Centar Hejdara Alijeva je 2007. godine dizajnirala slavna Zaha Hadid; Foto: Wikpedia
Arhitektura

Baku – Nova arhitektura budućnosti utemeljena u tradiciji i istoriji

Od monumentalnih Vatrenih kula, preko muzeja ćilima na obali Kaspijskog mora i poznate evrovizijske dvorane, do kongresnog centra po zamisli Zahe Hadid.

Baku je poznat i kao ”Grad vatre”, kao i ceo Azerbejdžan, doduše – to je ”zemlja vatre”. Naravno, sve je to zbog ogromnih podzemnih zaliha nafte i gasa, koji je probijao na površinu zemlje od davnina i palio se, stvarajući prirodne „večne vatre”.

One su inspirisale i čitavu tradiciju zoroastrijanske religije u Iranu i Azerbejdžanu, kao i u obližnjoj Turkmeniji, gde se neugasla vatra nalazi u svim hramovima. Ali, osim što je vatra donela bogatstvo ovoj kavkaskoj i kaspijskoj zemlji, neočekivano se odrazila i na arhitekturu prestonice, Bakua.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Početkom 20. veka čak pola svetske nafte dolazilo je iz Bakua; Foto: Pexels

Tri plamena iznad grada

Naime, još od carskog i sovjetskog doba na grbu Bakua nalaze se tri plamička, koji simbolizuju gore navedeno bogatstvo iz zemlje, koje je još u carskoj Rusiji donelo bogatstvo regiji.

A neko se, kada je država postala dovoljno bogata, setio da se ova tri plamička ”presele” sa grba grada u – stvarnost. I tako su nastale tri monumentalne građevine u obliku pojedinačnih plamenova, na brdu iznad grada: Vatrene kule.

Vatrene kule ili Plameni tornjevi, ili na azerskom Alov qüllələri, se sastoje od 130 rezidencijalnih stanova na 33 sprata, tornja hotela Fairmont koji se sastoji od 250 soba i 61 apartmana sa servisom i kancelarijskih blokova koji pružaju neto 33.114 kvadratnih metara poslovnog prostora.

Vatrene kule u Bakuu simbolizuju grb Azebejdžana; Foto: Unsplash (Gerhard Reus)

Fasade tri Vatrene kule funkcionišu kao veliki ekrani sa korišćenjem više od 10.000 LED svetiljki.

Cena Plamenih tornjeva je procenjena na 350 miliona dolara tokom gradnje, a u potpunosti su obložene plavičastim staklom i uvijaju se poput pravog plamena. Izgradnja je počela 2007. godine, a završena je 2012. dok je projektantski studio koji je bio zadužen bila firma HOK. DIA Holdings je služio kao izvođač projekta i izgradnje, a Hill International je obezbedio upravljanje projektom.

Vatrene kule se sastoje, kako rekosmo, od tri zgrade: Južne, Istočne i Zapadne. I to nije sve! Fasade tri Vatrene kule funkcionišu kao veliki ekrani sa korišćenjem više od 10.000 LED svetiljki velike snage, delo Osrama i Vetas Electric & Lightinga.

Kule su danju plavičaste, kao bilo koji neboder, dok noću počinje „šou boja”, i one neprestano menjaju boju: svetlosni šou prelazi iz ogromnog plamena, boja azerbejdžanske zastave, figure koja maše nacionalnom zastavom i ogromnih rezervoara vode koji se pune vodom. Vreme ukupnog ciklusa promene je oko 2 minuta.

Fasade funkcionišu kao veliki ekrani sa više od 10.000 LED svetiljki velike snage; Foto: Žikica Milošević

Fascinantni muzej na obali Kaspijskog mora

Još jedna fascinantna zgrada je Azerbejdžanski nacionalni muzej ćilima, budući da su u turkijskoj tradiciji ćilimi od suštinske važnosti: kod Srba je ostala reč, kod Turaka i Iranaca su ćilimi skupoceni i cenjeni, a u Turkmeniji su 5 vrsta ćilima čak i na nacionalnoj zastavi.

Elem, muzej se nalazio u sasvim drugoj zgradi, ali je premešten u fascinantnu novu zgradu na obali Kaspijskog mora 2014. godine.

Naravno, i ovde su otac i sin Alijevi učinili krucijalne napore da se zgrada privede nameni, kao i u mnogim tranzicionim zemljama gde se arhitekturom i urbanizmom upravlja iz političkih središta.

Azerbejdžanski nacionalni muzej ćilima; Foto: Wikimedia

Muzej je projektovao austrijski arhitekta Franc Janc, a trebalo je šest godina da se zgrada izgradi.

Struktura zgrade treba da izgleda kao umotani ćilim, sa specifičnim dezenom, što je jedinstven projekat u svetu. Muzej je projektovao austrijski arhitekta Franc Janc, a trebalo je šest godina da se zgrada izgradi.

Nažalost, u procesu, prethodna građevina, zgrada od istorijskog značaja, uništena je da bi se napravilo mesto za novu zgradu.

Struktura zgrade treba da izgleda kao umotani ćilim sa specifičnim dezenom; Foto: Žikica Milošević

Evrovizijska hala za 25.000 gledalaca

Naravno, tu je i Kristalna hala, koja je prvi put iskorišćeni da se Azerbejdžan predstavi kao sjajan domaćin Pesme Evrovizije 2012. godine.

Dana 2. avgusta 2011. godine, potpisan je glavni ugovor sa Alpine Bau Deutschland AG za izgradnju objekta i započete su pripreme za izgradnju u ovoj oblasti. Petog septembra 2011. godine, najavljeno je da će dvorana moći da primi 25.000 gledalaca.

Bila je, naravno, gotova na vreme za Evroviziju. I bilo je spektakularno. Okrugle je osnove i ima ivice u obliku… pa, kristala.

Kristalna hala u kojoj je 2021. održan Evrosong; Foto: Wikimedia

Arhitekti su predložili projekat za zgradu u vidu vodene kapi, tematski povezanu sa obližnjim neboderom.

Još jedna zgrada koja pomalo podseća na plamičak, jeste zgrada Azersu, a ako znate azerski ili makar turski, znate da je to „Azerska voda”, odnosno zgrada nacionalnog provajdera vode. Ali, to nije plamičak, već kap vode, zapravo – na pogrešnom ste tragu.

Na prilično praznom novom Bulevaru Hejdara Alijeva, rešeno je da se izradi spektakularna zgrada za nacionalnu kompaniju za gospodarenje vodnim resursima.

Održan je tender među arhitektonskim kompanijama za odabir dizajna nove poslovne zgrade za Azersu i saznalo se da je na tenderu pobedila korejska kompanija Heerim Architects, koja je predložila projekat za zgradu u vidu vodene kapi, tematski povezanu sa obližnjim neboderom.

Godine 2013. druga korejska kompanija, Halla E&C, izabrana je za projektanta. Istovremeno, Heerim Architects je dobio priliku da upravlja samom konstrukcijom Od 2016. godine implementacija i izgradnja projekta je prebačena na ALKE Inshaat Senayi ve Tijaret.

Azersu – kula u obliku kapi vode; Foto: Wikimedia (Matti Blume)

Koncept vetra i plamena

Neposredno pored zgrade Azersu, nalazi se i neboder Socar Tower, koji je sedište nacionalne naftne kompanije.

Projektovala ga je opet ista, južnokorejska kompanija Heerim Architects & Planners Co. doo na osnovu koncepta „Vetar i plamen“, a podigla ga je podigla turska kompanija TEKFEN İnşaat.

Arhitektonski stil zgrade je strukturalni ekspresionizam. Pokretni tok vatre je centralna ideja dizajna nebodera, a završen je takođe 2016. godine.

Socar Tower; Foto: Wikimedia

Centar je proglašen za najbolju zgradu na svetu u 2014. dobivši nagradu Design of the Year.

Naravno, u komšiluku, nalazi se nezaobilazni Centar Hejdara Alijeva (Heidər Əliiev Mərkəzi), odnosno kulturni centar izgrađen na Aveniji Hejdara Alijeva.

To je kompleksna zgrada koja uključuje auditorijum (kongresni centar), muzej, izložbene sale i administrativne kancelarije. Nosi ime trećeg predsednika Azerbejdžana Hejdara Alijeva.

Centar je 2007. godine dizajnirala slavna Zaha Hadid, a proglašena je za najbolju zgradu na svetu u 2014. dobivši nagradu Design of the Year, a o njoj je već pisano.

Centar je 2014. godine dobio nagradu Design of the Year; Foto: Wikimedia

Cvet od čelika i stakla

A tu su i neka zdanja koja smo najavljivali kao spektakularna, ali se u stvarnosti desilo nešto sasvim drugačije. Na primer, hotel koji je najavljivan kao „Full Moon” ili „Zvezda smrti”, u obliku diska sa decentriranim otvorom na zgradi, nije se u stvarnosti pojavio. Umesto njega, tu je zgrada u obliku cveta lotosa.

U finalnoj inkarnaciji, zgrada se pojavila sasvim drugačije, kao cvet sa osam latica, ali visok pet spratova i napravljen od čelika i stakla, ovaj džinovski projekat je u izgradnji od 2007. godine i prvobitno je zamišljen kao kongresni centar i hotel, ali se u svojoj „mekšoj” reinkarnaciji pojavio kao šoping mol pod imenom Dəniz Mall (Morski mol).

Njegova arhitektonska forma izvedena je iz grba Azerbejdžana, a delimično je inspirisan geometrijskim oblikom opere u Sidneju. Šteta, Heerim Architects su imali baš sjajnu ideju.

Arhitektonska forma Morskog mola izvedena je iz grba Azerbejdžana; Foto: Žikica Milošević

Polumesec sa sedam zvezdica

Upravo kao i sa Crescent Hotelom, koji je trebalo da se nalazi na sasvim drugom kraju kaspijskog keja, ali je na kraju Crescent Development kao zona odustao od „ekstremnije” ideje i trenutno se, po skelama, može videti da će „polumesec” izgledati više kao „kapija” sa ravnim „nogama” umesto da se oslanja na tanke vrhove polumeseca, kako su ga originalno zamislili.

Šteta za ova dva projekta, bili bi apsolutno „izašli iz mašte” sci-fi filmova. Sreća u nesreći: Azeri ga najavljuju kao drugi na svetu hotel za 7 zvezdica! Arhitekti su ovde bili DSA Architects International i naravno, nezaobilazni miljenici Alijeva – Heerim Architects & Planners Co. Ltd.

Crescent u Bakuu najavljen je kao drugi na svetu hotel sa 7 zvezdica; Foto: aecom.com

Arhitektonske firme Foster and Partners i F+A Architects uključene su u rad na projektu Baku White City.

Tu je i Beli Grad (Bakı Ağ Şəhər), jedan od velikih projekata, koji se sprovodi u okviru izvršenja ukaza predsednika Republike Azerbejdžan Ilhama Alijeva.

Projektom je predviđena restauracija i razvoj istočnog dela centra prestonice (Crni grad, nazvan po naftnim postrojenjima), koji pokriva površinu od 1.650 hektara, u cilju privlačenja investicija.

Master plan Belog grada Baku predviđa stvaranje 10 univerzalnih okruga urbanog tipa. Britanska kompanija Atkins, specijalizovana za inženjersko projektovanje, kao i arhitektonske firme Foster and Partners i F+A Architects uključene su u rad na projektu Baku White City, zajedno sa azerbejdžanskim specijalistima.

Glavni princip Baku White Cityja je društveni, ekonomski i ekološki integritet projekta. Zasad su tu zgrade u rivajvl-stilu ali i dominantna bela zgrada koja je „hab” ovog, novog dela grada.

Biznis centar Baku White City; Foto: Wikimedia

Smisao za tradiciju i istoriju

Da li je Baku postao zanimljiviji sa ovim novim zgradama? Jeste. Kao i Batumi, on je „malo sofisticiranija”, „skuplja” verzija Dubaija i Abu Dabija, za one sa više smisla za tradicionalno okruženje i istoriju.

A sa oporavkom cena nafte i gasa, očekujemo da se apetiti vladajuće vrhuške u Azerbejdžanu ponovo okrenu ka finansiranju „nemogućih” arhitektonskih ostvarenja.

Izabrali smo za vas…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *