Pre tri godine, čelnici brojnih svetskih gradova odlučili su da do 2020. svoje ulice učine bezbednijim i prepolove broj povreda i smrtnih slučajeva. Danas analiziramo njihove dosadašnje rezultate. 

Podaci pokazuju da u proseku 3.200 osoba dnevno izgubi život na ulicama svetskih gradova, a budući da se broj vozila na istim tim ulicama znatno povećava iz meseca u mesec, šanse su da će se ta brojka uvećati trostruko do 2030. godine. U ovome svakako prednjače gradovi sa loše planiranim ulicama, a zanimljivo je da brojna dobra rešenja sve češće viđamo u državama koje se ne mogu pohvaliti kvalitetnom urbanističkom mrežom.

Ulica Joel Carlos Borges u Sao Paulu sa jasno obeleženim stazama za pešake.

Zato danas pažnju usmeravamo ka gradovima u Kini, Brazilu, Kolumbiji i Indiji koji su u poslednjih nekoliko godina napravili znatan pomak. Implementaciju privremenih urbanističkih rešenja u ovim gradovima omogućila je Globalna inicijativa za bezbednost u saobraćaju Bloomberg. Ova jeftina rešenja uskoro su prihvaćena kao stalna.

Sao Paulo

Jedna od najprometnijih ulica u ovom ogromnom brazilskom gradu povezuje glavnu železničku stanicu sa finansijskim centrom grada, što znači da kroz nju dnevno prođe nekoliko hiljada ljudi. Uprkos tome, ulica Joel Carlos Borges dugo je bila prilično uska i kao takva predstavljala ogroman rizik za pešake.

Pretvaranje ove ulice u jednosmernu smanjilo je brzinu saobraćaja i učinilo je bezbednom za sve učesnike. Jarko zelena boja pešačkih staza podseća vozače da je bezbednost pešaka ipak na prvom mestu. Ovo temporalno rešenje naišlo je na odobravanje javnosti tako da se slični projekri uveliko planiraju u ovom gradu.

Ulica Joel Carlos Borges nekad i posle. Foto: Daniel Hunter i Pedro Mascaro/WRI Brasil

Fortaleza

Trg u kvartu Cidade 2000 dugi niz godina je funkcioniosao bez ikakvih saobraćajnih znakova i obeležja, uprkos tome što je izuzetno širok. No, kada je na njemu pre nekoliko godina izvedeno privremeno rešenje koje je uključivalo raspoređivanje uskih vozačkih traka, ograničenje brzine na 30 km/h i uređenje centralne zone  tako da bude bezbedna za pešake, usledilo je ogromno olakšanje. Gradska uprava je ubrzo ovo rešenje pretvorio u trajno i zatražila još nekoliko sličnih low-cost rešenja za druge lokacije u gradu.

Cidade 2000 nekad i sad. Foto: Rodrigo Capote/WRI Brasil

Mumbai

Raskrsnica na trgu Nagpada dugo je predstavljala tačku saobraćajnog haosa. Svakog dana u toku gužve ovom raskrsnicom prođe oko 3000 automobila i vozila javnog prevoza, a situaciju dodatno pogoršava to što sve ulice na trg izlaze pod oštrim uglom. U avgustu 2017. planeri su promenili tok saobraćaja usmerivši vozače novim trakama, što je značajno skratilo dužinu pešačkih prelaza. Osim toga, umesto legalnog parkinga sada se ovde nalazi jasno definisana parking zona.

Trg Nagpadi u Mumbaiju nekad i sad. Foto: WRI India

Bogota

Slična situacija vladala je i na Kenedijevom trgu u Bogoti, iako u ovom gradu glavnu reč u saobraćaju očito vode biciklisti. Nova organizacija stazi za pešake i bicikliste, kao i obeležja jarkih boja, značajno su uticala na smanjenje broja saobraćajnih nesreća koje su se na ovoj raskrsnici svakodnevno dešavale. Broj traka za drumski saobraćaj takođe je umanjen kako bi oko raskrsnice nikle nove pešačke staze.

Današnji i nekadašnji izgled raskrsnice u Bogoti. Foto: Carsten Wass, José Segundo López/WRI

Šangaj

Ulica Zhengtong nalazi se u poslovno-komercijalnom delu ovog grada i u njenoj neposrednoj blizini nalaze se jedna srednja škola i fakultet. Pre intervencije, ova ulica nije imala posebne staze za bicikliste, vozače i pešake, što znači da su se biciklisti vozili gde god im je jednostavnije. Razdvajanjem ovih zona i dodavanjem nove saobraćajne signalizacije i stop znakova na solarnu energiju, učinjen je ogroman napredak i danas je ona apsolutno bezbedna.

Ulica Zhengtong u Šangaju. Foto: WRI China

Izvor: ArchDaily

Kad ste već tu…