Beogradski metro: Koliko daleko se odmaklo nakon 100 godina planiranja?

Sagledavamo čitav jedan vek otkako je projekat za izgradnju podzemne železnice prvi put ucrtan u generalni urbanistički plan naše prestonice.  

Iz nekog razloga, nije čudo što je jedna od centralnih epskih pesama u Srba „Zidanje Skadra“, jer malo-malo pa se neki projekat počne „razvlačiti do besvesti“ i počne dobijati mitske proporcije.

Beskrajne priče o „Staklencu“, „Mitićevoj rupi“ u Beogradu, ili zgradi na uglu Pozorišnog trga u Novom Sadu (buduća Pošta), samo su blagi odrazi mnogo većeg i „mitskijeg“ poduhvata zvanog Beogradski metro.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Šta kaže struka: Prednosti i mane projekta beogradskog metroa
• Opeka kao pečat pobedničkog rešenja konkursa za izgled beogradskog metroa

Sto godina planiranja

Da se podsetimo istorije u najgrubljim crtama: sve je počelo davne 1923. godine, što znači da slavimo tačno 100 godina otkad je prvi put metro ucrtan u generalni urbanistički plan prestonice!

Ništa se nije, po običaju, dešavalo 15 godina, da bi 1938. godine bile predložene tri linije metroa: Bulevar kralja Aleksandra – Zemun, Kalemegdan – Autokomanda i Topčider – Viline Vode, odnosno Železnička stanica Dunav.

Zbog rata ni ovo nije došlo na razradu, te su 1944. godine na vlast došli komunisti, od kojih se, zbog već poznatih uspeha u izgradnji metroa širom SSSR-a, očekivalo da u okviru obnove Beograda, uvrste sovjetsku tehnologiju u gradnju metroa.

Naravno, svađa Tito-Staljin iz 1948. je i ove planove stavila ad acta, tako da smo morali čekati još. Vlast se usredsredila na trolejbuse, a 1958. arhitekta Nikola Dobrović predlaže liniju Kalemegdan – Terazije – Slavija – Čubura. Od koje, pogađate, nije bilo ništa.

Milion stanovnika kao uslov za metro

Sovjetsko planiranje metroa nalaže da se gradovi moraju obavezati na početak izgradnje metroa u momentu kada dosegnu 900.000 stanovnika sa svojim okruženjem, da bi kada dosegnu milion, već imali metro – nedopustivo je imati grad od milion žitelja, a bez metroa, smatrali su sovjetski urbanisti.

I danas se ovo pravilo poštuje u mnogim zemljama bivšeg SSSR, te su tako novi metroi sagrađeni u Tbilisiju 1966, Bakuu 1967, Taškentu 1977, Jerevanu 1981, Novosibirsku 1986, Gorkom (Nižnji Novgorod) 1985, Kujbiševu (Samara) 1987, Sverdlovsku (Jekaterinburg) 1991, već pred raspad zemlje, a ovaj princip je primenjen i na Alma-Atu gde je 2011. posle 23 godine gradnje konačno ugledao svetlost dana.

Prema planu agilnog Branka Pešića, linije beogradskog metroa su trebale imati 74 kilometra dužine i 84 stanice.

Paradoks je to što su Jugoslavija i SSSR tada trgovale klirinški, odnosno razmenom u obračunskim jedinicama, ne novcem, tako da se sve moglo veoma brzo uraditi, a 1968. je predviđeno da centralna stanica metroa i podzemna stanica železnice „Beograd Centar“ bude baš tu, pod zemljom, zajedno sa metro-stanicom. Vlasti JŽ su bile protiv pa je plan otpao.

Sledeći je bio agilni Branko Pešić, koji je izašao sa planom metroa 1976. (baš u skladu sa kretanjima u drugim socijalističkim zemljama) po ugledu na minhenski. Linije su trebale imati 74 km dužine i 84 stanice, a poslednja je predviđena da se izgradi 2021.

Možda najznačajniji projekat na kojem je radio arhitekta Branislav Jovin preko 40 godina, bio je Metro Beograd, ideja koju nažalost ni on nije uspeo da realizuje. Do poslednjih dana svog života borio se da Beograd, kao svaki drugi velegrad, dobije preko potrebni metro.

Bez kompromisa sa Slovenijom i Hrvatskom

Možete li zamisliti da Beograd ima metro koji kompletno funkcioniše… pre dve godine? Koliko bi to bio drugačiji grad! Jedna od ideja bila je da bi Sovjetski Savez mogao da izgradi metro i da se na taj način oslobodi dugova prema Jugoslaviji.

Tome su se, međutim, usprotivile republike Slovenija i Hrvatska. Zbog njihovih primedbi ovaj plan nije sproveden, a niko se nije dosetio da u plan ubaci i metro u Zagrebu, na primer, ili bar dve linije u Ljubljani i napravi kakav-takav kompromis.

Najavljeno je da će za završetak projekta biti potrebno najmanje dve godine, a da li će biti pun ili laki metro još nije odlučeno.

Elem, dalje znamo: samo su dve stanice napravljene 90-ih, Karađorđev Park i Vukov Spomenik, nove vlasti su posle ukidanja sankcija izmišljale laki metro, pa se sve vraćalo na plan iz 1976. a čak je i 2009. godine ruska delegacija posetila Beograd i ugovoren je kredit od 500 miliona evra za metro.

Međutim, propao je jer Beograd nije imao završen projekat. Najavljeno je da će za završetak projekta biti potrebno najmanje dve godine, a da li će biti pun ili laki metro još nije odlučeno. Klasični beogradski momenti.

Najavljeno bušenje prve četiri stanice

I evo nas sada sa potpuno novom verzijom metroa u kojoj je glavno ukrštanje tako locirano da je centar grada Beograd na vodi.

Ali, izgleda da će se nešto, za promenu, zaista i izgraditi. Ministar Siniša Mali je izašao sa vešću da se krajem ove ili početkom sledeće godine očekuje bušenje prve četiri stanice beogradskog metroa – i to Savski trg, Požeška, Sajam i Makiško polje, što je navedeno i na sajtu Vlade Srbije.

Ministar finansija je izneo uveravanja da sve ide po planu i da će se radovi čak i ubrzati i da će uskoro paralelno sa prvom trasom, početi izgradnja i druge trase metroa, te da će 2028. biti izgrađena cela prva trasa, a druga biti uveliko u izgradnji.

Nadajmo se da ovaj projekat neće podeliti sudbinu prethodnih, ali i da ambiciozni planovi neće završiti lošom realizacijom.

Takođe, najavljena je i trasa „nadzemnog metroa“ (ili prigradske železnice, nije najjasnije) koja će se nastaviti do Surčina, i predviđenih stambenih i hotelskih objekata za EXPO 2027 koji će se nalaziti između Bloka 45 i Surčina, zatim Nacionalnog stadiona koji je takođe planiran u Surčinu, i naravno, sa krajnjom stanicom EXPO-a i Aerodromom Nikola Tesla. Izašli su već i renderi kako bi stanice izgledale, odnosno, objavljen je dizajn stanice Sajam – i deluje obećavajuće.

Nadajmo se da ovaj projekat neće podeliti sudbinu prethodnih, ali i da ambiciozni planovi neće završiti lošom realizacijom, kao što je naglo proširenje kapaciteta beogradskog aerodroma koje se pretvorilo u noćnu moru. I da će „Skadar na Bojani“ zvani Beogradski metro biti jednom konačno sagrađen.