Quay Quarter Tower u Sidneju; Foto: AdamMork/Courtesy of 3XN
Svetski projekti

Kalemljenje kule: Kako je u Sidneju izgrađen novi neboder bez rušenja starog

Najzelenija zgrada je ona koja već postoji! Stoga je više od dve trećine stare strukture zadržano, uključujući grede i stubove, kao i 95% prvobitnog jezgra postojeće kule.

Nekada zvanično najviša zgrada u Sidneju, AMP Centre nije odoleo zubu vremena. Zastarela konstrukcija iz 1970-ih došla je do kraja svog životnog veka, a vlasnici kule su želeli da je zamene nečim većim, boljim i energetski efikasnijim.

Ali rušenje visokih zgrada dolazi sa značajnim ekološkim troškovima, od građevinskog otpada do CO2 koji emituju teške mašine. Tako je 2014. godine, australijska investiciona firma AMP Capital pokrenula arhitektonski konkurs sa predlogom bez presedana: izgraditi novi neboder bez rušenja starog.

Nazvan prvim „apcikliranim“ neboderom na svetu, novoprojektovana kula otvorena je početkom ove godine, a na nedavno održanom Svetskom festivalu arhitekture u Lisabonu proglašen je za Svetsku zgradu 2022. godine.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Neboder visok 206 metara zadržao je više od dve trećine prvobitne strukture iz 1970-ih; Foto: Courtesy of 3XN

Ne možete uvek da zadržite sve. Ali ako možete da zadržite konstrukciju – a tamo je većina ugljenika – onda smanjujete otisak.

Visok 206 metara, znatno prošireni neboder od 49 spratova, sada poznat kao Quay Quarter Tower, zadržao je više od dve trećine stare strukture, uključujući grede i stubove, kao i 95% prvobitnog jezgra zgrade.

„Kula se bližila kraju svog života, u smislu održivosti… ali struktura i ‘kosti’ mogu da traju mnogo duže„, rekao je za CNN Fred Holt, partner u danskoj arhitektonskoj firmi 3XN koja stoji iza dizajna.

„Ne možete uvek da zadržite sve. Ali ako možete da zadržite konstrukciju– a tamo je većina ugljenika – onda smanjujete otisak“ – dodao je arhitekta.

Nakalemljena zgrada

Nakon što su uklonili delove stare zgrade koji se nisu mogli spasiti, građevinci su pored nje podigli novu građevinu koju su potom „nakalemili“ na ono što je ostalo.

Savremena staklena fasada bila je omotana oko njih kako bi se stvorio jedan neboder. Novi dizajn je udvostručio raspoloživu površinu zgrade i, zauzvrat, broj ljudi koji može da primi, sa 4.500 na 9.000.

Dizajn novog tornja sastoji se od pet naslaganih volumena; Foto: Courtesy of 3XN

Ušteda i do godinu dana vremena u izgradnji

Arhitekte veruju da je njihov pristup uštedeo 12.000 tona CO2 u poređenju sa rušenjem tornja i počinjanjem od nule – što je dovoljno da napaja zgradu više od tri godine.

Osim što je smanjio upotrebu materijala koji intenzivno koriste ugljenik, poput betona, projekat je možda uštedeo i do godinu dana vremena u izgradnji.

„Najzelenija zgrada je ona koja već postoji“, rekao je Holt, citirajući bivšeg predsednika Američkog instituta arhitekata Karla Elefantea.

Projekat je smanjio upotrebu materijala koji intenzivno koriste ugljenik; Rendering: Courtesy of 3XN

“Najzelenija zgrada je ona koja već postoji” – Karl Elefante.

Ambiciozni projekat, koji je 3XN završio zajedno sa inženjerskom firmom Arup i australijskom arhitektonskom praksom BVN, predstavljao je niz dizajnerskih izazova. Među prvima je bilo jednostavno utvrđivanje da li postojeća zgrada odgovara svom originalnom dizajnu.

Visoke zgrade se često smanjuju pod sopstvenom težinom, posebno u prvih nekoliko meseci nakon završetka. Kao rezultat toga, stari AMP Centre „bio je na malo drugačijem nivou nego na crtežima“, rekao je Holt.

Saradnici na projektu bili su inženjerska firma Arup i australijska arhitektonska praksa BVN; Rendering: Courtesy of 3XN

Koliko je beton zaista čvrst

„Uvek postoji mnogo nepoznanica kada počnete da ’svlačite’ postojeći neboder“, dodao je osnivač i kreativni direktor 3XN-a Kim Herfort Nilsen.

„Da li je beton zaista toliko čvrst kao što mislimo da jeste? … Ovo je bilo ključno za pronalaženje načina da se nova konstrukcija ‘okači’ na staru“ – objasnio je on.

Tek kada su građevinski radovi počeli, 2018. godine, arhitekte i inženjeri su mogli pobliže da procene postojeću zgradu. Uzorci betona su korišćeni da bi se izračunalo koliko – i gde – dodatno opterećenje konstrukcije može biti podržano.

Iz grade se pruža širok pogledu na luku u Sidneju; Rendering: Courtesy of 3XN

Problem sleganja zgrada

Činjenica da se zgrade sležu tokom vremena takođe predstavlja još jednu nevolju: Šta ako se stara i nova struktura pomešaju dok se ona prvobitna polako smanjuje?

Da bi se suprotstavili ovome, inženjeri su instalirali stotine senzora oko zgrade kako bi pratili čak i najmanja pomeranja.

Ovi podaci su se unosili u digitalnog blizanca, koji je korišćen za prilagođavanje u realnom vremenu i osiguravanje da „sve funkcioniše, pomera se i skraćuje onako kako bi trebalo“.

Radnici su takođe ostavili razmak od 4 metra između nove i stare konstrukcije sve do poslednje faze izgradnje, dajući novom betonu vremena da se slegne pre nego što se izvrši završno „kalemljenje“.

Nova struktura je od strane arhitekata opisana kao „vertikalno selo“; Foto: Martin Siegner/Courtesy of 3XN

Kada ste unutra, ne razmišljate o tome gde je stara struktura, a gde je nova. To je bilo presudno.

Upečatljiv dizajn 3XN-a, koji je deo šireg projekta rekonstrukcije vrednog 670 miliona američkih dolara, sadrži pet naslaganih volumena koji se uvijaju prema nebu.

Opisana od strane arhitekata kao „vertikalno selo“, kula sadrži maloprodajni prostor i kancelarije sa pogledom na Sidnejsku luku, kao i niz krovnih terasa.

Gledano spolja, nema očiglednih ostataka originalne zgrade iz 1970-ih, a i unutrašnjosti dva dela tornja su neprimetno „pomešana“, rekao je Nilsen.

„Kada ste unutra, ne razmišljate o tome gde je stara struktura, a gde je nova. To je bilo presudno“ – dodao je danski arhitekta.

Dva dela tornja neprimetno su pomešana i u enterijeru; Rendering: Courtesy of 3XN

Zgrada godine

Zelene karakteristike zgrade su u međuvremenu privukle pohvale od strane organizatora nagrade za Svetsku građevinu godine, koja je dodeljena Quay Quarter Tower na nedavno održanom Svetskom festivalu arhitekture u Lisabonu.

U izjavi, programski direktor ovog događaja Pol Finč pohvalio je neboder kao „primer adaptivne ponovne upotrebe“ sa „odličnom pričom o ugljeniku“.

Projekat pokazuje kako se ekonomski spajaju održivost i vrednost; Rendering: Courtesy of 3XN

Procenjuje se da je AMP Capital uštedeo 102 miliona dolara spasavanjem originalne strukture.

Za vlasnike kule, dizajn je postigao još jedan važan podvig: bio je znatno jeftiniji od izgradnje od nule. Holt procenjuje da je AMP Capital uštedeo 102 miliona dolara spasavanjem originalne strukture.

Kao takav, iz 3XN se nadaju da toranj može poslužiti kao studija slučaja – ne samo za druge arhitekte i inženjere, već i za vlasnike zgrada i korporativne stanodavce. Nilsen je rekao da projekat pokazuje kako se „ekonomski spajaju održivost i vrednost“.

„Mislim da mnogi investitori na to nisu gledali kao na opciju. Ali sada je to urađeno ovde i može biti odličan primer kako se to radi u budućnosti“ – zaključio je on.

Izabrali smo za vas...

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *