Prirodno svetlo, kao i veštačko osvetljenje u određenoj meri utiču na stvaranje različitih emocija kod ljudi pa ga stoga treba ozbiljno treba uzeti u razmatranje pri projektovanju prostora.

Životi većine ljudi se danas odvija u zatvorenim prostorima pod mnogobrojnim veštačkim osvetljenjem. Iako je ovakav vid osvetljenja donosi nesagledive olakšice u našim životima, on je takođe izazvao zbrku u našim telima, koja su se hiljadama godina prilagođavale smeni sunčeve svetlosti i noćne tame. Ovaj ciklus od 24 sata, tokom kog se pored smene intenziteta svetlosti, menja i temperatura, kroz evoluciju je postao biološki sat gotovo svih živih bića, uključujući i nas – ljudska bića.

Naš biološki sat smešten je u delu mozga zvanom hipotalamus, koji je povezan s mrežom fotoreceptora u našem telu, preko kojih se unutrašnji sat sinhronizuje sa svetlošću koja se apsorbuje u toku dana. Na ovaj način svetlost utiče na ritam funkcionisanja ljudskog tela, na san, budnost, raspoloženje, metabolizam, pa čak i na proces obnavljanja ćelija.

Sprovedena istraživanja su pokazala da svakodnevna odgovarajuća količina svetlosti poboljšava raspoloženje i apetit, podiže nivo energije u telu, podiže nivo koncentracije, dok loše osvetljenje doprinosi depresiji i drugim lošim stanjima u organizmu.

Foto: Amit Gero

Preporuka je da intenzitet svetla bude jači u jutarnjim časovima, dok se slabija svetla preporučuju za veče.

Pitanje je kako se najadekvatnije usaglasiti sa svetlošću u toku dana kada znatan period vremena provodimo u zatvorenom i kao to arhitekte mogu doprineti, zahvaljujući dobrom osvetljenju, pravilnom funkcionisanju biološkog sata, piše Platforma Arquitectura.

Istraživači preporučuju imitiranje prirodnog osvetljenja veštačkim, tako što će intenzitet svetla biti jači u jutarnjim časovima, dok se slabija svetla preporučuju za veče. Suprotno organizovano osvetljenje može dovesti do zbunjivanja prirodnog ritma tela.

Naravno, temperatura svetla takođe utiče na naše raspoloženje. Kada se govori o toploj i hladnoj svetlosti, ne misli se na fizičku toplotu lampe, već na ton boje koji rasveta zrači na okruženje izražen u kelvinima (K). Topla svetla čine atmosferu u okruženju prijatnijom i opuštenijom, dok hladna svetla deluju na okolinu podsticajno, čine da budemo skoncentrisaniji a samim tim i produktivniji. Takođe, veruje se da hladna svetla manjaju nivo hormona melatonina, koji je povezan sa snom, te nas takvo osvetljenje čini budnijim.

Uveče, veštačko osvetljenje treba da je slabijeg inteziteta; Foto: Jose Hevia

Hladna svetla s ekrana

Treba imati u vidu da ekrani mobilnih telefona i računara emituju hladna svetla, tako da njihova upotreba neposredno pre spavanja može učiniti san manje kvalitetnim. Ipak, hladna, plava svetlost se može iskoristiti na veoma produktivan način u salama za konferenciju, velikim kuhinjama, kao i fabrikama gde je potreban veći nivo koncentracije kod ljudi.

Topla svetla su odlična za restorane; Foto: Metipat Prommomate

Topla sveta za veče

Žuti tonovi kod tople svetlosti vezuju se za svitanja i zalazak sunca, odnosno za doba dana kada je telo opuštenije i mirnije. Ovakva svetla treba birati u prostorima u kojima se boravi u jutarnjim časovima, dok još ne nastupi radni dan, kao i u prostorima za večernje aktivnosti. Toplo osvetljenje se preporučuje i za restorane, prostore za relaksaciju i odmor.

Naravno, veoma je teško u potpunosti kontrolisati osvetljenje u toku čitavog dana, ali nam ove informacije svakako mogu pomoći prilikom odabira osvetljenja za naše buduće prostore.

Kad ste već ovde…