Da li je parametrijska arhitektura konačno stigla u Srbiju?

Naši arhitekti sve češće koriste savremene digitalne alate, fakulteti uvode nove metode projektovanja, a prvi ambiciozni projekti već nagoveštavaju promene na domaćoj sceni.

Kada se pomene parametarska arhitektura, većina će prvo pomisliti na Zahu Hadid i njene futurističke građevine koje izgledaju kao da su iz mašte. Međutim, parametarsko projektovanje nije stil već način razmišljanja koji poslednjih godina polako pronalazi put i do Srbije.

Parametarska arhitektura predstavlja savremeni pristup projektovanju u kojem se oblik objekta ne crta direktno, već se generiše pomoću algoritama, matematičkih modela i unapred definisanih parametara. Umesto da ručno modeluju svaki element, arhitekte definišu pravila prema kojima računar stvara i prilagođava prostorne forme.

Takav način rada omogućava razvoj složenih geometrija koje bi klasičnim projektovanjem bilo gotovo nemoguće ostvariti, ali i optimizaciju konstrukcije, racionalniju upotrebu materijala i efikasniju organizaciju unutrašnjeg prostora. Parametarska arhitektura zato nije sinonim za zakrivljene ili futurističke fasade, već potpuno drugačiji način razmišljanja o procesu projektovanja.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Prve fotografije gradilišta Snøhettine opere s parametarskom fasadom

Višedecenijski zaštitni znak Zahe Hadid

„Ako bismo uporedili parametarsku arhitekturu sa nekim stilom, pravcem ili širim arhitektonskim pokretom iz prošlosti, mogli bismo slobodno reći da se ista nalazi na naprednom nivou kao što je to bila internacionalna moderna pre više od jednog veka“ – rekao je na Arhitekta forumu u Beogradu arhitekta Patrik Šumaher.

Dodaje da „revolucionarne forme, potpuno nova pravila u projektovanju konstruktivnih elemenata, upotreba novih materijala, samo su neke od karakteristika moderne, a koja se mogu pripisati i parametarskoj arhitekturi.“

U javnosti je poznato da je parametarsko projektovanje nekoliko decenija bilo zaštitni znak arhitekte Zahe Hadid. Posle njene smrti, arhitekta Šumaher nastavlja da razvija ovaj tip arhitektonsko-urbanističkog projektovanja, a kako sam tvrdi, za njegovo brže unapređenje umnogome pomaže veštačka inteligencija.

Kada posmatramo krajnje nestvarne strukture Hejdar Alijev centra u Azerbejdžanu, ne možemo da se ne zapitamo: „Kada će sve ovo biti moguće u Srbiji?“.

Odgovor možda upravo leži u aktivnostima arhitekte Šumahera i njegovog biroa ZHA (nekadašnji Zaha Hadid Architects) koji su delom zaslužni za postepeni upliv parametarske arhitekture u Srbiji, ali i nekih domaćih kolega koji aktivno prate svetske trendove.

Saradnja ZHA sa Bureau Cube Partners

Londonski i beogradski biroi saradnju započinju na javnom arhitektonsko-urbanističkom konkursu za novu zgradu Muzeja Nikole Tesle u Beogradu iz 2024. godine.

Iako je idejnim rešenjem predviđeno da se dobar deo starog industrijskog objekta nekadašnje Fabrike hartije Milan Vapa zadrži, primećuje se da su u projektu prisutne kompleksne parametarske strukture, pre svega u krovnoj konstrukciji i delu enterijera.

Na nekoliko arhitektonskih fakulteta u Srbiji već uveliko postoje predmeti na kojima se izučava parametarsko projektovanje.

Nakon ovog uspeha, kooperacija dva studija se nastavlja na još jednom projektu, ovaj put na pozivnom konkursu za objekat Alta Tower u Beogradu iz 2025. godine, gde takođe osvajaju prvo mesto.

Kako je u ovom slučaju u pitanju potpuno nova zgrada, autori su napravili izvestan pomak u smeru usložnjavanja konstruktivne forme, koja svojim tordiranim oblikom diktira kompletnu arhitektonsku formu objekta.

Aneks kao osnovnu arhitektonsku karakteristiku ističe višeslojnu fasadu futurističkog izraza i završnim etažama u vidu prozirnog staklenog kubusa.

Ohrabreni ovom kolaboracijom, Bureau Cube Partners odlučuje da se i samostalno upusti u vode parametarskog projektovanja. Ovaj inovativni pristup primenjuju iste 2025. godine na projektu rekonstrukcije i dogradnje Vile Jelene u ulici Kneza Miloša u Beogradu.

Projekat podrazumeva dogradnju stambeno-poslovnog aneksa, koji kao osnovnu arhitektonsku karakteristiku ističe višeslojnu fasadu futurističkog izraza i završnim etažama u vidu prozirnog staklenog kubusa.

Izgleda da je ovaj radikalni iskorak naišao na negativne kritike javnosti, ali to je bilo i očekivano. U prošlosti su mnoga svetska i domaća arhitektonska imena kritikovana zbog svojih avangardnih iskoraka, ali im je zbog njihove uspešne karijere i ugleda u društvu, taj kapric uvek bivao oprošten.

Ekspresionističko modelovanje masa i kompleksna trostruka fasadna struktura, ključne su odlike ovog savremenog distrikta.

Možda najveći iskorak ka primeni parametarskog projektovanja iskazuje rešenje stambeno-poslovnog kompleksa Mind Tower (stari naziv Tempo Tower) iz 2024. godine. Ovaj projekat ide znatno dalje u implementiranju parametarskog projektovanja. Ekspresionističko modelovanje masa i kompleksna trostruka fasadna struktura, ključne su odlike ovog savremenog distrikta.

Ako ovaj projekat u skorije vreme doživi realizaciju, zasigurno će postati međaš srpske arhitekture na osnovu dve karakteristike – prva stambeno-poslovna kula u 21. veku čiji je autor u potpunosti arhitekta ili biro iz Srbije i prvi objekat projektovan u duhu parametrijske arhitekture.

Ognjen Graovac i njegova inovativna rešenja

Još jedan arhitekta iz Srbije, doduše nešto mlađe generacije, koji sa velikim uspehom modeluje paramtarsku arhitekturu, jeste Ognjen Graovac.

Kao što su njegove kolege arhitekte, koje su projektovale krajem 90-ih uvidele da ručno iscrtavanje sa šinom i lenjirom polako postaje prošlost, tako je i on uvideo da je potpuni apsurd da arhitekte sede i crtaju po deset i više sati u programima koji polako postaju zastareli.

Iz tih razloga, arhitekta Graovac prelazi sa AutoCada i SketchUpa na parametarsko modelovanje u Grasshopperu.

Korišćenjem algoritma za topološku optimizaciju dobijena je forma rešetkaste strukture koja podseća na stari most, ali sa unapređenim performansama.

Svoj inovativni pristup je primenio na dva konkursa, na kojima osvaja vredna priznanja – prva nagrada na konkursu za pešačko-biciklistički most preko Dunava u Novom Sadu iz 2019. godine (sa arhitektama Fedorom Jurićem i Ivanom Šuićem) i druga nagrada na konkursu za uređenje parka u Banjaluci iz 2021. godine (sa arhitektama Fedorom Jurićem i Lukom Bunčićem).

U oba konkursa su korišćene parametarske, tj. generativne metode, pa je u prvom projektu most generisan korišćenjem algoritma za topološku optimizaciju, pri čemu je dobijena forma rešetkaste strukture koja podseća na stari most, ali sa unapređenim performansama, dok su u drugom projektu  pravljeni algoritmi koji rade preciznu analizu lokacije (osunčanost, vizure, zagađenja bukom, slivanje kišnice itd.), koji su zatim korišćeni za naredni korak parametarskog modelovanja za idealnu kompoziciju sadržaja parka.

Rezultat je futuristička struktura koja se odlično uklapa u postojeće okruženje, a koja svojim sadržajem unapređuje funkcionisanje njenim korisnicima.

Modelartov iskorak ka parametarskim kreacijama u enterijeru

Jedan od prvih iskoraka u svetu parametarskog projektovanja je i enterijer novosadske palačinkarnice Panuša iz 2018. godine, koji potpisuje studio Modelart.

Apsolutna autentičnost prostora ostvarena je organskom geometrijom spuštenog plafona, čime je dobijena karakteristična forma u vidu ošupljenih kupastih motiva. Dobijena struktura poseduje neponovljivu formu (nema dva ista oblika na plafonu) koja je postignuta parametarskim modelovanjem i digitalnom fabrikacijom.

Ovaj projekat su arhitekte iz Modelarta razvile u saradnji sa Centrom za digitalni dizajn Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, a sama struktura je realizovana na ekonomičan način, od furniranih šper-ploča, jednostavnim za obradu i ugradnju.

Sama plafonska struktura je realizovana na ekonomičan način, od furniranih šper-ploča, jednostavnim za obradu i ugradnju.

Sličan efekat izazvala je i zidno-plafonska segmentirana instalacija u nekoliko prodavnica sportske opreme brenda The Spot, takođe parametarski modelovana i izvedena u navedenim pločama koje su pristupačne za nabavku i ugradnju.

Znanja i iskustva na polju parametarskog projektovanja, koja su se gradila kroz višegodišnju praksu, Modelart iskazao je u projektovanju enterijera Expo Showrooma iz 2025. godine, koji se nalazi u jednoj od manjih hala Beogradskog sajma.

Ovde se sa plafona i zidova prešlo na projektovanje izuzetno kompleksnih struktura i opreme u prostoru, a koje su izvedene u različitim materijalima, od polimera, plastike, drveta i mebla.

Razvoj parametarskog projektovanja na fakultetima

Uporedo sa ovim aktivnostima, na nekoliko arhitektonskih fakulteta u Srbiji već uveliko postoje predmeti na kojima se izučava parametarsko projektovanje. Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu na Departmanu za arhitekturu, osnovan je spomenuti Centar za digitalni dizajn, u okviru kojeg profesori Vesna Stojaković i Bojan Tepavčević svoja sanzanja i iskustva prenose novim generacijama studenata.

Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu vanredni profesori Mirjana Devetaković i Jelena Ivanović drže izborne predmete na temu parametarskog modelovanja. Slična je situacija i na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu.

Svi oni koriste programe kao što su Grasshopper i algoritme za optimizaciju forme, a ono što je zajedničko za sve ove programe/pristupe je sve veća upotreba veštačke inteligencije, kao glavnog pogona u razvoju parametričke arhitekture.

Broj realizovanih i konkursnih radova, kao i sve veće prisustvo ove teme na arhitektonskim fakultetima, pokazuju da interesovanje za ovakav pristup kontinuirano raste.

Parametarsko projektovanje u Srbiji još uvek nije postalo deo uobičajene projektantske prakse, ali broj realizovanih i konkursnih radova, kao i sve veće prisustvo ove teme na arhitektonskim fakultetima, pokazuju da interesovanje za ovakav pristup kontinuirano raste.

Ostaje da se vidi kada će se stvoriti uslovi da parametarska arhitektura sa konkursa i eksperimentalnih projekata u većoj meri pređe u realizaciju, čime bi domaća arhitektonska scena dobila novu dimenziju istraživanja, inovacije i tehnološkog razvoja.