Ako nećete vi da se preselite na mesto koje pruža bolje uslove za život, to će umesto vas učiniti grad.

Ljudi su mobilniji nego ikada pre pa se gradovi suočavaju s problem s kojim je retko koji svesno projektovan: stanovništvo se odseljava. Kada poslovi i prirodni resursi počnu da ponestaju, moderni gradovi poput Detroita ili brojni gradovi u Španiji suočavaju se s teškim procesima urbane kontrakcije. Kako bi stao ovom negativnom procesu modernog doba, Manuel Domingez je u svojoj tezi na fakultetu ETSA u Madridu predstavio projekat nomadskog grada koji može da se kreće na gusenicama i ode do mesta gde poslova i resursa ima u izobilju.

525e8795e8e44e67bf000a51_a-walking-city-for-the-21st-century_nomadicurbanism08

Naravno, ovo nije prvi put da je neko došao na takvu ideju. “Hodajući grad” Rona Herona iz 1960. godina postavio je temelje ovoj teoriji. Manuelova studija nazvana jednostavno “Veoma velika struktura”  nastavlja se na ovu ideju ali u obzir uzima brojne energetske faktore ali i standarde modernog življenja.

525e8780e8e44eff02000b08_a-walking-city-for-the-21st-century_7525e878ae8e44e67bf000a50_a-walking-city-for-the-21st-century_nomadicurbanism03

Manuel priznaje da je poriv za ovaj odvažan dizajn došao iz njegove želje da se izdvoji iznad svojih vršnjaka:

-“Znajući da su svi za završni rad uzeli utopijski grad, odlučio sam da i sam napravim jedan utopijski grad ali da je teoretski moguć.”

525e879ae8e44eff02000b09_a-walking-city-for-the-21st-century_nomadicurbanism04

Za inspiraciju su mu poslužile kolosalne mašine na gusenicama koja kopaju rudu pa je cela teza mnogo realističnija od Heronove velike školjke na štulama.

Osim toga, “Veoma velika struktura”, uprkos ogromnoj veličini , ima mnogo manje uticaja na ekosistem. Njegova mobilnost podstiče pošumljavanje gradova koje će zameniti.