Enterijer prodavnice Boya Porcelain u Beogradu; Foto: Lumina Images
Enterijeri, Izdvojeno

Snaga, krhkost i Boya porcelana kao inspiracija za enterijer beogradske prodavnice

Spektrom različitih materijala taktilnost porcelana prevedena je i na sam prostor u kojem se akcenat stavlja na iskustvo kupovine.

Na 44. izdanju Salona arhitekture, koji je tokom aprila održan u Muzeju primenjene umetnosti, nagrada u kategoriji Enterijer pripala je Milici Tasić iz studija Situacije i Staši Radmilović Diklić iz studija Dello. za uređenje prodavnice ručno izrađenog porcelanskog posuđa Boya Porcelain u Beogradu.

Tim povodom, porazgovarali smo sa osnivačicom studija Situacije, arhitektkinjom Milicom Tasić, koja nas je upoznala sa dosadašnjim radom svoje firme i iscrpno nam predstavila nagrađeni projekat.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Polica koja se proteže kroz dve etaže ujedinjujući je element celog procesa; Foto: Lumina Images

Mlad, energičan i tehnički superioran tim

Kako navodi Tasić, studio Situacije koncipiran je kao arhitektonski poligon u kojem spektar različitih inženjerskih, tehnoloških i umetničkih disciplina realizuje otvoreniju, konkretniju vezu.

“Do formiranja studija došlo je nakon uviđanja podvojenosti u sopstvenom dugogodišnjem profesionalnom delovanju u kome su se arhitektonski projekti uvek kretali odvojenim trasama u odnosu na scenske, produkcione, dizajnerske i umetničke” – kaže naša sagovornica.

Dodaje da je fokus rada studija na iskustvu prostora u kome je fizička struktura tek jedan od učesnika u događaju, ali i element koji može da realizuje novi, neočekivani, kvalitet. Tu, kako ističe, multidisciplinarno polje delovanja otvara nove mogućnosti samog prostora, bez obzira na tipologiju projekta.

U pojedinim projektima studio proširuje krug saradnika uključujući druge arhitektonske studije, dizajnere i umetnike. Tako je na projektu Boya Porcelain u Carigradskoj 7 zajedno sa arhitektkinjom Stašom Radmilović Diklić oformljen mlad, energičan, tehnički superioran tim.

Studio Boya Porcelain nalazi se u Carigradskoj ulici broj 7; Foto: Lumina Images

U prostoru od 45 kvadrata u Zetskoj ulici bila je organizovana celokupna proizvodnja i prodaja.

Saradnja studija sa Boyom porcelain traje od 2016. godine, odnosno od inicijalnog ateljea u Zetskoj ulici, pešačkoj zoni nadomak Skadarlije.

Tasić navodi da je do projekta novog enterijera došlo spontano, organski, u trenutku kada je Boya fizički, ali i konceptualno, nadrasla svoj prvi prostor.

Zetska ulica je, dodaje, bila poligon učenja i rasta, ali takođe i eksperimenta – u prostoru od 45 m2 bila je organizovana celokupna proizvodnja i prodaja, tako da je kupac bio i neposredni svedok kreiranja.

Prodavnica se prostire na 160 kvadratnih metara; Foto: Lumina Images

Zaokruženi put porcelana

“Iako je prelazak u novu fazu poslovanja mogao da znači omasovljivanje proizvodnje, Boya se usmerila ka pronalaženju načina da eksperiment Zetske prevedemo u stabilan proizvodno-prodajni sistem. Dakle, unutar jednog prostora zaokružiti put porcelana od sirovine do umetničkog, ručno izrađenog upotrebnog proizvoda” – objašnjava Tasić i dodaje:

“Jasno je da proizvodi Boye ne postoje bez ruku, od onih koje su ga formirale kroz niz različitih faza do onih koje će ga koristiti. U tom prenošenju iz ruke u ruku, mirni, gotovo teatralni prostor kupovine dolazi kao logičan nastavak dinamičnog, glasnog života proizvodnje” – navodi naša sagovornica.

Od sirovine do umetničkog, ručno izrađenog upotrebnog proizvoda; Foto: Lumina Images

Ne postoji vizuelno razgraničavanje prostora, već ista baza uvezuje dva programski različita segmenta.

Klijent je, kako kaže, u proces uneo filozofiju svog brenda, širu od same proizvodne delatnosti, a arhitektama je prepušteno da je pretvaraju u prostor.

„Dokle god istu ideju slobodno sprovodimo svako svojim sredstvima, ta vrsta prepuštanja i uzajamnog poverenja uvek rezultira opštom sinergijom“ – objašnjava Tasić i dodaje:

„Lepota porcelana je u njegovoj dvostrukoj prirodi. On je koliko umetnička, tolika i egzaktna zanatska disciplina. Projektovanje prostora podrazumevalo je istu razinu. Kretati se u normama i iz njih razvijati slobodu“ – navodi ona.

Tako je, napominje, arhitektura postavljena isključivo kao platforma na kojoj se dalje odvija život, jer ne postoji vizuelno razgraničavanje prostora, već ista baza uvezuje dva programski različita segmenta.

Arhitektura je postavljena isključivo kao platforma na kojoj se dalje odvija život; Foto: Lumina Images

Prostor posmatran kroz planove

Proizvodni segment organizovan je maksimalno funkcionalno.

„Radnje se nadovezuju prirodno, bez ikakvih ukrštanja putanja, nalik profesionalnoj restoranskoj kuhinji. Sa druge strane, u prodajnom prostoru razigranost donosi tek prodajni predmet i sami korisnici“ – kaže Tasić.

Dodaje da se ceo prostor može posmatrati i kroz planove. Prvi, prezentacioni, jedini u dvostrukoj visini, predstavlja suštinski ishod celog procesa i sponu svih segmenata.

Sledeći plan u prizemlju je prodajni, dok je u poslednjem prostor namenjen sastancima i administraciji. Paralelno, na povučenoj galeriji se odvijaju proizvodnja i radionice.

Na povučenoj galeriji se odvijaju proizvodnja i radionice; Foto: Lumina Images

Prevazilaženje granice unutrašnjeg prostora

Program je formiran pre samog fizičkog prostora, a lokal u Carigradskoj ulici bio je trenutak prepoznavanja, pronalaženja doma. Prostorna organizacija lokala potvrdila je osnovnu podelu programa – proizvodi se na galeriji, prezentuje u prizemlju.

Sa druge strane, otvaranje lokala portalima pozicioniranim celom površinom fasade ka Carigradskoj ulici unapredilo je kvalitet koji smo inicijalno planirali na nivou enterijera.

„Neposrednija, otvorena komunikacija prevazišla je granicu unutrašnjeg prostora. Spontano je počelo da se komunicira sa ulicom, slobodno može da se kaže i gradom“ – ističe Tasić.

Neposrednija, otvorena komunikacija prevazišla je granicu unutrašnjeg prostora; Foto: Lumina Images

U formiranju prodajnog prostora tragalo se za prirodom okupljanja, bliskosti, ali i usporavanja, posvećivanja sebi.

Inspiracija za prostor pratila je inspiraciju brenda.

„Nesumnjivo da nam je svima polazni resurs sama priroda materijala, toplota, snaga, istovremeno i krhkost. Međutim, Boya porcelain kroz svoj umetničko-zanatski pristup produbljuje i temu svakodnevice, posebnih rituala, jutarnjih kafa, svadbene večere“ – objašnjava naša sagovornica.

Iskustvo kupovine posmatrano je kao otvoreno polje u kojem je svakome ostavljen prostor da se prepozna ili otkrije nešto novo u vezi sebe.

„Jasno je da to nije moguće učiniti između klasičnih rafova. U formiranju prodajnog prostora tragalo se za prirodom okupljanja, bliskosti, ali i usporavanja, posvećivanja sebi. Težilo se prostoru u kojem kupac već pri prvom ulasku oseća pripadnost i slobodu da istražuje“ – ističe Tasić.

Prostoru u kojem kupac već pri prvom ulasku oseća pripadnost i slobodu da istražuje; Foto: Lumina Images

Porcelan kao platno za novu boju

Kako dalje navodi, komuniciranje bojom možda je najintuitivniji vid prostornog komuniciranja emocijama, te upravo zbog toga ona i jeste osnovno sredstvo ovog projekta.

Monohromatska paleta formirana je oko prirodnog tona, boje okarakterisane kao “nude”, a već sam naziv govori o njenoj ogoljenoj, ljudskoj dimenziji.

„Obojen prezentacioni prostor, isto kao i ruke, stoji kao podloga belini porcelanskih formi, a porcelan je dalje postavljen kao platno za novu boju. Sa druge strane, boja elemenata i zidova u proizvodnom delu, poput lakmus papira, notira ono što standardni beli proizvodni prostori pokušavaju da anuliraju i sterilizuju – realan, dinamičan, često prašnjav i umazan radni proces. I tu opet, ruke i prostor izgledaju identično“, kaže Tasić za Gradnju.

Obojen prezentacioni prostor stoji kao podloga belini porcelanskih formi; Foto: Lumina Images

Materijali ostavljeni u naturu iznova podvlače dvostruku prirodu projekta.

Spektrom različitih materijala taktilnost porcelana prevedena je i na sam prostor. Najveći broj elemenata završno je tretiran bojom – od fleksibilnih pregrada u vidu zavesa, perforiranih metalnih ograda-polica, do komada masivnog nameštaja slobodno raspoređenog u prostoru.

U ovom “nude”– zemljanom matriksu, objašnjava dalje Tasić, materijali ostavljeni u naturu iznova podvlače dvostruku prirodu projekta.

Kako u proizvodnom tako i u prezentacionom segmentu preklopljeni su industrijski mikrocementni pod i akcenti u masivu hrasta, štofu, tkanini.

U oba segmenta preklopljeni su industrijski mikrocementni pod i akcenti u masivu hrasta, štofu, tkanini; Foto: Lumina Images

Širok spektar rasvetnih tela

Rasveta je u ovom projektu grupisana u celine različitog karaktera, što otvara mogućnost različitih scenarija korišćenja. U slojevitoj svetlosnoj slici sve vreme se vodilo računa između obavezne funkcionalnosti i prostornih akcentovanja.

Pored opšte rasvete kojom je obuhvaćen ceo prostor, posebna pažnja bila je na adekvatnom radnom svetlu, kao i na prezentacionom svetlu. Tako je primenjen širok spektar rasvetnih tela – od spot svetala i reflektora do krajnje ambijentalne, trpezarijske rasvete.

Rasveta je u ovom projektu grupisana u celine različitog karaktera; Foto: Lumina Images

Jedini dominantan enterijerski detalj je ručno izrađeni porcelanski predmet.

Sagovornica Gradnje smatra da je jedini dominantan enterijerski detalj ručno izrađeni porcelanski predmet.

„Naš trud je bio usmeren u tom smeru. Svaki arhitektonski element u prezentacionom prostoru pažljivo je kreiran kako bi bio tek podloga za niz različitih predmeta koji će na njemu smenjivati“, kaže Tasić.

U toj otvorenosti, dodaje, došlo je i do realizacije autorske umetničke instalacije Boye porcelain na arhitektonskom stubu u ulaznoj zoni, što je u prostoru rasterećenom krutih definicija dobrodošla intervencija.

Autorska umetnička instalacije na stubu u ulaznoj zoni; Foto: Lumina Images

Pažljivo tumačenje svih elemenata

Izazov u projektovanju bio je usmeren na modifikaciju prodajnog prostora i iskustva kupovine od generičkog ka ličnom prostoru, objašnjava naša sagovornica.

Bez upadanja u zamku simuliranja postojećih kućnih ambijenata, nijedan element ove zajedničke (društvene) trpezarije, odnosno dnevne sobe, nije doslovno preuzet već pažljivo protumačen, navodi Tasić.

„Dva elementa su posebno važna: sto za kojim sedimo upućeni jedni na druge i polica na kojoj ćemo odložiti ono što nam je najdragocenije“, dodaje ona.

Projekat enterijera potpisuju Milica Tasić i Staša Radmilović Diklić; Foto: Lumina Images

Novo promišljanje već poznatog enterijerskog elementa donelo je i njegovo novo tumačenje.

Kako naglašava, upravo polica koja se proteže kroz dve etaže ponela je možda i najvažniju, prostornu i konceptualnu ulogu – ujedinjujući element celog procesa.

To se, dodaje naša sagovornica, odrazilo u njenim dimenzijama, konstrukciji, boji, svetlosnom tretmanu, tretmanu zida uz koji je naslonjena.

„Realizovanje police kao stabilnog i pristupačnog elementa u punoj visini iziskivalo je posebna tehnička rešenja ukrućenja i mobilnih integrisanih penjalica. Tako je novo promišljanje već poznatog enterijerskog elementa donelo i njegovo novo tumačenje“ – kaže na kraju za Gradnju Milica Tasić.

Foto-galerija

Enterijer prodavnice Boya Porcelain u Beogradu; Foto: Lumina Images
Enterijer prodavnice Boya Porcelain u Beogradu; Foto: Lumina Images
Projekat uređenja potpisuju Milica Tasić i Staša Radmilović Diklić; Foto: Lumina Images
Projekat uređenja potpisuju Milica Tasić i Staša Radmilović Diklić; Foto: Lumina Images

Faktografija
naziv lokala:

Boya Porcelain

lokacija:

Carigradska 7, Beograd

investitor:

Boya Porcelain

autorke projekta:

Milica Tasić (Studio Situacije) i Staša Radmilović Diklić (Studio Dello)

godina projektovanja:

2020.

godina realizacije:

2020.

površina:

160 m2

fotografije:

Lumina Images

Izabrali smo za vas...

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

1 komentar

  1. Zoka

    Fantastičan enterijer za ikeu domaće keramike

Ostavite odgovor

Obavezna polja *