Naselje Barcode u Oslu; Foto: © Rainer Taepper
Arhitektura

Naselje Barcode u Oslu – Atrakcija koja se ne može „očitati“

Sve zgrade su relativno vitke, ali drugačijeg arhitektonskog karaktera, dok princip barkoda doprinosi otvorenosti, prodiranju svetlosti i transparentnosti.

U Oslu, odmah pored Železničke i Autobuske stanice, po izlasku sa istih, zadivljeno ćete pogledati u niz zgrada skoro na samoj obali koje vam zaklanjaju vidik.

Izgledaće vam čudno i asimetrično, jer su neke mnogo tanje od drugih. Ali, to je namerno. Sve zajedno, one treba da vas podsete na – barkod. A tako se zove i naselje: Barcode. Na engleskom, jer Norvežani ne kažu “barkod” tako.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Naselje se nalazi u kvartu Bjørvika u Oslu; Foto: mvrdv.nl

„Grad fjorda“ kao ponavljajuća tema

Barcode predstavlja niz komercijalnih i stambenih zgrada u kvartu Bjørvika u Oslu. Barcode danas sadrži približno 180.000 m2 poslovnog prostora, kao i 397 privatnih stanova.

Naziv Barcode potiče od stila gradnje koji se iz daljine može uporediti sa takozvanim barkodom, ali se same zgrade nazivaju različito. A kako je došlo do ove impresivne gradnje?

Sada već davnog 19. januara 2000. odlučeno je da će „novi Oslo“ imati kao osnovnu smernicu ponavljajuću temu pod nazivom ”Fjordbyen” ili ”naselje duž fjorda/grad fjorda”.

Ovaj projekat je uključivao nekoliko potprojekata duž obale u zoni centralnog Osla, olslobođenog negdašnje industrije, a u njega je bio uključen i razvoj Bjørvike, čiji je deo postala i Opera u Oslu (ali, o njoj drugom prilikom).

Javni prostor u prizemlju povezuje sve volumene Barkoda; Izvor: darkarkitekter.no

Razmotreno je nekoliko alternativnih kompleksa koji bi se mogli graditi u ovoj zoni.

Zona je podeljena na ”polja”. Gradsko veće je 2003. godine usvojilo zonski plan koji je uključivao pet visokih zgrada, najviša je dobila okvir maksimalne visine od 100 metara, što bi obuhvatalo približno 24 sprata visine, u tzv. Polju B11.

Ostale višespratnice bile su regulisane nižim visinama; do nivoa 70 m u Polju B13, nivoa 78 u B10 i nivoa 81 u B12. Plan je preciziran Opštinskim planom 2004. godine, a godine 2008. usvojena je konačna verzija Plana ”Grada Fjorda”.

Razmotreno je nekoliko alternativnih kompleksa koji bi se mogli graditi u ovoj zoni i Gradsko veće Osla je dobilo četiri predloga, od kojih su izabrali upravo Barcode.

Projekat arhitektonski potpisuju DARK Arkitekter, A-Lab i MVRDV; Foto: mvrdv.nl

Neujednačena visina i specifična širina

Plan zoniranja je zasnovan na međunarodnom konkursu za Bjørviku, na kojem su pobedili DARK Arkitekter, A-Lab i MVRDV (prvi  i drugi sa sedištem u Oslu, poslednji sa sedištem u Roterdamu).

Ceo projekat je imao okvir troškova od oko 13 milijardi norveških kruna (1,3 milijarde evra). Poslednje dve zgrade u nizu, „Cliffhanger” (Tower D) i „The Wedge”, završene su tek u jesen 2016. godine. Danas ih, dakle, ima 7.

Zgrade su predviđene da formiraju barkod koji se vidi sa fjorda sa zgradama neujednačene visine i širine, no ipak sa specifičnom širinom između svake zgrade.

Sve zgrade u naselju su relativno vitke, ali drugačijeg arhitektonskog karaktera; Foto: mvrdv.nl

Princip barkoda doprinosi otvorenosti, prodiranju svetlosti i transparentnosti u građevinskom prostoru.

Sve zgrade su relativno vitke, ali drugačijeg arhitektonskog karaktera. Neizgrađene parcele između objekata moraju biti široke najmanje 12 metara.

Nekoliko zgrada ima manje spratova prema fjordu nego prema ulici prema Železničkoj stanici. Zgrade su uglavnom vrlo dugačke i uske (npr. DnB-ova zgrada B je široka 21 metar i duga čak 105 metara).

Izražena svrha odabira ovako raznolikih građevinskih oblika je da se izbegne ”masivni zid” između fjorda i grada (česta zamerka Beogradu na vodi je da sprečava dotok vazduha sa Save i pravu upravo takav “masivni zid” prema reci”), a da princip barkoda kod zgrada doprinosi otvorenosti, prodiranju svetlosti i transparentnosti u građevinskom prostoru.

Barkod je opisan kao “geometrijski sistem volumena zasnovan na neprekidnim prugama” duž parcele.

Svaka zgrada ima drugačiji izgled fasade; Foto: MVRDV

Naselje kao Sfinga bez tajne

Svaka zgrada ima drugačiji dizajn fasade, i malo je reći da je ovo mesto postalo “mesto hodočašća” turista i ljubitelja arhitekture, ali i novo poželjno mesto za stanovanje i poslovanje.

Norvežani su naglo dobili ogromne količine novca od fosilnih goriva, i rešili su da se okrenu stvaranju gradova budućnosti. Očigledno to rade za nijansu maštovitije od drugih. Ali, to smo od Skandinavaca i očekivali.

I da napomenemo: očekivali smo neku misteriju iza “barkoda” kada se “pročita”. Ali – nema je. Zgrade samo podsećaju na barkod. Kada bi se njihove siluete precrtale u istinski barkod, ne bismo dobili ništa posebno. Što bi rekao Oskar Vajld – ovo naselje vam je kao “sfinga bez tajne”!

Barcode je postao “mesto hodočašća” turista i ljubitelja arhitekture; Foto: © Jiri Havran

Grafički prilozi

Izabrali smo za vas...

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *