Od prvog rendera do prve saradnje: Kako sam birala računar i gradila karijeru u vizualizaciji

Ako tek ulazite u svet arhitekture, imajte na umu da savršen računar neće odmah rešiti sve — ali dobar stav, želja za učenjem i spremnost na saradnju mogu vas daleko odvesti.

Naša saradnica Nevena Županec, studentkinja treće godine arhitekture na novosadskom FTN-u, ističe se ne samo akademskim uspehom već i praktičnim angažmanom u struci. Iskustvo gradi kroz rad još tokom studija, ne propuštajući priliku da uči i usavršava se. Svoja dosadašnja iskustva prenosi kroz kolumnu na portalu Gradnja, koju objavljujemo od marta ove godine.

Koji računar izabrati za studije arhitekture? Ovo je jedno od prvih pitanja koje mi je prošlo kroz glavu kada sam upisala fakultet. Znala sam da će mi biti potrebna ozbiljna mašina za rad u zahtevnim softverima, ali nisam želela da prebrzo donesem odluku. Umesto toga, počela sam sa onim što sam već imala — starijim desktop računarom kod kuće i laptopom koji sam koristila na fakultetu.

Vrlo brzo sam shvatila da neki programi, poput 3ds Max-a i Corone, jednostavno ne funkcionišu na slabijem laptopu. Zato sam ga koristila isključivo za AutoCAD i druge manje zahtevne zadatke, dok sam modelovanje i renderovanje obavljala kod kuće na desktopu.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Radna stanica „Gradnja“ najbrži je član redakcije našeg portala i izgleda fantastično

Nisu svi uslovi idealni — i to je u redu

Godinama sam radila u uslovima koji nisu bili savršeni. Računar se često „zamrzavao“ kad otvorim više programa odjednom, što je znalo da frustrira. Ipak, nisam odustajala. Jedna od najboljih odluka koju sam tada donela bila je kupovina dva monitora. To mi je omogućilo da na jednom ekranu imam otvoren AutoCAD sa crtežima, a na drugom 3ds Max za modelovanje — što je značajno ubrzalo moj rad.

Vremenom sam otkrila da me vizualizacija sve više privlači. Ceo proces — od modelovanja, preko podešavanja materijala i svetla, pa do finalnog rendera — postao je nešto u čemu istinski uživam. Kroz izradu vizualizacija za različite projekte, stekla sam priliku da analiziram arhitektonska rešenja i učim iz njih.

Takođe sam upoznala veliki broj arhitekata koji su rado delili savete, komentare i konstruktivne kritike. Rad na vizualizacijama postao je ne samo kreativni izazov, već i način da gradim kontakte u struci.

Rad na vizualizacijama postao je ne samo kreativni izazov, već i način da gradim kontakte u struci.

Prva veća saradnja: Preko 130 stanova

Na preporuku kolege, stupila sam u kontakt sa jednim investitorom koji me pozvao na sastanak. Bio je to moj prvi ozbiljniji poslovni razgovor, a ujedno i prvi veliki projekat. Zadatak mi je bio da izradim render enterijera jednog stana, aksonometrijske prikaze i osnove svih stanova — kojih je bilo više od 130.

U projekat se u međuvremenu uključila i jedna agencija za nekretnine, pa je čitava priča podignuta na viši nivo. Svi renderi koje sam radila prolazili su kroz serije komentara i dorada. Cilj je bio jasan — da krajnji rezultat bude maksimalno profesionalan i atraktivan za prodaju.

Rad na ovom projektu bio je naporan: sastanci svake nedelje, dnevni pozivi, stalne izmene. Ali iskustvo koje sam stekla bilo je dragoceno. Pratila sam kompletan proces razvoja jednog stambenog kompleksa i imala uvid u različite perspektive — od investitora i dizajnera, do marketinga i krajnjeg korisnika.

Kad renderi postanu stvarnost

Posebno mi je značilo što sam kasnije mogla da obiđem njihov prodajni salon i gradilište. Videla sam kako idejna rešenja oživljavaju i kako ono na čemu sam radila za ekranom dobija svoj fizički oblik. Kao budućem arhitekti, to mi je otvorilo oči — jer sam naučila da razmišljam ne samo o estetici, već i o funkcionalnosti i potrebama krajnjih korisnika.

Učenje ne staje na fakultetu

Pored formalnog obrazovanja, trudim se da redovno posećujem arhitektonske konferencije i predavanja. Volim da slušam arhitekte koje pratim i cenim, jer svako od njih ima specifičan pristup i drugačiju priču o projektima koje su realizovali.

Takvi događaji nisu samo izvor znanja, već i inspiracije. Oni mi pomažu da sagledam širu sliku arhitektonske prakse, ali i da upoznam ljude iz struke, razmenim iskustva i proširim mrežu profesionalnih kontakata.

Zaključak

Moj put kroz arhitekturu nije bio linearan, ali je bio autentičan. Počela sam sa osnovnim sredstvima, učila usput, prihvatala izazove i gradila svoje znanje kroz konkretne projekte. Ako tek ulazite u svet arhitekture, imajte na umu da savršen računar neće odmah rešiti sve — ali dobar stav, želja za učenjem i spremnost na saradnju mogu vas daleko odvesti.