prostor, uopšte ne poseduje bar elementarno znanje o kvalitetu zgrada u koje se useljava.
Kada se govori o kvalitetu, ne misli se na valjanost izvedbe završnih građevinskih radova, već o kvalitetu arhitekture, strukture prostora, položaju i orijentaciji zgrade itd. Samo je važna lokacija i eventualno pogled, pa nas ta površnost u odabiru i kupovini/zakupu nekretnina dovodi u sitaciju da investitori samo nabijaju kvadraturu, jer vide da će sve biti prodato.
U slučaju hotela „Jugoslavija“ i dve novoprojektovane kule, vidimo da su arhitekte iz holandskog projektnog tima UNStudio dali zanimljivo, dinamično i nadasve autorsko rešenje hotelske zgrade, ali da u slučaju kula, osim u formi terasa, ne vidimo neku zanimljiviju arhitektonsku formu ili fasadnu strukturu.
Nadamo da će iseljenje hotela proteći u najboljem mogućem redu, a to se pre svega odnosi na delove enterijera starog hotela.
Takođe, primetno je da u svim ovim projektima strani arhitektonski biroi vode glavnu reč i predlažu idejno rešenje, dok se domaći biroi angažuju kao lokalna podrška na poslovima urbanizma i razrade projekata.
Možda bi ovo moglo uskoro da se promeni, jer Bureau Cube Partners, koji je angažovan za izradu Plana detaljne regulacije (PGR), te radi Studijsku analizu o mogućnostima i ograničenjima projektovanja visokog objekta za Hotel Jugoslaviju, već uveliko stiče vredna iskustva na polju projektovanja visokih objekata, a sve to kao partneri u razradi projekta Skyline i kao autori Tempo kule.
Najavljeni rokovi prve etape su veoma ambiciozno najavljeni za jesen tekuće godine, pa se nadamo da će iseljenje hotela proteći u najboljem mogućem redu, a to se pre svega odnosi na delove enterijera starog hotela koji mogu i moraju biti sačuvani.
Da li bi mogli biti postavljeni u novom hotelu, čime bi se napravila bar neka kulturno-istorijska veza sa starim objektom ili bar u zbirci Muzeja primenjene umetnosti, kao vredan kolekcijski eksponat, ostaje nam da vidimo epilog celog događaja.
Da se nadovežem u crticama:
– njima ostaviti delove enterijera je ravno bacanju u smeće jer njima to ne predstavlja vrednost (kao što nije ni Delti u Sava centru)
– za neuke je jedino merilo novac, pa se tako razmišlja samo o isplativnosti u slučaju standarda soba, a ne o graditeljskom nasleđu. Kako to da se i stariji objekti hotela u inostranstvu rekonstruišu na potrebnom nivou. Ali ne, lakše je i jeftinije skinuti zaštitu i srušiti „komunističko sivo ruglo“. Moramo da pokažemo kvazi prosperitet kroz jeftinu arhitekturu
– površni investitori, površni kupci, površno društvo
– terase na kulama uz Dunav… haha
– novobeogradski urbanizam nije prevaziđen, već previše vredan, a blokovi namerno zapušteni da između ostalog ne bi mogli da pariraju u toj meri betoniranim kompleksima bez zelenila i sadržaja, koji moraju da se prodaju na veliko. Na to dodamo i pritisak na infrastrukturu ovakvim intervencijama.
– Biro Cube = mrzitelji Beograda mogu samo svojom „ekspertizom“ da dodatno doprinesu uništavanju grada, što govore njihove reference.
Arhitektura je nekada bila umetnost. Sada su to metri kvadratni umotani u staklo.
Na globalnom nivou
https://www.facebook.com/groups/Klassisknyproduktion/posts/2982872471926590/
Zgrada Hotela Jugoslavija je započeta kao sedište Kiminterne, plenarne sale i sobe za delegate.
Metropolis je zbog Prve konferencije Nesvrstanih završen kao hotel umesto studentsko doma.
Baŝ me briga za studentski dom
U tekstu ni rec o infrastrukturi i kako ce ista podneti ovolike kvadrate.
Bar da imamo metro, ovako autobusi a pogotovo automobili nisu dovoljni za jos dve kule.
Pa ta ekipa se vozi isključivo kolima, svako svojim… oa za ljubimce treba obezbediti i garaže… još betona, još kopanja uz rečno korito, još poplava…
Posetioci će se parkirati u starim stambenim blokovima i dodatno otežavati život stanarima.
Hoćeš da voziš,to je tvoj problem,u zemlji koja je srednje razvijena ti se ponašaŝ kao bogataŝ,baŝ volim ŝto će da se izgradi
Kao koleginica arhitekta, i kao komšinica uskoro pokojnog hotela Jugoslavija, tvrdim da infrastruktura date lokacije APSOLUTNO NE PODRŽAVA tu količinu novih kvadrata. Već imamo ogromne probleme sa parkingom koga nema dovoljno ni za stanovnike postojećih zgrada, ni za ljude koji dolaze popodne i vikendom da se prošetaju obalom reke. U Goce Delčeva su automobili danonoćno parkirani sa obe strane kolovoza u oba smera, a po okolini se parkiraju na zelene površine ili trotoare. Novi objekat će svakako imati podzemne garaže, ali se pitam da li će ih biti dovoljno i za buduće stanare i posetioce komercijalnih sadržaja ili će to samo još više pogoršati situaciju. Vrtići NBg-a su hronično puni, itd. Teško nama u ovakvom kapitalizmu, opstaće samo najbogatiji – najpokvareniji i najalaviji.
Sve što dobro hoçe da se uradi u ovoj zemlji vi osudjujete,pa hotel Juhoslavija se raspada a sada velelepno zdanje koje se gradi vama ne odgovara,stamota
ništa vi niste razumeli; pokušajte da još jednom pročitate komentartove arhitekte iznad. Za početak – naglas!
Koliko ce zelenila pojesti ova 2 nebodera? Na slici su ih vešto uglavili pa izgleda da neče ni travku zgaziti. Teško da če biti tako. A to što neki hotel YU nazivaju ruglom samo pokazuje dokle je stigla drskost neukih.
Po projektu će izgleda biti više zelenila. Dobar deo kompleksa je zapušten nakon bombardovanje i nije u funkciji, na tom delu će biti kula a druga na mestu gde je sada parking. Vreme je da se to ruglo sruši.
Pa valjda je jasno da je ovima jedini cilj što više kvadrata po što većoj ceni. Peru se velike pare. Njih ne zanima ni Beograd ni infrastruktura.
Spratovi su previse niski za danasnje standarde lux hotela, to je glavni razlog rusenja.
Da li je novim rešenjem zadržan prostor za tehnički pregled automobila? Navilao sam da tu registrujem kola, ako to onemoguće onda su stvarno beskrupulozni.