Pogledajte kako je bogat kolorit imao uticaj na slavne arhitekte širom sveta.

Upotreba boja u arhitekturi je večita tema oko koje se arhitekte često glože. Dok većina ljudi arhitekte vidi kao ljude u crnom, jer su u oblačenju pa i u praksi uglavnom orijenitisani na sveden kolorit, istorija nam potvrđuje da postoje arhitekte koji smelo koriste bogatu paletu boja, koji se ne plaše da se s njom igraju, već dapače dopuštaju da ih ona inspiriše.

Istorija nam potvrđuje da postoje arhitekte koji smelo koriste bogatu paletu boja i koje se ne plaše da se s njom igraju.

 

Pogledajte kojih je to sedam arhitekata iz prošlosti ali i sadašnjosti čiji je rad prepoznatljiv baš po smeloj upotrebi bogatog kolorita.

Antoni Gaudi (1852 – 1926)

Poznat kao lider katalonskog modernizma i pravca ar nuvo, Gaudijev rad karakteriše prisustvo mnoštva tradicionalnih dekorativnih tehnika poput vitraža, keramike i kovanog gvožđa koje je koristio kako bi izveo njegove ekscentrične forme. Gaudija je inspirisala priroda, religija ali i mitologija i zato je boja, kao neizbežni aspekt, prisutna na njegovim projektima poput Kuća Visens, El Capricho, Kuća Batljo, kao i čuveni živopisni Park Gvelj, piše ArchDaily.

Kuća Batljo. Foto: © Wikimedia user M.Stallbaum
Kuća Visens, Foto: Flick user Paul Hudson

Luis Baragan (1902 – 1988)

Iako se Baragan veoma često koristio izrazito kontrastnim bojama, njegova dela nisu neprijatna za gledanje. Baš naprotiv! Baragana je inspirisala kultura regije i okolni pejzaži pa se tako na njegovim projektima mogao videti spoj roze i narandžaste, zelene i ljubičaste, jarko crvene i plave, kao i intezivno korišćenje jedne boje, kao što je primer s jarko žutim koridorom.

Enterijer kuće Giljardi. Foto © Wikimedia user Ulises00
Fuente de los Amantes. Foto © Flickr user Esparta Palma

Majkl Grejvs (1934 – 2015)

„Ja volim Borominija i želim da osetim bogatstvo te arhitekture i u mojim radovima, ali ako moraš da obojiš sve u belo i napraviš ga ravnim, u čemu je onda poenta?“, izjavio je jednom prilikom Grejvs i izneo svoje mišljenje o razigranoj formi i prisustvu boje u arhitekturi.

Porttland Building, 1982. Foto: © Wikimedia user Steve Morgan

Teo van Dusburg (1883 – 1931)

Kao samouki arhitekta, slikar i osnivač pokreta De Stajl, Dusburg se trudio da svoju ideju o “bojama s puno energije” ostvari kroz prostore koje je projektovao zajedno s ostalim dizajnerima, što je i uspeo na projektu Café l’Aubette. Dusburg se u ovom prostoru uspešno igrao preplitanja površina sa smenom tonova boja, kontrastnim uglovima, horizontalnim i vertikalnim elementima kao i samom geometrijom prostora.

Café l’Aubette. Foto: © Wikimedia user Claude Truong-Ngoc

Piter Kuk (1936)

Ka pripadnik avangardne arhitektonske grupe Archigram, Piter Kuk je u svojim projektima inspirisan tehnologijom ali i neofuturizmom. Osim što njegove projekte karakteriše živopisna forma, neizbežno je i prisustvo bogatog kolorita.

Drawing Studio / CRAB studio. Foto: © Richard Bryant
Abedian School of Architecture / CRAB Studio. Foto: © Peter Bennetts

Ričard Rodžers (1933)

Objekti Ričarda Rodžersa se mogu opisati kao živopisna dela inspirisana savremenom tehnologijom. Njegovo, verovatno, najpoznatije delo Centar Žorž Pompidu, na prvi pogled izgleda kao pravougaona struktura prekrivena šumom šarenih cevi. Međutim, ako se bolje zagledate videćete da primena boja ima veoma smislenu šemu. Plava boja korišćena je za ventilaciju, zelena za vodovodne instalacije i protivpožarni sistem, žuta i narandžasta za struju, dok je crvena namenjena za liftove i stepenište.

Centar Žorž Pompidu. Foto: © Flickr user Alfie Ianni

Rikardo Bofil (1939)

Objekti Rikarda Bofila poput zgrade El Sargazo, Gaudi District, Kafka Castle, Xanadu i La Muralla Roja često se opisuju kao nadrealistički. Bofilovi objekti uglavnom su izvedeni u jednoj boji ali tako da ona bude u kontrastu s okruženjem.

La Muralla Roja. Foto: © Gregori Civera

Zainteresovani za boju? Preuzmite besplatne Ikeine bojanke za smirivanje živaca ovde.

Naslovna fotografija: Centar Žorž Pompidu, Foto: Flick user: fmpgoh

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo: