„Svetlost znači zdrav život, a zdrav život je postulat za projektovanje pametne kuće, odnosno, arhitekture.“ – kaže za naš portal arhitektkinja Jovana Simović. Pogledajte kako se ovaj koncept projektovanja očitava u njenom rešenju Memorijalnog kompleksa na Ceru. 

Konkurs za Memorijalni kompleks na Ceru izazvao je veliko interesovanje javnosti, jer se njime tragalo najboljim arhitektonskim rešenjima za obeležavanje važnog istorijskog događaja za Srbiju. Prvo mesto na ovom konkursu odneo je autorski tim kojeg čine Ilja Mikitišin, Igor Mikitišin, Miljan Salata i Rajko Anđelić, međutim ovom prilikom vam predstavljamo rešenje arhitektkinje Jovane Simović iz beogradskog Simcore Group ne samo zato što je ona za svoj rad dobila nagradu od strane VELUX Srbija doo, već i zato što se u njenom rešenju koristi koncept energetski održive i ekonomične arhitekture kroz iskorišćenje toplote i energije zemlje. Međutim, nas je za početak interesovalo šta je bila ideja vodilja za arhitektonsko oblikovanje Memorijalnog kompleksa na Ceru.

Ovo idejno rešenje kompleksa na Ceru minimalizuje granice između prirodnog okruženja i strukture objekata.

JS: Inspiraciju za izradu urbanističko-arhitektonskog konkursa za Memorijalni kompleks na planini Cer, raspisan od strane Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije i Privrednog društva Spomen kompleks za očuvanje kulturno-istorijskih vrednosti i održivi razvoj Cera – Spomen kompleks Cer d.o.o. Šabac, oktobra 2018. godine, vidim kroz prožimanje prirodnog okruženja i objekata Kompleksa i njihov zajednički odgovor ka široj lokaciji planine Cer. Kompleks postaje bitan dominant0an prostorni element.

Projekat Memorijalnog kompleksa oslikava i šalje snažan simbolični značaj Cerske bitke i srpskog indentiteta, ljudskog stradanja i važnom istorijskom događaju odigranom avgusta 1914. godine.

Kako su okolina, lokalna arhitektura i priroda uticali na vaše rešenje?

JS: Proučavanje lokacije dovelo me je do idejnog rešenja koji minimizira granice između prirodnog okruženja i strukture objekata. Umesto dizajniranja objekata, minimalno je redizajniran pejzaž, tako da se sažima sa objektom Muzeja, i postaju jedan organizam. Pejzaž je razuđen i razigran, i konstrukcija koja je potrebna da bi se ispunile sve potrebe, ima snažan fizički uticaj na njegovu prirodnu lepotu.

Koji materijal je iskorišćen kao završna obrada za rešenje muzeja i zašto ste se odlučili za taj materijal?

JS: Glavni materijal koji je korišćen u Idejnom rešenju, počev od parternog uređenja Kompleksa, fasada muzeja i aparthotela do enterijera Muzeja, zid stalne postavke, „lebdeće“ klupe jeste domaći mermer Plavi tok. Za ovaj kamen sam se odlučila iz dva razloga. Prvi je zato što je porodična firma Balkan Mininig Corporation, vlasnik rudnika ovog kamena u mestu Tvrdići kod Požege. Za potrebe rudnika uradila sam i projekat proizvodnih hala za preradu kamena i učestvovala sa tim projektom na prvoj izložbi Ženskog arhitektonskog društva – ŽAD, u martu 2017. godine.

Drugi, možda i čak bitniji razlog, meni, kao arhitekte, jeste lepota i „kameleonski“ izgled mermera, koji pod određenim uglom svetlosti i finalne obrade menja svoju boju od plave, beličaste do sive. Iz tog razloga uklopljiv je sa ostalim materijalima drvetom, betonom, čelikom, koji su i inače korišćeni u materijalizaciji Kompleksa.

Arhitekturu doživljavam kao okamenjenu muziku i ova misao me je vodila tokom celokupnog rada na ovom projektu.

Diskretno naglašavanje prirodnog oblika kamena kako na fasadama objekata Muzeja i Aparthotela, u enterijeru, parternom uređenju kroz Rock face slog bio je moj pokušaj mimikrije da objekte prilagodim postojećem okruženju. Isti princip je primenjen i na zelenu površinu krova Muzej, maksimalno prilagođenom okolini, sa minimalnom korekcijom postojećeg terena i vegetacije.

Dva dugačka kamena zida Muzeja izlaze iz brda omogućujući objektu da se ugnezdi u prostor unutar i zatim dopusti da zemlja i pejzaž teče preko nje. Ova strategija zamagljuje ivice objekta čineći njenu masu neprimetnom unutar šireg horizonta. Muzej je ispresecan sa atrijumom i rampom koja vodi ka hotelu i spomeniku, koje pružaju zaklon objektu od vetra i dopušta ulazak prirodnog svetla u objekat. Kao rezultat toga, objekat je zaštićena utvrda, ali je puna prirodnog svetla, velikodušnih pogleda i kompaktnog, ali bogatog odnosa prema svom okruženju.

Ako je, kako kažete, “arhitektura okamenjena muzika“ koje note odašilje vaše rešenje?

JS: Kreirajući prostor doživela sam ga kako spolja, tako i u unutra, kao prirodne projekcije duše, posebnu pažnju dajući prirodnim materijalima, prvenstveno kamenu. Arhitekturu doživljavam kao okamenjenu muziku i ova misao me je vodila tokom celokupnog rada na ovom projektu, jer zajedničko im je kreiranje, a „protočnost“ i strujanje kroz kompoziciju ili kroz prostor je konstanta.

Koliko je svetlost zaista bitna u enterijeru koji je „prirodna projekcija duše“? 

JS: Lično smatram da je vrlo bitna, ona daje pečat, toplinu, prirodnost jednom enterijeru. Sve sto daje priroda, treba koristiti i uzeti maksimalno, kako u projektovanju prostora, tako i u životu. Svetlost znači zdrav život, a zdrav život je postulat za projektovanje pametne kuće, odnosno, arhitekture.

Kako su osvetljene prostorije ispod ravnog krova?

JS: Osvetljenje ravnog zelenog krova Muzeja je zenitalno u polovini objekta, jer je taj deo objekta delimično ukopan u zemlju i nema bočno prirodno osvetljenje. Za te prostorije korišćen je novi VELUX proizvod Kruti svetlosni tunel za ravan krov, koji je revolucionarni proizvod za arhitektonska rešenja.

Glavna fasada Muzeja ima velike staklene panele, od poda do plafona, a aparthotel ima standardno osvetljenje i zadovoljavajući upad svetlosti za hotel.

Koji je arhitektonski koncept spomenika i od čega je napravljen?

JS: Spomenik sa vidikovcem kao obeležje velike Cerske bitke, dominatna je vertikalna struktura u Memorijalnom kompleksu na najvišoj tački terena na +648.00 mnv. Forma spomenika je u obliku dizajniranog krsta koji koji se vidi jedino iz ptičije perspective. Spomenik ima impozantnu visinu od 50 metara.

Po obodu platoa spomenika postavljeno je 12 betonskih tranzena, koje prave zanimljive senke na kamenu platoa, u različito doba dana i godine.

Očuvanje životne sredine, zdrav način života i uopšte povratak prirodi, danas je praksa sa kojom svakim danom živi sve veći broj ljudi.

Koliko su zaštita životne okoline i ekološki sistemi bili važni u vašem rešenju i šta je od njih primenjeno?

JS: Zaštita životne okoline i ekološki sistemi su vrlo važni za svaki projekat. U Idejnom rešenju muzeja primenjen je koncept energetski održive i ekonomične arhitekture kroz iskorišćenjavanje toplote i energije zemlje. Pri projektovanju objekata kompleksa koji su međusobno nezavisni, međusobno odvojene fizičke strukture, primenjene su mere sa ekološkog aspekta, poštujući postojeće i planirano zelenilo, uspostavljajući kontinuitet zelenih površina. Takođe htela bih da istaknem i postojanje reciklažnog jezera. Očuvanje životne sredine, zdrav način života i uopšte povratak prirodi, danas je trend, praksa sa kojom svakim danom živi sve veći broj ljudi. Reciklažna biološka jezera su zasnovana na 100% prirodnim procesima prečišćavanja vode, što znači da se jezero u suštini neće mnogo razlikovati od jezera u prirodi.

Dokle se u Srbiji stiglo sa energetski efikasnim i održivim rešenjima i šta možemo uraditi da to unapredimo?

JS: U Srbiji se poslednjih godina dosta radi na edukaciji projektanata kroz različite seminare, konferencije i obuke. Važan korak u tome je izrada elaborata za energetsku efikasnost i dobijanje licence 381, za projektovanje takvih objekata. U većini slučajeva, novoizgrađeni objekti u Beogradu, a nadam se i u drugim gradovima, imaju B razred. To govori da se svi učesnici u Projektu trude da u projektnoj dokumentaciji definišu i primene što kvalitetnije materijale. Projektanti su uglavnom finansijski ograničeni od strane Investitora, međutim danas i Investitorima odgovara iz više razloga da grade kvalitetne zgrade, pa se situacija menja na bolje.

Kad ste već ovde…