Domaći mermer Plavi tok vraća se na arhitektonsku scenu u velikom stilu

Nekada se u Srbiji eksploatacijom i obradom arhitektonskog kamena, bavilo preko 10.000 radnika koji su vadili kamen iz 35 kamenoloma. Danas je situacija drugačija, ali postoji jedan svetlo-plavi primer. 

Ima li lepšeg materijala od prirodnog kamena? Od vajkada se koristio kao građevinski materijal za izgradnju kuća, a njegovo prisustvo u ostacima mnogobrojnih objekata i struktura drevnih civilizacija nas uvek iznova fascinira. Postoji više vrsta ovog materijala, cenjenog zbog svoje izdržljivosti i lepote, ali se radi jednostavnije klasifikacije mogu podeliti na mermer, granit, peščar, kvarc i škriljac.

Iako su mnogobrojne drevne građevine sačuvane upravo zbog toga što su u potpunosti izgrađene od neke vrste prirodnog kamena, u današnje vreme njegova upotreba se, zbog visoke cene i smanjenih resursa u odnosu na prošlost, najčešće svodi na kamene obloge. Jedan od visokokvalitetnih prirodnih kamena je i naš domaći Plavi tok čija je upotreba u formi obloge našla masovnu primenu u domaćoj arhitekturi – kako u eksterijeru tako i u enterijeru.

Tokom 60-ih godina prošlog veka kamen Plavi tok je korišćen za izgradnju objekata kako u Beogradu, tako i širom Srbije. Ukrasni elementi od ovog kamena plavičaste iskre mogu se videti na zgradi Vojno Medicinske akademije u Beogradu, na zgradi Elektroprivrede Srbije, autobuskoj stanici BAS ali i na Terazijskoj česmi koja je takođe napravljena od Plavog toka. Većinu pošta u Srbiji iz tog perioda krasio je upravo ovaj kamen.

Domaći mermer Plavi tok je u osnovi metamorfna stena pronađena baš u Srbiji, kojeg krasi izrazita plavkasto-siva boja po kojoj je i dobio ime.

U periodu od 1960. do 1990. godine Srbija je imala petnaest velikih društvenih preduzeća koja su se bavila eksploatacijom i obradom arhitektonskog kamena, a ovaj posao obavljalo je preko 10.000 radnika. U tom razdoblju Srbija je mogla da se pohvali i sa preko 35 kamenoloma, a čak iz 15 od njih vadio se mermer.

Domaći mermer Plavi tok je u osnovi metamorfna stena, pronađena baš u Srbiji, na području Požege i Kosjerića. Karakteriše ga masivna, brečasta struktura i izrazita plavkasto-siva boja po kojoj je i dobio ime.

I na horizontalnim i na vertikalnim površinama

Prema svojim tehničkim karakteristikama ovaj kamen spada u kategoriju srednje čvrstih, a zbog ekstremno niske poroznosti, koja je ispod 1%, gde je apsorpcija vode 0,1%, Plavi tok je izuzetno otporan na mraz i so. Zbog ovakvih karakteristika može se, uz preporučene završne obrade, koristiti i na horizontalnim i na vertikalnim površinama.

U arhitekturi se može postići impresivna raznolikost materijalizacije, iako je korišćena samo jedna vrsta kamena.

Plavi tok je korišćen i u enterijeru i u eksterijeru, najčešće u kombinaciji sa drugim svetlijim materijalima. Zahvaljujući savremenim tehnologijama obrade mermera, omogućena je raznovrsnost završne obrade, pa su boja i tekstura mogle biti pojačane ili ublažene. Ovo je doprinelo da Plavi tok bude dostupan u širokom vizuelnom spektru, te se u arhitekturi može postići impresivna raznolikost materijalizacije, iako je korišćena samo jedna vrsta kamena.

Domaća eksploatacija kamena

Raduje činjenica da Plavi tok ponovo dobija na značaju pre svega zato što je njegova eksploatacija ponovo aktivirana u Tvrdićima blizu Požege gde kompanija Balkan Mining Corporation vadi ovaj kamen iz svog kamenoloma. Trenutni kapacitet rudnika je 30.000 tona sirovine koja se jednim delom prodaje u obliku eksploatacionih blokova, a jedan deo ide u preradu i proizvodnju gotovih proizvoda za eksterijere i enterijere.

Jedan od nedavnih primera korišćenja kamena Plavi tok jeste i konkursni projekat Memorijalnog centra na planini Cer kojeg potpisuje Jovana Simović. Kako je ranije navela za naš portal, Jovana je koristila ovaj kamen zbog lepote i „kameleonskog“ izgleda mermera koji pod određenim uglom svetlosti i finalne obrade menja svoju boju od plave, beličaste do sive.

Korišćen tekst i fotografije Alekse Simovića i Jovane Milić Simović

Kad ste već ovde…

• Na zidovima, podovima, nameštaju – Teraco je ponovo u modi!