ACETRA je beogradski tim specijalizovan za drvene konstrukcije; Foto: ACETRA
Intervju

Drvene konstrukcije iz Beograda za celu Skandinaviju

Pogledajte kako su domaći inženjeri postali cenjeni stručnjaci za projektovanje i proračun drvenih konstrukcija na skandinavskom tržištu.

Rebrendiranje konstruktivnih biroa stvar koja se retko događa. Upravo zato, iskoristili smo jedinstvenu priliku transformacije biroa ACE ARGEGET u ACETRA da porazgovoramo sa Dušanom Milutinovićem, osnivačem i direktorom, o drvenim konstrukcijama, skandinavskom modelu poslovanja i CO2 neutralnim zgradama.

Naime, sve češće, domaći inženjeri rade za strana tržišta. Međutim, uglavnom je reč o pružanju outsourcing usluga – odnosno razradi projekata. No, ACETRA je uspela da se pozicionira na skandinavskom tržištu i pruži kompletnu uslogu: od projektovanja, preko konsultacija do praćenja gradilišta.

Ovo je kratka priča o njihovoj specijalizaciji i poslovnom modelu.

 

Čime se ACETRA tačno bavi? Koja je vaša specijalnost?

U našoj firmi kažemo da se ACETRA bavi poboljšanjem životnog prostora i naše okoline. To je ideja koja je počela sa implementacijom još 2012. godine.

Mi smo tim građevinskih inženjera koji se bavi projektima konstrukcije. Specijalizovani smo za projektovanje drvenih konstrukcija.

Pre svega, bavimo se objektima u visokogradnje, a po potrebi i u ostalim oblastima građevinske industrije.

Ovaj tim domaćih građevinskih inžinjera projektuje drvena konstrukcije za brojne objekte u Skandinaviji; Foto: ACETRA

ACETRA je beogradski biro specijalizovan za projektovanje drvenih konstrukcija.

Zašto je emisija CO2 važna za vaše poslovanje?

Emisija CO2 je nešto što za svako privredno pravno lice treba biti važno. Smatramo da će se u bliskoj budućnosti te informacije biti od presudne važnosti za razvoj jednog društva i preduzeća.

Ispuštanje CO2 u atmosferu je jedan od faktora koji direktno utiče na našu okolinu. On kao takav će biti veoma značaj u budućnosti. Mi kao firma ispuštamo 38,35 kg CO2 u atmosferu tokom jednog meseca dok projektujemo i razrađujemo projekte.

Sa druge strane, tokom razrade projekta naš CO2 otisak računamo u krajni „footprint“ celog objekat koji je prati generalnu CO2 strategiju te zgrade. To znači da zagađenje koje naša firma ispušta u atmosferu je uračunato u objekat.

Naš cilj jeste da podstaknemo povećanje svesti o zagađenju sa CO2 i njegovog viđenja kao ključnog faktora u svim proizvodnim industrijama i inženjerskim profesijama.

U Norveškoj i Skandinaviji sve se veći broj škola gradi od drveta; Foto: ACETRA

Mi kao firma ispuštamo 38,35 kg CO2 u atmosferu tokom jednog meseca dok projektujemo i razrađujemo projekte.

Koje sve programe koristite u svojim proračunima? Da li se oslanjate na BIM?

Mi sve naše projekte razvijamo u BIM okruženju. A to znači da koristimo više raznih BIM programa da bi postigli kvalitetan finalni proizvod. Možemo spomenuti da značajnu ulogu u razvoju drvenih konstrukcija ima finski program VERTEX.

Može se reći da je BIM implementacija u Skandinavije na visokom nivou. Retko nailazimo na projekat koji se ne razvija u BIM od strane ostalih učesnika u projektu.

Značajno za BIM jeste što njegov najveći potencijal jeste u izvođenju i to su prepoznali u zapadnim zemljama Evrope i Skandinavije.

Stepen BIM implementacije u skandinavskim zemljama je na visokom nivou; Foto: ACETRA

Mi sve naše projekte razvijamo u BIM okruženju. Značajnu ulogu u razvoju drvenih konstrukcija ima finski program VERTEX.

Koje sve standarde jedna CO2 neutralna zgrada mora da ispuni?

Kada se kaže „CO2 neutralna zgrada“, to prevashodno predstavlja oštar uslov i iz tog razloga možemo reći da je takvih objekata malo. Shodno tome se za svaki projekat izrađuje CO2 strategija kojom se postiže veći ili manji nivo CO2 neutralne zgrade. Svaki budući projekat sa sobom nosi i CO2 strategiju. Ona se formira zajedno sa klijentom, uz konsultacije sa svim učesnicima u projektovanju.

Kada radimo na projektu koji je CO2 neutralan, pod tim se smatra da je ceo vek jednog objekat CO2 neutralan. U životni vek objekata smatra se projektovanje i izvođenje, njegova eksploatacija,  kao i demontaža i reciklaža objekta.

Cilj jeste da na kraju celog ovog ciklusa CO2 otisak objekat bude nula. Pošto je ovo za sada strog uslov, pribegava se blažim CO2 standardima. Jedan od njih jeste da se postigne da objekat bude CO2 neutralna do faze eksploatacije.

Naša drvena konstrukcija ima jednu od bitnih uloga u ostvarivanju CO2 strategija. Ona je jedna od retkih građevinskih elemenata koji upija CO2. Pa, shodno tome, mi kao projektanti imamo glavnu ulogu u ostvarivanju CO2 strategije.

Konstrukciju za ovaj objekat izradio je beogradski konstruktivni biro

Drvena konstrukcija je jedna od retkih građevinskih elemenata koji upija CO2.

Koje su prednosti, a koje mane rada za inostrano tržište?

Prednosti rada na inostranom tržištu jeste konkurencija koja vas motiviše da se svakodnevno usavršavate i da budete prepoznatljivi. Na prvi pogled to je zastrašujuće jer stvara neizvesnost. S druge strane, konkurentnost pozitivno utiče na razvoj firme.

Mi kao ACETRA poslujemo od 2011. godine na inostranom tržištu i mogu reći da, ako i postoje mane, da ih više i ne prepoznajemo.

Koji su potencijali drveta kao građevinskog materijala budućnosti?

Da. Mi verujemo da drvo jeste materijal budućnosti. U ovom trenutku ne vidimo prepreke u izradi bilo kakve konstrukcije od drveta.

Jedina prepreka jeste cena konstrukcije koja ide u tom pravcu da ce se izjednačiti sa cenom tradicionalne gradnje. Taj izazov rešavamo hibridnim konstrukcijama.

Potencijal drvenih konstrukcija je značajan. Sigurni smo da ćemo u narednim godinama viđati sve više interesantnih projekata širom sveta.

Konstrukciju hale čini 9 rešetki od 35 metara raspona; Foto: ACETRA

Prednosti rada na inostranom tržištu jeste konkurencija koja vas motiviše da se svakodnevno usavršavate.

Koje su prednosti lameliranog drveta kao konstruktivnog materijala?

Prednost lameliranog drveta jeste u postizanju boljih tehničkih karakteristika materijala. Kombinovanjem debljine lamela, vrste drveta i vezivnog sredstva može se postići zapanjujuće tehničke karakteristike materijala.

Kada pričamo zašto birati drvo kao primarni građevinski materijal, prednosti su mnogobrojne. To su brža i efikasnija montaža, drvo je odličan izolator, a osećaj koji imamo kada smo u prostoriji od drveta je neprocenjiv.

Kolika je zastupljenost drveta u Skandinaviji? Kojih objekata ima najviše?

Iz našeg iskustva, mi smo primetili porast potražnje za projektima drvenih konstrukcija u proteklih nekoliko godina.

Spektar objekata je šarolik – dosta škola, i stambenih i poslovnih zgrada.

Princip rada u skandinavskim zemljama jeste da projektanti konstrukcija prate čitav proces: Foto: ACETRA

Izdvojeni intervjui o novim tehnologijama u građevinarstvu:

Na portalu Gradnja.rs smo objavili dva vaša projekta. Šta je zajedničko za njih?

Zanimljivo kod oba objekta jeste da su u pitanju škole i možemo reći da u poslednje vreme imamo dosta zahteva za projektima obrazovnih ustanova. U Norveškoj se ozbiljno pazi na kvalitete i zdravlje dece.

Obe zgrade su praktično nove škole koje su izgrađene na mestu ili u blizini starih. Naša uloga na oba objekat je bila u svojstvu glavnog odgovornog projektanta konstrukcije.

Oba objekat su rađeni kao Design & Build – što znači da se projektuje i gradi paralelno. Naša uloga je bila u izradi konceptualnog konstruktivnog rešenja. Bili smo uključeni i u sinhronizaciju konstrukcije i celokupnog projekta sa drugim učesnicima na projektu.

Radili smo glavni projekat sa detaljnom statičkom analizom i rešenjima veza. Nakon toga, usledila je priprema dokumentacije za proizvodnju. Pružali smo i stručnu pomoć tokom montaže objekata.

 

Konstrukciju za ove objekte projektovala je ACETRA:

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *