Fransis Kere dobitnik Prickerove nagrade za 2022. godinu

Arhitekta poreklom iz Burkine Faso, koji već godinama živi i radi u Berlinu, prvi je crni dobitnik najznačajnijeg priznanja u svetu arhitekture.

Laureat Pritzkerove nagrade za arhitekturu za 2022. godinu je Diébédo Francis Kéré, poznatiji kao Fransis Kere, arhitekta rođen u Burkini Faso, pedagog, društveni aktivista, dobitnik nagrade Aga Khan za arhitekturu 2004. i dizajner Serpentine Paviliona u Londonu.

Prepoznat za „osnaživanje i transformaciju zajednica kroz proces arhitekture“, Kere, prvi crni arhitekta koji je ikada dobio ovu nagradu, radi uglavnom u oblastima opterećenim ograničenjima i nedaćama, koristeći lokalne materijale i gradeći savremene objekte čija vrednost prevazilazi samu strukturu, stabilišući budućnost čitavih zajednica.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Dvojac čiji je moto „nikad ne ruši“ osvojio Prickera za 2021. godinu
• Ivon Farel i Šeli MekNamara dobitnice Prickera za 2020. godinu

Prevazilaženje okvira arhitektonske discipline

„Kroz građevine koje demonstriraju lepotu, skromnost, smelost i inventivnost, kao i integritet svoje arhitekture i gesta, Kere graciozno podržava misiju ove nagrade“, objašnjava se u zvaničnom saopštenju Pritzkerove nagrade za arhitekturu, a prenosi ArchDaily.

Kako je u utorak objavio Tom Pritzker, predsednik Hajat fondacije, Fransis Kere je 51. dobitnik nagrade osnovane 1979. godine, nasledivši tako An Lakaton i Žan-Filipa Vasala.

Pohvaljen „za darove koje je stvorio svojim radom, darove koji prevazilaze okvire arhitektonske discipline“, priznati arhitekta je podjednako prisutan u Burkini Faso i Nemačkoj, kako profesionalno, tako i lično.

Kere je najstariji sin seoskog poglavice i prvi je u svojoj zajednici koji je pohađao školu.

Rođen u Gandou, Burkina Faso, 1965. godine, a nastanjen u Berlinu, Nemačka, Fransis Kere radi na „poboljšanju života i iskustava bezbrojnih građana u regionu sveta koji je ponekad zaboravljen“, objašnjava Pritzker.

Kere je najstariji sin seoskog poglavice i prvi je u svojoj zajednici koji je pohađao školu, a njegov osećaj za arhitekturu potekao je iz školske učionice u detinjstvu kojoj su nedostajali ventilacija i svetlost, s jedne strane, i iz slabo osvetljenog, ali bezbednog prostora gde bi njegova baka sedela i pričala priče, sa druge.

Godine 1985. otputovao je u Berlin kao stipendista na polju stručne stolarije, učeći da pravi krovove i nameštaj danju, dok je noću pohađao srednjoškolsku nastavu. Dobio je stipendiju za pohađanje Technische Universitat u Berlin 1995. godine, a 2004. stekao je naprednu diplomu iz arhitekture.

Njegova prva zgrada, osnovna škola u Gandou, izgrađena je uz pomoć meštana koji su ručno izradili svaki deo ustanove.

U mladosti, Kere se zakleo da će jednog dana poboljšati škole u ​​ekstremnim klimatskim uslovima, omogućavajući „istinsko učenje, učenje i uzbuđenje“, a 1998. godine osnovao je Kere fondaciju za prikupljanje sredstava i zalaganje za pravo deteta na udobnu učionicu.

Njegova prva zgrada, osnovna škola u Gandou, izgrađena je 2001. godine uz pomoć meštana koji su ručno izradili svaki deo ustanove, vođeni arhitektinim „inventivnim oblicima od autohtonih materijala i modernim inženjeringom“.

Ovaj projekat mu je doneo nagradu Aga Khan za arhitekturu 2004. i doveo do pokretanja njegove vlastite prakse Kere Architecture u Berlinu 2005. godine. Nakon prvobitnog uspeha, usledile su i druge osnovne i srednje škole, kao i medicinske ustanove širom Burkine Faso, Kenije, Mozambika i Ugande.

Najznačajnija dela

Osim škola i medicinskih ustanova, Kereov rad u Africi uključuje i dve zgrade parlamenta čija je izgradnja u toku – Nacionalnu skupštinu Burkine Faso i Nacionalnu skupštinu Benina, kao i TStartup Lions Campus (2021, Turkana, Kenija), kampus informacionih i komunikacionih tehnologija, te Tehnološki institut Burkine Faso, čija je prva faza završena 2020. godine, a koji je sastavljen je od rashladnih zidova od gline.

Pored projektovanja za afrički kontinent, njegova izgrađena dela uključuju i strukture u Danskoj, Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama.

Neka od njegovih najznačajnih dela su Xilem paviljon u Umetničkom centru Tippet Rise (2019, Montana, SAD), Leo Doctors’ Housing (2019, Leo, Burkina Faso), srednja škola Lycée Schorge (2016, Koudougou, Burkina Faso), Nacionalni park Malija (2010, Bamako, Mali) i Opera Village (prva faza, 2010, Laongo, Burkina Faso).

Francis Kere drži počasnu katedru za arhitektonski dizajn i nosi zvanje profesora na Tehničkom univerzitetu u Minhenu.

Gostujući profesor na Harvard University Graduate School of Design i Yale School of Architecture u SAD, Francis Kere drži počasnu katedru za arhitektonski dizajn i nosi zvanje profesora na Tehničkom univerzitetu u Minhenu.

Od 2017. počasni je član Kraljevskog arhitektonskog instituta Kanade (2018) i Američkog instituta arhitekata (2012), kao i ovlašćeni član Kraljevskog instituta britanskih arhitekata (2009).

Nagrade i priznanja

Ostale nagrade koje su mu dodeljene tokom godina uključuju Cité de l’Architecture et du Patrimoine’s Global Award za održivu arhitekturu (2009), BSI Swiss arhitektonsku nagradu (2010), Zlatnu nagradu Global Holcim Awards (2012, Cirih, Švajcarska), Schelling Architecture Award (2014), Memorijalnu nagradu Arnold V. Bruner za arhitekturu Američke akademije umetnosti i književnosti (2017), kao i medalju Fondacije Tomas Džeferson za arhitekturu (2021).

Ceremonija dodele u čast laureata za 2022. Fransisa Kerea biće održana u Velikoj sali novootvorene zgrade Marshall Building Londonske škole za ekonomiju i političke nauke, koju su dizajnirali Grafton Architects, predvođeni dvojcem Farel i Meknamara, dobitnicama „arhitektonskog Nobela“ za 2020. godinu.

Izabrali smo za vas…

• Bolnici u Bangladešu RIBA nagrada za 2021. godinu