Crna slavonska svinja je u 19. veku bila najčešće uzgajana vrsta u Slavoniji; Fotografije: Bosnic+Dorotic
Domaći i regionalni projekti

Eko farma crnih slavonskih svinja oblikovana graditeljskim nasleđem

Dizajnerska farma svinja oblikovana je prema savremenim standardima uz upotrebu jednostavnih i neobrađenih materijala direktno podređenih funkciji i kontekstu.

Zagrebački arhitektonski biro SKROZ, koji je osvojio simpatije širom regiona sa svojim projektom Kokošvaroši, ovog puta nam je izmamio osmehe na lica sa Eko farmom crnih slavonskih svinja. U pitanju je poljoprivredni objekat od 620 kvadratnih metara koji pleni pažnju ne samo svojim arhitektonskim oblikovanjem već i pristupom projektovanju u cilju blagodeti životinja.

Crna slavonska svinja autohtona je hrvatska vrsta i deo hrvatske kulturne baštine koja se prenosi generacijama, a u 19. veku to je bila najčešće uzgajana vrsta u Slavoniji.

Tokom 20. veka broj jedinki kontinuirano pada, do te mere da je 90-ih godina proglašena ugroženom vrstom. Prema službenim podacima, taj se broj u jednom trenutku sveo na samo 46 krmača i 6 nerasta. Međutim, ova arhitektonična farma može u tome da pomogne.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Dve stajske zgrade zauzimaju površinu od 620 kvadrata; Foto: Bosnic+Dorotic

Ekološki uzgoj na otvorenom

S porastom svesti o klimatskim promenama i zdravom životu, u proteklih desetak godina vraća se i interes za ovu specifičnu vrstu.

A među prvima koji su započeli sa uzgojem ove zanemarene vrste bila je upravo firma „Sin ravnice“ iz Creta Viljevskog kraj Donjeg Miholjca koja je u vlasništvu hrvatskog fudbalskog reprezentativca Domagoja Vide.

U početku je to bio ekološki uzgoj u potpunosti na otvorenom, bez ikakve staje ili nadstrešnice, s obzirom da je crna slavonska svinja izuzetno otporna i izdržljiva vrsta.

Međutim, nakon nekoliko godina, kako je broj jedinki rastao, shvatili su da moraju osigurati neki oblik kontrolisanog uzgoja, olakšati uslove i životinjama ponuditi zaklon. Tako je 2021. nastala ova dizajnerska farma svinja.

Svinje su na početku bile u potpunosti uzgajane na otvorenom; Fotografije: Bosnic+Dorotic

Bilo je potrebno predvideti potencijalno širenje farme ukoliko kapaciteti u budućnosti budu rasli.

Kako saznajemo od autora arhitekture, programska smernica bila je izgradnja farme prema najvišim ekološkim standardima uzgoja. Takođe, bilo je potrebno predvideti potencijalno širenje farme ukoliko kapaciteti u budućnosti budu rasli.

Staja bi primarno bila namenjena celogodišnjem smeštaju krmača s manjim spoljašnjim ispustima, dok bi nerasti boravili u staji samo u najhladnijem delu godine.

S obzirom na potrebe životinja, nametnula se generalna dispozicija staja blizu zapadne međe, kako bi se izbegao županijski put na istočnoj granici, a svinjama omogućili što veći spoljašnji prostori-ispusti.

Farma je projektovana prema najvišim ekološkim standardima uzgoja; Fotografije: Bosnic+Dorotic

Optimizacija funkcije

Urbanističko rešenje predlaže dva identična kompleksa. Staje se pozicioniraju pod pravim uglom u rotiranom koordinatnom sistemu u odnosu na osu čestice sever-jug, čime se stvaraju poljoprivredna dvorišta s đubrištem u sredini, te omogućava neometana komunikacija prema ispustima i jednostavnija manipulacija servisnim vozilima.

Kako dodaju autori, glavni faktori koji su uticali na arhitekturu bili su optimizacija procesa uzgoja i što kvalitetniji smeštaj životinja, uz želju da zgrade ostanu u duhu slavonskog ruralnog konteksta i tradicionalnih poljoprivrednih zgrada u ljudskom i životinjskom merilu.

„Građevina je primarno oblikovana funkcijom, odnosno optimizacijom funkcije“, kažu arhitekti iz zagrebačkog biroa SKROZ.

Osnova staje

Eliminisanjem središnjeg hodnika i stvaranjem galerije racionalizovalo se korišćenje prostora i optimizovao proces uzgoja.

Uobičajeno, ovakav tip zgrade je prizemni objekat s prostorima za životinje i hodnikom u sredini. Uz sam prostor staje potrebno je imati spremište slame za stelju. Centralni hodnik pritom služi za hranjenje životinja, rasprostiranje stelje i odvoz đubriva nakon čišćenja.

Eliminisanjem središnjeg hodnika i stvaranjem galerije koja, osim pristupa boksovima, služi i za skladištenje stelje i hrane za životinje, racionalizovalo se korišćenje prostora i optimizovao proces uzgoja, te smanjilo uznemiravanje životinja.

Takođe, eliminisana je potreba za transportom stelje, budući da je predviđeno njeno skladištenje u istoj zgradi.

Eliminisanjem središnjeg hodnika stvorena je galerija; Fotografije: Bosnic+Dorotic

Smanjenje i povećavanje prostora

„Još jedan izuzetno bitan deo optimizacije procesa je uvođenje pomičnih pregrada koje su omogućile jednostavnije održavanje objekta, ali i stvaranje različitih scenarija korištenja objekta“, objašnjavaju autori.

Scenariji koje pregrade omogućuju prilagođeni su životu staje gde se prostori smanjuju i povećavaju u zavisnosti od potreba životinja – od najmanjeg boksa za krmaču s prasićima, do jedinstvenog prostora u kojem su sve životinje zajedno.

Sumiranjem svih navedenih parametara ostvaren je presek s najvećom visinom u centralnom delu.

„Uvažavajući proporcije čoveka, životinje i mašine nastao je presek s dvostrešnim kosim krovom i centralnim slemenom“, kažu iz biroa SKROZ.

Uz pomoć pregrada prostori se smanjuju i povećavaju u zavisnosti od potreba životinja

Materijali su jednostavni, neobrađeni i direktno podređeni funkciji i kontekstu.

Dobijene kose krovne površine slomljene su i izmaknute u slemenu lomom, čime je omogućeno dodatno osvetljenje i ventilacija spremišta stelje na galeriji. Produžetak površine krova formirao je nadstrešnicu za spoljašnji prostor krmača s mladuncima.

Pri odabiru materijala važan faktor bila je otpornost elemenata koji su u direktnom dodiru sa životinjama koje vole da riju, kopaju i isprobaju sve što nađu ispred sebe.

Stoga je za temelj odabran beton uz pregrade od pocinkovanog čelika, iznad kojeg je drvena konstrukcija i obloga fasade, te na kraju uobičajen i tradicionalni biber crep kao krovni pokrivač.

„Materijali su jednostavni, neobrađeni i direktno podređeni funkciji i kontekstu“, navode zagrebački arhitekti.

Za temelj je odabran beton uz pregrade od pocinkovanog čelika; Fotografije: Bosnic+Dorotic

Povezivanje s okolinom i građevinskim nasleđem

Kako dodaju, osim ogoljenom funkcijom, likovnost objekata uslovljena je kontekstom ruralnog slavonskog kraja, što se iščitava u geometriji krova, pokrovu površina, te u materijalu i načinu tretiranja fasade zgrade.

Providnost fasade tako ne proizlazi iz materijala, već iz njene geometrije, napominju naši sagovornici.

Nizanje drvenih letvi slavonskog hrasta, sa izmenom punih i praznih polja u dva dijagonalna smera i u dva plana, stvara karakterističnu strukturu koja prvenstveno služi kao ventilacija i zaštita od sunca, ali i kao reinterpretacija geometrije drvenih fasada kakve nalazimo na brojnim istorijskim objektima u slavonskim gazdinstvima.

„Takva reinterpretacija povezuje klasičan poljoprivredni objekat oblikovan savremenim standardima s njegovom okolinom i građevinskim nasleđem“, navode na kraju iz biroa SKROZ.

Pogledajte video o eko farmi:

Grafički prilozi

Foto-galerija

Dve stajske zgrade zauzimaju površinu od 620 kvadrata; Foto: Bosnic+Dorotic
Dve stajske zgrade zauzimaju površinu od 620 kvadrata; Foto: Bosnic+Dorotic
Kontekst ruralnog slavonskog kraja iščitava se u geometriji krova; Foto: Bosnic+Dorotic
Kontekst ruralnog slavonskog kraja iščitava se u geometriji krova; Foto: Bosnic+Dorotic
Crna slavonska svinja je u 19. veku bila najčešće uzgajana vrsta u Slavoniji; Fotografije: Bosnic+Dorotic
Crna slavonska svinja je u 19. veku bila najčešće uzgajana vrsta u Slavoniji; Fotografije: Bosnic+Dorotic
Svinje su na početku bile u potpunosti uzgajane na otvorenom; Fotografije: Bosnic+Dorotic
Svinje su na početku bile u potpunosti uzgajane na otvorenom; Fotografije: Bosnic+Dorotic
Crna slavonska svinja je u 19. veku bila najčešće uzgajana vrsta u Slavoniji; Fotografije: Bosnic+Dorotic
Crna slavonska svinja je u 19. veku bila najčešće uzgajana vrsta u Slavoniji; Fotografije: Bosnic+Dorotic

Faktografija

  • naziv objekta: Eko farma crnih slavonskih svinja
  • lokacija: Cret Viljevski, Donji Miholjac, Hrvatska
  • autori: SKROZ
  • projektni tim: Margita Grubiša, dipl. ing. arh., Marin Jelčić, dipl. ing. arh Daniela Škarica, dipl. ing. arh Ivana Žalac, dipl. ing. arh. i Zvonimir Marčić, dipl. ing. arh.
  • investitor: Sin ravnice d.o.o.
  • godina projektovanja: 2019.
  • godina izgradnje: 2021.
  • površina placa: 27.599 m2  – 2,6 ha
  • površina objekata: 620 m2 (2 x 310 m2)
  • softver: Archicad
  • fotografije: Bosnic+Dorotic

Izabrali smo za vas…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

5 komentara

  1. Dragan Marković

    Sjajan video. Dosta drugačiji način prikazivanja od fotografije. Par osnovnih kadrova, a jako efektno.

  2. Dragana

    Meni licno grafički prilozi i tekst mnogo vise govore o prikazanoj farmi. Sve je jasno prikazano, ne postoji dilema po kom principu funkcioniše farma. Na videu se uglavnom čuje „groktanje“😉

    1. Dragan Marković

      Malo da se dočara i zvučni ambijent 😀

  3. Zoran

    Veoma veoma dobro ovo meni deluje.
    -ozbiljna prica.

  4. Natasa

    Farma svinja je dobro urađana u funkcionalnom i estetskom smislu.Samo se ne može napisati ,,dizajnerska farma svinja“ već je u duhu srpskog jezika, dizajnirana ili projektovana farma svinja.
    Hvala.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *