Zgrada Jugopetrola, današnjeg Srbijagasa; Foto: DaNS
Aktuelno

Koji bračni par arhitekata je projektovao zgradu Jugopetrola u Novom Sadu? Ovo su pitanja za prijemni na FTN-u

U kojoj državi je nastao Sinturbanizam? Proverite svoje znanje na pitanjima iz testa koji se našao pred kandidatima koji arhitekturu žele da studiraju na Fakultetu tehničkih nauka.

Departman za arhitekturu i urbanizam na novosadskom FTN-u objavio je u sredu rezultate testa sastavljenog od 60 pitanja, koji se našao pred kandidatima koji su polagali prijemni ispit za upis osnovnih studija arhitekture na ovoj visokoškolskoj ustanovi, delu Univerziteta u Novom Sadu.

Test za koji se prijavio 381 kandidat obuhvatio je pitanja iz sledećih oblasti: arhitektonsko projektovanje, urbanizam, matematika, geometrija i računari, savremena arhitektura, istorija i teorija, umetnost i dizajn u arhitekturi, a mi ćemo se pozabaviti onim pitanjima na koje bi odgovore mogli znati naši redovni čitaoci i van arhitektonske struke.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

U kojoj državi je nastao Sinturbanizam?

Jedno od pitanja koje je postavljeno u testu, uz odgovarajuću ilustraciju, bilo je i ovo: U kojoj državi je nastao prikazani plan Sinturbanizam – futuristička vizija grada autora Vjenceslava Rihtera iz 1964. godine? Ponuđeni odgovori bili su: a) SFR Jugoslavija, b) Čehoslovačka i v) Lihtenštajn.

Plan Sinturbanizam Vjenceslava Rihtera (1917–2002)

Arhitektonski bračni parovi

Da bi se mogli na jesen nazvati studentom arhitekture, kandidati su morali da znaju i koji je bračni par arhitekata, naveden u pitanju kao značajan učesnik izgradnje Novog Sada nakon Drugog svetskog rata, zaslužan za projekte zgrada Poljoprivrednog fakulteta, Jugopetrola i Skupštine opštine Grada Novog Sada.

Ponuđeni parovi bili su Darko i Milenija Marušić, Sibin i Milena Đorđević, te Dragoljub i Ljiljana Bakić, ali ukoliko ste iole pažljivo čitali naš „Mali vodič kroz arhitekturu Novog Sada iz objektiva jednog Beograđanina“, ni sa ovim odgovorom ne bi trebalo previše da se mučite ako biste polagali prijemni.

Detalj eksternog stepeništa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu; Foto: Dr Goran V. Anđelković, u. d. i. a.

Očekivalo se i da budući studenti znaju koji je model prefabrikovane kuće na kojem je, nakon modela Domino, radio Le Korbizje.

Kandidati su trebali i da između četiri različita konceptualna plana prepoznaju delo grupe Arhigram, kao i da odgovore na pitanje za šta je na izložbi Ekspo 1958. godine bio namenjen paviljon koji je prikazan na fotografiji, a ponuđeni odgovori bili su: a) hotel, b) multimedijalni spektakl, v) banka i g) pošta.

Očekivalo se i da budući studenti FTN-a znaju koji je model prefabrikovane kuće na kojem je, nakon modela Domino, radio Le Korbizje (Citroan, Monor ili Modulor), te da li je oltar, vitraž ili mozaik zamenio zidno slikarstvo u gotičkim katedralama.

Paviljon na izložbi Ekspo 1958. godine – čemu li je služio? Izvor: FTN

Kako se zove filmski klasik iz 1927. godine, režisera Frica Langa, čija je radnja smeštena u futuristički grad upečatljive arhitekture?

Izborom između Sergeja Ivanova, Andreja Rubljova ili Mihaila Šolohova trebalo je pokazati da kandidat zna ko je bio najznačajniji ruski ikonopisac po kome je Andrej Tarkovski nazvao svoj film, a tražilo se i da znate kako se zove filmski klasik iz 1927. godine, režisera Frica Langa, čija je radnja smeštena u futuristički grad upečatljive arhitekture.

Poznavanje naših srednjovekovnih manastira takođe bi trebalo da bude utkano u znanje kandidata, kao i ime kompozitora koji je komponovao Rukoveti, ciklus od petnaest muzičkih rapsodija, a odgovor na šezdeseto, poslednje pitanje trebalo bi, nadamo se, da zna svako od nas, bez obzira na struku: Ko je napisao delo Život i priključenija?

Prijemni 2024.

Podsetimo, kandidat za upis na studijski program može osvojiti maksimalno 100 bodova i to po osnovu opšteg uspeha u srednjoj školi i po osnovu rezultata postignutog na prijemnom ispitu, s tim da svaki tačan odgovor na testu vredi 1 bod, što ukupno čini 60 bodova, dok nepotpuni odgovori ne donose bodove.

Kako je Gradnja već pisala, kandidati za početak studija arhitekture na FTN-u u školskoj 2024/2025. godini pretežno su maturanti gimnazija, njih čak 231, dok je svršenih učenika tehničkih škola više nego upola manje – 110.  Trideset i jedan kandidat završio je stručnu srednju školu, dok je najmanje bivših đaka „umetničkih“ škola – njih devetoro.

Sva pitanja i rešenja

Sva pitanja na testu Departmana za arhitekturu i urbanizam, zajedno sa tačnim odgovorima, možete pročitati ovde.

Izabrali smo za vas...

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

6 komentara

  1. Dušan

    Beogradizacija. Ništa matematika, ništa statika… ? ‘Aj’, slobodoručno možda i ne mora. Ima test smisla, ali samo uz pravi test iz matematike barem – naravno, ukoliko želite upotrebljive inženjere.

    1. Braca

      Slažem se sa Dušanom

  2. Jelena

    Žali bože tog truda za taj prijemni. A profesorima bi sve palo da se polaže napamet osim možda matematike. Time bi možda nekog i odbili postane arhitekta i možda dobili usputnekog inženjera a ne opšte praktikante svega…Zar toliko nisu voleli matematiku pa se sad svete 😂?

  3. Arh

    Čekaj. Za upis na Arhitekturu u NS se polaže samo test?

  4. Miljan

    Trebalo bi da ljudi iz prakse, pogotovo ovi što imaju svoje biroe, probaju test.

    Bilo bi interesantno videti koji procenat bi položio, a koji ne.

  5. Dušan

    Ako je ovaj „test arhitektonske informisanosti“ merodavan za upis, verovatno se očekuje da i kasniji profesionalni izraz kandidata bude sveden na „kompilacijski eklekticizam“.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *