Oblikovanje objekta je svedeno i referiše na elemente krovnih mansardi
Domaći i regionalni projekti, Izdvojeno

Ovako će izgledati Kulturna stanica Novo naselje

Oblikovanje objekta je svedeno i referiše na elemente krovnih mansardi koji se pojavljuju na stambenim kulama u ovom delu Novog Sada.

Kao nastavak strategije decentralizacije i širenja kulturnog sadržaja, koja je kroz Domove kulture bila široko rasprostranjena u bivšoj Jugoslaviji, Novi Sad je doneo odluku da na lokalnom nivou razradi ovu ideju i kroz Kulturne stanice, u različitim delovima grada i u direktnoj sinergiji sa lokalnim zajednicama, obezbedi prostore za proizvodnju i plasiranje kulturnog sadržaja. Kulturne stanice su sastavni deo realizacije projekta Novi Sad Evropska prestonica kulture 2022. godine.

Posebno važan deo ove ideje jeste direktno uključivanje lokalne zajednice u proces koncipiranja objekta i njegovog života nakon izgradnje. Kulturne stanice treba da predstavljaju centre zajednica i mesto gde je moguće ostvariti sve kulturne i kreativne potrebe kako lokalnog stanovništva određenog kraja grada, tako i svih drugih stanovnika Novog Sada.

Ovo je slučaj i sa Kulturnom stanicom Novo naselje (KSNN), koja je kao ideja rođena iz potrebe i želje stanovnika, udruženja i pojedinaca koji deluju na Novom naselju. Među njima posebno se izdvaja udruženje „Novo Kulturno naselje“, koje godinama unazad realizuje različite kulturne događaje, utičući tako na „duh mesta“ i stvarajući od jedne livade mesto kulture. Grad Novi Sad uz Fondaciju „Novi Sad 2022“, prepoznali su upravo ovu livadu kao lokaciju na kojoj bi se napori lokalnog udruženja realizovali u vidu Kulturne stanice.

Kulturni centar Novo naselje

Dve celine pod jednim krovom

Specifičnost Kulturne stanice Novo naselje jeste upravo u njenoj tipološkoj nedefinisanosti. Sa jedne strane, moguće ju je definisati kao klasičan kulturni centar, a sa druge, ovaj objekat mora da omogući povezivanje sa lokalnim stanovništvom i omogući prostor za kulturnu produkciju.

Kada na sve to dodamo da je pitanje o tome šta je kulturna produkcija u današnjem vremenu, zapravo pitanje na koje niko nema jasan odgovor, dolazimo do komplikovanog projektnog zadatka.

“Iz ovog razloga, pred autorskim timom sa Fakulteta tehničkih nauka bio je težak zadatak da odgovori na sve želje i potrebe zainteresovanih strana i na neki način pomiri sve „pod jednim krovom“. U takvoj situaciji, odgovor na projektni zadatak morao je biti pre svega u programu i organizaciji objekta” – kažu za naš portal autori projekta, u čijem sastavu su Dragana Konstantinović, Slobodan Jović, Miljana Zeković, Maja Momirov, Višnja Žugić Bojan Stojković.

Ovo je dovelo do postavljanja prostornog koncepta koji se zasniva na simbiozi dve programske platforme – jedne otvorene i fleksibilne, namenjene slobodnom kreativnom delovanju, koja predstavlja nastavak livade i „duha mesta“ koji je na njoj uspostavljen i one druge, čvrste i definisane, koja će omogućiti da KSNN funkcioniše kao ozbiljna produkcijska infrastruktura. KSNN zato predstavlja iskorak u projektovanju objekata kulture namenjene lokalnoj zajednici.

Dve celine pod jednim krovom

Centralna krovna terasa je zamišljena kao mesto okupljanja, druženja, urbanog baštovanstva i otvorene letnje kuhinje.

U organizaciji prostora, autori objekta ostali su dosledni svom konceptu, pa se KSNN sastoji od otvorenog prizemlja kao nastavka javne površine, u kojem se nalaze centralni event prostori, galerije, mesta okupljanja i kafe. Njega natkriva „krov“,  koji obuhvata veliku multifunkcionalnu salu sa pratećim sadržajima, kao i predavaonica, ispostava biblioteke i muzički studiji.

Krov se završava prostorima za radionice i administraciju, koji se ređaju oko centralne krovne terase, koja je zamišljena kao mesto okupljanja, druženja, urbanog baštovanstva i otvorene letnje kuhinje. Ispod celog prizemlja nalazi se podrumska etaža, sa tehničkim prostorijama i garažom.

Crvena opeka prepoznatljiva je za Novo naselje

Amfiteatar, otvorena scena i kafe

Autorski tim posebno je obratio pažnju na odnos objekta prema neposrednom urbanističkom okruženju. KSNN je slobodnostojeći objekat i sve njegove fasade komuniciraju sa okruženjem na poseban način. Uz Bulevar Bate Brkića, formira se linijska ulična fasada uz koju se nalazi izlog galerija, ulaz i vizuelna veza sa unutrašnjim event prostorom i livadom.

Glavni ulaz objekta se nalazi na uglu Bulevara Bate Brkića i Seljačkih Buna, gde se formira ulazni trg sa baštom kafea. Severna fasada objekta se u prizemlju otvara ka intimnoj zoni – zasenjenoj zelenoj površini za odmor i relaksaciju – koja se planira između objekta i unutar blokovskog parkinga.

Ipak, najvažniji kontakt sa okruženjem jeste prema otvorenoj zelenoj površini, livadi na kojoj se razvija uređeni amfiteatar, otvorena scena, radio i kafe u cilindru koji izlazi iz gabarita objekta. Preko velikih otvora na multifunkcionalnoj sali i fasadi centralnog event prostora, objekat se u potpunosti otvara prema spoljašnjem prostoru i postaje zapravo njegov natkriveni nastavak.

Objekat se u potpunosti otvara prema spoljašnjem prostoru

Vetrena fasada od profilisanog lima formira gabarit krova, dok se popločanje prizemlja od crvene opeke podiže uz zidove.

Oblikovanje objekta je svedeno i referiše na elemente krovnih mansardi, koji se pojavljuju na stambenim kulama na Novom naselju. Ovaj element je iskorišćen kao inspiracija, a konačni dizajn objekta je u skladu sa savremenim arhitektonskim tendencijama. Krov, koji čini i osnovni element kojim je definisan gabarit objekta, ima i svoju simboličku vrednost, objedinjujući sve različitosti programskog sadržaja koji se odvijaju u ovom objektu.

Referisanje na arhitektonski kontekst Novog naselja bio je i logičan i neophodan korak kojim se objekat KSNN pažljivo smešta u definisanu arhitektonsku i urbanu matricu Novog naselja, kao jednog od najzrelijih i najuspešnijih ishoda arhitekture jugoslovenskog perioda i modernizacije Novog Sada.

Prateći ovu logiku, materijalizacija objekta definisana je elementima koja ga okružuju. Vetrena fasada od profilisanog lima formira gabarit krova, dok se popločanje prizemlja od crvene opeke podiže uz zidove unutrašnjih prostorija. Armiranobetonska konstrukcija u zoni druge etaže prelazi u čeličnu strukturu i u ovoj kombinaciji materijala predstavlja treći vizuelni element objekta. Ova tri elementa se prepliću, prateći programsku organizaciju objekta i u tom sadejstvu formiraju likovni izraz podjednako i enterijera i eksterijera objekta.

Vetrena fasada od profilisanog lima formira gabarit krova.

Čekamo izgradnju

Sve navedeno govori o arhitektonskom poduhvatu koji je nastao iz duboke analize urbanističkog i društvenog konteksta, uz primenu svih stečenih teorijskih i praktičnih znanja i iskustava.

Rezultat je projekat za Kulturnu stanicu Novo naselje, koji se pažljivo uklapa u urbanistički i arhitektonski kontekst, dodajući novu vrednost ovom okruženju u arhitektonskom smislu, ali pre svega stvarajući novi prostor za ispoljavanje kulturnih i kreativnih potreba stanovnika Novog naselja i svih građana i građanki Novog Sada. U središtu koncepta ovog objekta jeste poziv na zajedništvo i proizvodnju novih vrednosti. Realizacijom objekta ove pozitivne ideje bi dobile svoj fizički oblik, dok bi sa arhitektonskog stanovišta, bili postavljeni novi standardi u građenoj sredini Novog Sada.

Da li će do realizacije ovog objekta do kraja i doći, ostaje da vidimo.

Grafički prilozi

Dve celine pod jednim krovom
Dve celine pod jednim krovom

Faktografija

  • naziv objekta: Kulturna stanica Novo naselje – KSNN
  • mesto: ugao Bulevara Bate Brkića i Seljačkih buna, Novo naselje, Novi Sad
  • investitor: Grad Novi Sad, Uprava za imovinu i imovinsko pravne poslove
  • autori projekta: Fakultet tehničkih nauka – Dragana Konstantinović, Slobodan Jović, Miljana Zeković, Maja Momirov, Višnja Žugić, Bojan Stojković
  • saradnici: Dragana Kocić, Filip Pajović
  • godina projektovanja: 2020-2021.
  • površina: 2.675 m2
  • spratnost: Po+P+2
  • renderi: Maige studio

 

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

17 komentara

  1. Samo pitam

    A kokursi nista za te silne kulturne centre, sve ispod zita?

    1. Igor Conić

      Bio tender 2019. godine.

  2. Tanja J

    Svaka čast za izbor stručnjaka, posebno D. Konstantinović!

  3. Bivsi student

    Hahaha njihovi projekti se bas poklapaju sa temama studentskih… E, moja Srbijo! Zali Boze tog fakulteta i uzaludno potrosenih godina i truda, sto dalje deco!

  4. Zelja

    Ovo cekamo vise od cetrdeset godina

  5. Đorđe

    Ma odlična je. Svakako je bolja od bilo kakve „napredne“ stambenjačke gradnje i tržnih centara. Zlatna je. Ovakvi objekti nam trebaju da zauzmu lokacije koje će investitori vrlo rado prigrabiti i izgraditi parcelu sve do trotoara. Ne razumem one koji imaju nešto protiv, ali zaista. Osim, ako nisu u pitanju botovi.

  6. Đole

    Ne razumem zašto sajt ne dozvoljava da komentar ostavim na ćirilici već moj tekst automatski konvertuje u latinično pismo.
    Molio bih moderatora za odgovor.

    1. Igor Conić

      Nažalost, nemamo tehničkih mogućnosti za prikazivanje ćiriličnog pisma.

  7. Rada

    Držim fige da se ovo i izgradi.

  8. arhitekta

    na koji način je lokalno stanovništvo učestvovalo u dizajnu?

    da li su bile neke ankete ili radionice?

  9. Kaća

    Enterijer je aprijatan i likovno lošijeg kvaliteta, posebno hol sa ciglom.Može to mnooogo bolje!

    1. Dragan Markovich

      U kom smislu je moglo bolje? Koji su vaši predlozi? Više drveta?

  10. miki

    fantastično! da su u prilici profesori sa fakulteta da rade i van novog sada gde bi nama kraj bio! srbija bi bila puna sjajnih građevina ovako bolje da ćutim! sve pohvale kao i za zgradu nt parka sjajan posao!

  11. dzoni

    Izgleda ko svabski bunker. Nigde svetla. Idealno za sekte. Da li je realno da je ovo projektovao neki profesor?
    Podseca me na spomenik nekoj bitci iz 2 svetskog rata. Ako je kulturna zgrada treba da bude ovorenijeg tipa sa vise prozora. Pogotovu ako se radi neka izlozba da i ljudi sa ulice mogu da budu zainteresovani za desavanje. Bilo bi lepo da ima i otvoren krov za neke koncerte manjeg tipa i neka predavanja u ljetnjem periodu. Enterijer je fin ali ekspterijer je uzasan. Ko sve danas predaje i naziva se profesrorom….

    1. Lena

      Mišljenje u skladu sa nivoom pismenosti

  12. Mira

    Apsolutno nikakve inovativnosti. Steta za mlade arhitekte …

  13. mladen

    svedeno

Ostavite odgovor

Obavezna polja *