Zašto su arhitektonski konkursi najbolje rešenje za privatne investitore – i koliko koštaju

Kako konkursi donose kvalitetnija arhitektonska rešenja, veću transparentnost procesa i jasniji okvir troškova za privatne investitore.

U zemljama poput Švajcarske, Belgije i Velike Britanije, arhitektonski konkursi predstavljaju ustaljenu praksu i za javne i za privatne investitore. Vlasnici parcela kroz konkurs dobijaju više različitih idejnih rešenja, kao i mogućnost da na osnovu jasno definisanih kriterijuma odaberu biro sa kojim će dalje razvijati projekat.

U Srbiji je takav model i dalje izuzetak. Privatni investitori najčešće direktno angažuju projektantski biro i rade na jednom rešenju, bez šireg sagledavanja mogućnosti koje određena lokacija i programski zadatak nude.

Ukoliko se želi unaprediti kvalitet arhitektonskih rešenja, ali i obezbediti da javnost bude pravovremeno upoznata sa onim što će se graditi i trajno oblikovati urbani prostor, neophodno je da se arhitektonski konkursi ponovo uvedu u redovnu praksu – ne kao formalnost, već kao alat za donošenje kvalitetnijih i transparentnijih odluka.

Srodni članci na portalu Gradnja:

• Pobednička kuća iz šlepera: Studio Taktika osvaja prvo mesto na Gradnjinom konkursu

Prednosti raspisivanja konkursa za investitore

Da bi ovaj proces bio uspešan, investitori za početak moraju biti svesni pozitivnih efekata raspisivanja konkursa. Dva su najvažnija: dobijanje više različitih idejnih rešenja u određenom vremenskom periodu dok je drugi, još bitniji, upoznavanje javnosti sa namerama izgradnje čime ceo proces postaje transparentan.

Važan činilac u sagledavanju svakog novog objekta ili stambenog kompleksa jeste javnost. Raspisivanjem konkursa, investitor upoznaje javnost sa svojim namerama, rešenjima i odabirom konačnog izgleda mnogo pre nego što mašine krenu da kopaju.

Sa transparentnim predstavljanjem rešenja za određenu parcelu, investitor daje legitimitet struci jer je priznaje kao ravnopravan činilac u celom procesu izgradnje. Takođe, raspisivanjem konkursa sam objekat i pre početka gradnje, dobija veliki medijski značaj.

Raspisivanjem konkursa, investitor upoznaje javnost sa svojim namerama, rešenjima i odabirom konačnog izgleda mnogo pre nego što mašine krenu da kopaju.

Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) trenutno radi na vodiču za arhitektonske konkurse koji su namenjeni privatnim investitorima, gde žele da kroz jedan priručnik objasne korake i način organizovanja konkursa. Vodič će uskoro biti dostupan, a redakcija Gradnje je imala uvid u njega na nedavnom predstavljanju kroz javnu raspravu u Beogradu i Novom Sadu. Na izradi ovog vodiča godinu i po dana radili su Nemanja Zimonjić, Danilo Dangubić, Ivan Tošić, Ognjen Krašna, Vladimir Đorić i Dr Nebojša Antešević kao urednik izdanja.

Ognjen Krašna iz TEN studija koji posluje u više zemalja Evrope i učestvuje aktivno na konkursima ističe da je potrebno da usvojimo iskustva iz drugih zemalja: „Potrebno je podstaći konkurse jer su oni način kako da se dođe do bolje arhitekture“ ističe Ognjen.

Koliko je podsticanje konkursa važno, govori i činjenica da investitori u Češkoj koji raspišu arhitektonski konkurs dobiju 10% više kvadrata.

Zašto se investitori danas ne odlučuju za konkurse

Među investitorima trenutno vlada mišljenje da su konkursi neizvestan i skup proces. Vladimir Đorić, arhitekta iz studija Zabriskie, ističe da je trenutno problem što investitori zapravo nemaju iskustva kako da sastave projektni zadatak i raspišu konkurs iako potreba postoji. “Čak i za zgrade do 2.000 kvadrata najbolja rešenja će dobiti upravo raspisivanjem konkursa,” – rekao je Đorić na javnoj raspravi.

Potrebno je da investitor odabere dobrog sprovodioca konkursa ali i odgovarajući žiri koji će izabrati pravo, izvodljivo rešenje. Arhitekta Danilo Dangubić ističe da je potrebno uliti sigurnost investitoru da će konkursom dobiti rešenje koje mu najviše odgovara. Ističe da je konkursom izgradnja novih objekata transparentnija jer je javnost upoznata šta će se tačno graditi.

Koliko košta raspisivanje konkursa

U Vodiču za arhitektonske konkurse, sem načina organizovanja konkursa, istaknute su i orijentacione cene za tri konkretna primera. Jedan je raspisivanje konkursa za veliki stambeno-poslovni kompleks od 60.000 kvadrata i više, drugi je primer za stambeno-poslovne zgrade do 10.000 m² i treći je za mali objekat do 2.000 kvadrata.

Prema navodima iz vodiča, raspisivanje konkursa košta od 0,5 do 1,5% ukupne vrednosti izgradnje. Manji procenat odlazi ukoliko se radi o većim kompleksima, dok je do 1,5% ukoliko se radi o manjim objektima.

Raspisivanje konkursa košta od 0,5 do 1,5% ukupne investicione vrednosti, a traje od 5 do 8 meseci.

Kako se navodi, raspisivanje konkursa za manje objekte, sprovođenje, žiriranje, nagradni fond košta oko 50.000 evra dok su za velike poslovno stambene komplekse preko 60.000 kvadrata ova cena oko 200.000 evra.

U vodiču se ističe da period raspisivanja, priprema, predaje radova, žiriranja i ishoda traje oko 5 do 8 meseci.

Prilikom raspisivanja konkursa, potrebno je obezbediti da oko 20% učesnika budu mladi biroi koji dobijaju wild card.

U vodiču se ističe da je praksa pokazala da je potrebno ograničiti broj timova na 5 do 10, kako bi se izbegla ponavljanja rešenja, smanjili nepotrebni troškovi i podigao ukupan kvalitet procesa.

Ognjen Krašna ističe da je prilikom raspisivanja konkursa, potrebno obezbediti da oko 20% učesnika budu mladi biroi koji dobijaju wild card. “To su mlade kolege i biroi koji nemaju reference ili finansijska pokrića, ali je potrebno da im se da šansa na učešću.”

Dodaje da su upravo mladi biroi ti koji mogu da unesu inovativnost i raznovrsnost u izbor. “Ovo je iskustvo iz Švajcarske koje treba da se prenese i u Srbiji.”

Zlatno pravilo konkursa

Zlatno pravilo konkursa jeste da se konkurs mora završiti ugovorom o projektovanju – ističe Vladimir Đorić. Ako pobednički tim ne dobije posao za dalju razradu projekta, konkurs nema smisao. “Anketni konkursi su dimna zavesa i ne doprinose boljoj arhitekturi,” ističe Đorić.

Konkurs kao standard, a ne izuzetak

Arhitektonski konkursi nisu dodatni trošak, već alat koji investitorima omogućava kvalitetnija rešenja, veću sigurnost u odluke i jasnije sagledavanje potencijala parcele. Primeri iz evropske prakse, ali i pojedini domaći projekti, pokazuju da konkursi mogu efikasno da funkcionišu i u privatnoj gradnji.

Pozivni konkurs za zgradu Radničkog univerziteta, koji je 2021. godine raspisao privatni investitor Vega, a prema kojem je realizovano pobedničko rešenje Lazara Kuzmanova, potvrđuje značaj kontinuiteta između ideje i izvedbe.

Ukoliko se konkursi budu posmatrali kao redovna faza u razvoju projekta, a ne kao izuzetak, dobit će imati investitori, struka i javnost – kroz kvalitetnije i transparentnije oblikovanje izgrađenog prostora.