Norveška posvećenost održivoj gradnji popela se na još viši nivo nego što smo mogli da zamislimo. Dodatna unapređenja tek predstoje. 

Zemlje članice EU teže ka tome da do 2020. godine sve njihove nove zgrade budu potpuno energetski neutralne, odnosno da im emisija ugljenika bude svedena na nulu. Međutim, Norvežani nemaju nameru da stanu samo na tome. Oni projektima svojih novih zgrada žele da reše pitanje klimatske krize, što je posebno ambiciozno uzevši u obzir da gotovo niko na svetu nema toliko hladne i mračne zime kao Norvežani.

Drugim rečima, ako ugljenični otisak u sred Skandinavije može da se svede na nulu, ne postoji razlog zašto to ne bi bilo moguće i u drugim državama. Upravo ovim pitanjem bavi se novinarka Tracey Lindeman u svom tekstu za The Atlantic.

Najodrživiji od svih: projekat Powerhouse Brattørkaia

Zbog pionirskih koraka u energetskoj efikasnosti, Oslo je izabran za Zelenu prestonicu Evrope za 2019. godinu.

Jedan od novijih projekata koji prati održive principe gradnje jeste Powerhouse, koncept energetski pozitivne zgrade iza kojeg stoji inovativni arhitektonski biro Snohetta.  U vremenskom periodu od 60 godina, ova zgrada bi trebalo da generiše više obnovljive energije od ukupne količine potrebne za proizvodnju materijala od kojih će se praviti, zatim za njenu izgradnju, za odigravanje svakodnevnih aktivnosti u njoj i, na kraju, za njeno rušenje.

Najveća zgrada pod Powerhouse zastavom nići će u Trondhajmu naredne godine pod imenom Brattorkaia. Zamišljena je kao poslovna osmospratnica koja bi trebalo da proizvodi 485.000 kilovat-sati (kWh) godišnje (dok prosečni norveški dom troši oko 20.000 kWh godišnje). To zapravo znači da će Brattorkaia postati mini-elektrana koja će norvešku javnu mrežu moći da snabdeva strujom.

O sličnim projektima istog arhitektonskog tima već smo pisali. Na primer, Snohetta je nedavno predstavila projekat inovativnog hotela Svart koji će se graditi na jezeru Arktičkog polarnog kruga i koji će takođe generisati dovoljno energije za sopstveno rušenje. Nekoliko godina pre toga, ista biro je osmislio projekat ogledne kuće Zeb u kojoj je Istraživački centar za zgrade sa nultom emisijom vršio testove. Projekat Powerhoouse trebalo bi da bude kruna njihovog dosadašnjeg rada.

Poslovne zgrade Kjørbo prve su započele test vremena

Skoro 3x manja potrošnja energije

Powerhouse Kjorbo trenutno je jedini njihov objekat dostupan za obilazak. Nalazi se u poslovnom naselju nadomak Osla i napravljena je mahom od recikliranih materijala. Njegovi veliki stakleni prozori su već godinama stari, baš kao i njegov betonski kostur, dok su paneli za izolaciju napravljeni od plastičnih flaša. Međutim, ono što ovaj projekat čini održivim su razna pametna rešenja implementirana u projekat. Na primer, solarni paneli na krovu prikupljaju energiju tokom sunčanih dana, energetski bunari je čuvaju, a geotermalne pumpe koriste se za grejanje tokom izuzetno hladnih dana.

Postoji tu još nekoliko inženjerskih trikova koji štede energiju. Jedan od njih je svetlo na senzor koje aktivira pokret korisnika u okolini zgrade, a zanimljivo je i to da otvor za ventilaciju u ovom objektu može da se koristi i u funkciji spiralnog stepeništa. Zgrada je obložena fasadom od paljenog drveta Shou Shugi Ban o kojoj nam je nedavno pričao novosadski arhitekta koji potpisuje projekat održivih malih kuća OIKOS.

Interesantno je da je pre rekonstrukcije originalna Kjorbo zgrada iz osamdesetiih trošila u proseku 250 kWh po metru kvadratnom, a danas samo 85. Njen energetski progres može da se prati na posebnoj stranici na internetu. Pogledajte i video o projektu:

Trend ozelenjavanja zgrada u Norveškoj se uporno nastavlja što je za svaku pohvalu. Štaviše, Oslo je izabran za European Green CapitalZelenu prestonicu Evrope za 2019. godinu.

Vizuelizacije: Snohetta

Kad ste već ovde…