Kucnuo je čas da se sa 2D crtanja, pređe ne samo u 3D, već i na 4D, 5D, 6D…
Softver

Da li je sada pravo vreme da (konačno) pređete na BIM?

Ako ne krenete s BIM implementacijom sada, možda uskoro nećete biti dovoljno stručni da podnosite projekat za građevinsku dozvolu…

„To je sve puno virusa, a ni ti crteži nemaju dušu“ – priča jedan stariji kolega koji izvlačeći liniju rapidografom po pausu, objašnjava zašto nikada neće raditi na računaru. „CAD i to? Nije to za mene…“ – zaključuje on dok pogledom po stolu traži rotringov šablon za krugove.

Hoće li zbog loših uvrženih mišljenja i ličnog komoditeta, prelazak ove generacije građevinskih inženjera i arhitekata sa CAD-a na BIM biti jednako spor i komplikovan kao i prelazak s rapidografa i pausa na CAD?

Stara poslovica kaže da je jedna muka navići se, a dve odvići se, pa taman sada kada su se (skoro) svi navikli na CAD, trebalo bi se od njega odvići i preći na BIM. Zapravo, to odvikavanje treba da krene što pre jer je plan udruženja BIM Srbija, koje promoviše primenu i standardizaciju informacionih tehnologija i nauka u građevinarstvu, da do 2022. godine BIM bude obavezan kako bi građevinska industrija postala efikasnija.

50% projekata koji kasne, prebace incicijalno ugovorenu cenu za više od 50 posto!

Kako kaže Veljko Janjić, predsednik ovog udruženja, „građevinska industrija je toliko neefikasna da se zbog nesporazuma, ponovne izrade projekata, i slabog upravljanja informacijama, na projektima gubi oko 35 posto novčanih sredstava.“ Po stastici Evropske federacije za građevinsku industriju, 72 posto projekata prebacuje budžet, 70 posto projekata kasni, a kako kaže Žolt Ivanović, iz firme hiCAD, 50% od projekata koji kasne prebace incicijalno ugovorenu cenu za više od 50 posto!

Građevinska industrija je u poslednih 70 godina zabeležila rast produktivnosti od svega 6 posto, dok je, na primer, taj rast u mašinstvu 760 posto, a u poljoprivrednoj industriji čak 1.510 posto. Objašenje za ovu poražajuću statistiku leži u tome što je prodor digitalizacije u građevinskom sektoru praktično zanemarljiv. BIM je tu da to konačno promeni!

Nove dimenzije

Za razliku od klasičnog crtanja u dve dimenzije, u programima kao što je AutoCAD, BIM (Building Information Modeling) ne samo da uvodi treću dimenziju u projekat već uvodi i dodatne dimenzije, poput vremena (4D), troškova (5D), održivosti i potrošnje energije (6D) kao i upravljanja i održavanja objekta (7D). Na BIM danu održanom 27. maja u Novom Sadu, u organizaciji udruženja BIM Srbija i Fakulteta tehničkih nauka, mogli smo videti napredna rešenja poput Bexel Managera koji u 3D animaciji prikazuje tok građenja objekta dok u isto vreme, za svaki karakterističan momenat u datom trenutku, prikazuje tok raspodele novca po svakoj ugrađenoj stavci ponaosob.

Softver je otišao toliko daleko da BIM može pospešiti cirkularnu ekonomiju, odnosno, ekonomiju u kojoj nema otpada. CinderCEMB – Cinderela može pomoći u tome da vaša buduća zgrada može lako da se rastavi, kao i da se pojedini elementi ponovo upotrebe na nekom drugom objektu. Ovakav princip projektovanja preporučuje, na primer, što pravilnije grede sa što manje otvora kako bi se one lakše ponovo upotrebile na nekom drugom gradilištu.

Požuri polako

Naravno, uvođenje BIM-a u posao nije tako jednostavan proces. Najveći izazovi prilikom uvođenja BIM-a u praksu jedne kompanije, pored izdvajanja finansijskih sredstava za nabavku novog softvera, jeste i prilagođavanje i učenje novom načinu rada. Kako kaže Zoran Petrović iz firme Artifex Pro, implementaciju BIM-a treba uraditi promišljeno i to tako da se prvo obuče mlađe generacije uz podršku jednog starijeg kolege – ali ne onog s rapidografima – jer su početnici spremniji da prihvate nove tehnologije i načine rada. Iako Petrović kaže da treba „požuriti polako“ sa uvođenjem BIM-a, on dodaje da taj „proces nije trka na sto metara, već maraton u zimskim uslovima.“

Proces uvođenja BIM-a nije trka na sto metara, već maraton u zimskim uslovima.

Da mlađe generacije budu pripremljene za BIM, pobrinuće se i obrazovni sektor. Kako je najavio profesor Dr Igor Peško, pomoćnik direktora Departmana za građevinarstvo i geodeziju, u sledećoj akreditaciji na tri departamana na Fakultetu tehničkih nauka biće uvedeno 6 predmeta koji će izučavati implementaciju BIM tehnologija. Jednom kada studenti uđu u praksu i BIM postane standard, oni koji ga ne budu poznavali neće imati šta da ponude na tržištu rada.

Stvar konkurentnosti

Ali šta ako neko baš ne želi da pređe na BIM? Kako kaže Žolt Ivanović, ne morate preći na BIM, ali treba imati na vidu da bi takvim razmišljanjem bili u istoj situaciju kao da pre 10 godina niste hteli da odustanete od crtanja rukom pa u ovom trenutku ne biste mogli da predate projekat za građevinsku dozvolu jer se danas sva dokumentacija mora predati u digitalnom formatu.

Dakle, iako u proces implementacije BIM-a treba ući racionalno i s odabirom pravih softverskih rešenja, treba krenuti što pre jer ako sada odustanete od BIM-a možda uskoro nećete biti konkuretntni, baš kao i stariji kolega s rapidografima.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

1 komentar

  1. major hercegovina

    Plan prodavaca bim-a je da on bude obavezan za rad. Verovatno im je na umu opste dobro. Zvuchi zanimljivo. Jako daleko od prakse, kako u Srbiji, tako i u svetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *