Upoznajemo vas sa istorijom mernog sistema; Foto: Gradnja
Fakta iz ad akta

Od lakta do metra: Kako su se kroz istoriju menjali merni sistemi

Kroz vekove smo shvatili da sistem merenja ne može da proizilazi iz proporcija ljudskog tela, već bi trebalo da se zasniva na nečemu nepromenjivom u prirodi.

Složićemo se da bi građevinarstvo i arhitektura, pa i sve druge životne sfere, veoma teško funkcionisale da ne postoji merni sistem. U prirodnom svetu, životinje mere na svoj način težinu i udaljenost kako bi preživele.

Sa druge strane, kako bi uspostavili potrebu za komunikacijom i kako bi samim tim i opstali u društvu, ljudi su stvorili jezik, a zatim nešto kasnije uspostavili i standarde merenja.

Bilo da su nam potrebni za kretanje, pravljenje hrane, izradu alata ili određivanje težine predmeta ili životinja, standardi merenja proizilaze iz potrebe koja je već bila prisutna u ljudskim aktivnostima od kamenog doba i tu je sa nama sve do danas.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Danas većina svetske populacije prilikom određivanja udaljenosti koristi metre ili centimetre; Foto: Unsplash (Blaz Erzetic)

Merni sistemi kroz istoriju

Standard merenja proizilazi iz potrebe da se uspostave poređenja koja omogućavaju trgovinu među narodima, ali i iz političkih i društvenih razloga. Tako danas većina svetske populacije prilikom određivanja udaljenosti koristi metre ili centimetre.

U egipatskoj civilizaciji sistem merenja je bio fundamentalan za održavanje birokratske države, koja je sprovodila i prikupljanje poreza na poljoprivredu. Pisari su kontrolisali merenja, koja su bila zasnovana na proporcijama ljudskog tela.

Egipćani su zaslužni za pronalazak sistema za vaganje i to 5.000 godina p.n.e., a koristili su standarde u formi životinja, koje je ova civilizacija veoma cenila do te mere da su ih sahranjivali zajedno sa faraonima, piše portal ArchDaily.

Sistem za vaganje prikazan na detalju sa čuvenog Anijevog papirusa; Foto: Wikimedia Commons

Tokom Srednjeg veka svako plemićko imanje se držalo svog sistema, koji je bio zasnovan na merenjima feudalaca.

Rimsko carstvo je takođe stvorilo svoj merni sistem, zasnovan na grčkom sistemu. Postojale su kuće koje su koncentrisale standardne modele u rimskim gradovima, tako da su ljudi mogli da ponesu svoje lenjire i provere potrebne mere, koje su takođe bile zasnovane na proporcijama ljudskog tela.

Uprkos nekim pokušajima da se standardizuju sistemi merenja, kao što je to pokušao Karlo Veliki u 8. veku, tokom Srednjeg veka svako plemićko imanje zadržalo svoj sistem koji je bio zasnovan na merenjima feudalaca.

Raskid sa feudalnim tradicijama

Ovakav sistem se zadržao sve dok su postojali evropski apsolutistički režimi, sa carstvima i kraljevstvima koji su uspostavljali određen oblik kontrole zasnovan na merenju. Nemoguće je bilo precizirati neku meru.

Sa Francuskom revolucijom i raskidom sa feudalnim tradicijama, postavljen je predlog da se standardizuje sistem merenja u cilju poboljšanja komercijalnih uslova.

U tom smislu, sa početkom funkcionisanja kapitalističkog sistema i valorizacijom profita, standardizacija sistema merenja postaje važna.

Etalon kilograma koji se nalazi u Nacionalnom institutu za standarde i tehnologiju u SAD; Foto: Wikimedia Commons

I arhitektura je u međuvremenu merenje ljudskim proporcijama zamenila metrom.

Na osnovu ideja prosvetiteljstva, tadašnji naučnici su shvatili da standardni sistem ne može da proizilazi iz proporcija ljudskog tela, već bi trebalo da se zasniva na nečemu nepromenjivom u prirodi.

Ipak, sukob između Francuske i Engleske imperije doveo je do toga da zemlje pod Francuskom vlašću usvoje sistem, dok su one pod Engleskom zadržale britanski imperijalni sistem sve do 20. veka kada je akademska zajednica univerzalno priznala Međunarodni sistem jedinica.

Čak i sa promenama ideala, merenje nastavlja da preovladava kao birokratsko i kontrolno sredstvo. Metar, kao konstantni i univerzalni etalon, omogućava preciznost, standardizaciju i proveru, postajući fundamentalno oruđe kapitalističkog sistema. Takođe, i arhitektura je u međuvremenu merenje ljudskim proporcijama zamenila metrom.

Metar kao konstantni i univerzalni etalon omogućava preciznost, standardizaciju i proveru; Foto: Unsplash (William Warby)

Znanje izgubljeno univerzalnom standardizacijom

Iako se svakako mora priznati da je standardizacija mernog sistema omogućila građevinarstvu da razvije i standardizuje tehnike i materijale gotovo univerzalno, sa druge strane može se reći da je poništila autonomiju graditelja i slobodnu kreaciju.

U današnje vreme postoje i napori da se spase narodna arhitektura, koja je često koristila tehnike i mere koje nisu aritmetičke, tragajući tako za znanjem koje je možda izgubljeno univerzalnom standardizacijom sistema.

Izabrali smo za vas...

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *