Plavi tok se može koristiti i u enterijeru i u eksteriju; Fotografije: Jovana Simović
Izdvojeno, Materijali

Domaći mermer Plavi tok vraća se na arhitektonsku scenu u velikom stilu

Nekada se u Srbiji eksploatacijom i obradom arhitektonskog kamena, bavilo preko 10.000 radnika koji su vadili kamen iz 35 kamenoloma. Danas je situacija drugačija, ali postoji jedan svetlo-plavi primer. 

Ima li lepšeg materijala od prirodnog kamena? Od vajkada se koristio kao građevinski materijal za izgradnju kuća, a njegovo prisustvo u ostacima mnogobrojnih objekata i struktura drevnih civilizacija nas uvek iznova fascinira. Postoji više vrsta ovog materijala, cenjenog zbog svoje izdržljivosti i lepote, ali se radi jednostavnije klasifikacije mogu podeliti na mermer, granit, peščar, kvarc i škriljac.

Iako su mnogobrojne drevne građevine sačuvane upravo zbog toga što su u potpunosti izgrađene od neke vrste prirodnog kamena, u današnje vreme njegova upotreba se, zbog visoke cene i smanjenih resursa u odnosu na prošlost, najčešće svodi na kamene obloge. Jedan od visokokvalitetnih prirodnih kamena je i naš domaći Plavi tok čija je upotreba u formi obloge našla masovnu primenu u domaćoj arhitekturi – kako u eksterijeru tako i u enterijeru.

Tokom 60-ih godina prošlog veka kamen Plavi tok je korišćen za izgradnju objekata kako u Beogradu, tako i širom Srbije. Ukrasni elementi od ovog kamena plavičaste iskre mogu se videti na zgradi Vojno Medicinske akademije u Beogradu, na zgradi Elektroprivrede Srbije, autobuskoj stanici BAS ali i na Terazijskoj česmi koja je takođe napravljena od Plavog toka. Većinu pošta u Srbiji iz tog perioda krasio je upravo ovaj kamen.

Parterno uređenje oko poslovnog objekta u Plavom toku

Domaći mermer Plavi tok je u osnovi metamorfna stena pronađena baš u Srbiji, kojeg krasi izrazita plavkasto-siva boja po kojoj je i dobio ime.

U periodu od 1960. do 1990. godine Srbija je imala petnaest velikih društvenih preduzeća koja su se bavila eksploatacijom i obradom arhitektonskog kamena, a ovaj posao obavljalo je preko 10.000 radnika. U tom razdoblju Srbija je mogla da se pohvali i sa preko 35 kamenoloma, a čak iz 15 od njih vadio se mermer.

Domaći mermer Plavi tok je u osnovi metamorfna stena, pronađena baš u Srbiji, na području Požege i Kosjerića. Karakteriše ga masivna, brečasta struktura i izrazita plavkasto-siva boja po kojoj je i dobio ime.

Konkursno rešenje fasade Aparthotela Cer u Memorijalnom kompleksu

I na horizontalnim i na vertikalnim površinama

Prema svojim tehničkim karakteristikama ovaj kamen spada u kategoriju srednje čvrstih, a zbog ekstremno niske poroznosti, koja je ispod 1%, gde je apsorpcija vode 0,1%, Plavi tok je izuzetno otporan na mraz i so. Zbog ovakvih karakteristika može se, uz preporučene završne obrade, koristiti i na horizontalnim i na vertikalnim površinama.

Prijemni hol poslovnog prostora, obrada štokovano, četkano sa wet lookom

U arhitekturi se može postići impresivna raznolikost materijalizacije, iako je korišćena samo jedna vrsta kamena.

Plavi tok je korišćen i u enterijeru i u eksterijeru, najčešće u kombinaciji sa drugim svetlijim materijalima. Zahvaljujući savremenim tehnologijama obrade mermera, omogućena je raznovrsnost završne obrade, pa su boja i tekstura mogle biti pojačane ili ublažene. Ovo je doprinelo da Plavi tok bude dostupan u širokom vizuelnom spektru, te se u arhitekturi može postići impresivna raznolikost materijalizacije, iako je korišćena samo jedna vrsta kamena.

Kamenolom u Tvrdićima

Domaća eksploatacija kamena

Raduje činjenica da Plavi tok ponovo dobija na značaju pre svega zato što je njegova eksploatacija ponovo aktivirana u Tvrdićima blizu Požege gde kompanija Balkan Mining Corporation vadi ovaj kamen iz svog kamenoloma. Trenutni kapacitet rudnika je 30.000 tona sirovine koja se jednim delom prodaje u obliku eksploatacionih blokova, a jedan deo ide u preradu i proizvodnju gotovih proizvoda za eksterijere i enterijere.

Jedan od nedavnih primera korišćenja kamena Plavi tok jeste i konkursni projekat Memorijalnog centra na planini Cer kojeg potpisuje Jovana Simović. Kako je ranije navela za naš portal, Jovana je koristila ovaj kamen zbog lepote i „kameleonskog“ izgleda mermera koji pod određenim uglom svetlosti i finalne obrade menja svoju boju od plave, beličaste do sive.

Korišćen tekst i fotografije Alekse Simovića i Jovane Milić Simović

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

2 komentara

  1. Dob

    Odlican portal. Sve cestitke Gradnji.rs. Informativan clanak. Dobar i lep kamen. Geoloski termin je metamorfna stena a ne metamorfni kamen. Nazalost , sa slika se vidi siromasan /nizak nivo obrade kamena, koji vise odgovara oblaganju potpornih zidova, trotoara i slicno.

  2. Kaljevic Struganik

    Pohvale i od mene za portal, dosta dobrih clanaka iz kojih se mnogo toga moze nauciti.

Ostavite odgovor na Kaljevic Struganik Odustani od odgovora

Obavezna polja *