Shoreline park u Geteborgu; Foto: atelier le balto / MARELD landskapsarkitekter /
Zelena gradnja

Projektanti zajedno s građanima napravili novi park u Geteborgu

Shoreline Park u bivšoj luci u centru švedskog grada prototip je parka na novim osnovama.

Posle postavke premise i dogovora o održivom razvoju donete još 1992 na samitu UN-a u Rio de Žaneiru, danas se nalazimo u vremenu kada je ta premisa evoluirala u ideju o Otpornosti – elastičnosti (resilient) ekosistema pred promenama koje se dešavaju u naše vreme. Dakle, nije više dovoljno pažljivo koristiti resurse zemlje već i stvarati takve ekosisteme, naročito u urbanim sredinama, koji u otporni na intenzivne promene koje se dešavaju. Posle skoro tri decenije od postignutog dogovora teško je u kratko reći da li se dogovor poštuje i koliko dobra je doneo. Svakako postoje zemlje koje su ozbiljno shvatile ugroženost naše sredine i neophodnost njenog očuvanja u najširem smislu, ali većina ipak nije.

Slikovito rečeno, zamislite za trenutak svoju decu kao bake i dede sa svojim unučićima. Gde se igraju, u prirodi na svežem vazduhu ili u ogoljenom pejzažu bez vegetacije nalik pustinji. Nije samo bitno očuvati već i graditi i razvijati tako da opstane na duže staze.

Jedna od zemalja koja izuzetno vodi računa i ima jako razvijenu ekološku svest jeste Švedska usled čega je i navodimo kao primer modela delovanja i pokušaja da se odgovorno interveniše u prostoru, reše nasleđeni problemi na način koji podrazumeva favorizovanja prirode, a intervencije u prostoru izvedu racionalnim investiranjem sa što manje građevinskog otpada uz uključivanja šire javnosti u vidu razumevanja njihovih potreba i njihovog volonterskog angažmana.

Foto: atelier le balto / MARELD landskapsarkitekter /

Ideje o estetici, materijalima, vegetaciji i održavanju testiraju se zajedničkim radom projektanata opštinskog osoblja i javnosti.

Grad Geteborg doneo je odluku o izgradnji novog gradskog kvarta u centru grada, na lokaciji koja je iz močvarnog odlagališta, sredinom 20. veka pretvorena u luku. Radovi na projektovanju i razmišljanju o lokaciji doveli su do toga da se prvo isplanira veliki gradski park “Jubilej park” oko koga će se formirati novi gradski kvart, a kojim se želi proslaviti 400 godina od nastanka grada 2021. godine.

Kao uvod u razradu projekta baziranu na idejama Otpornosti i elastičnosti pejzaža ceo proces započet je radovima na projektovanju i izgradnji manjeg parka “Shoreline parka” ne prostoru od 6.000 metara kvadratnih, koji je trebalo da predstavlja pejzažnu laboratoriju, projekat prototip, gde se ideje o estetici, materijalima, vegetaciji i održavanju testiraju zajedničkim radom projektanata (Firma MARELD + atelier le balto), opštinskim osobljem i javnošću. Vlasnici zemljišta u saradnji s opštinom imaju ambiciozne ciljeve održivosti, koje žele da primene na ceo novi kvart, i time prostor novog Shoreline parka predstavlja test – prototip izvodljivosti postavljenih ciljeva.

Osnova; Foto: atelier le balto / MARELD landskapsarkitekter /

Regeneracija zagrađenog tla

Postojeća vegetacija na lokaciji je oskudna međutim projektanti su shvatili da je treba zadržati i sa njom pažljivo postupati. Tlo je zagađeno, a sunce, vetar i kiša nemilosrdno su se potukli na otvorenom pejzažu. Ovako surovi uslovi čine da Shoreline park velikim poduhvatom i fascinantnim prostorom.

Proces razvoja projekta bio je neuobičajen jer su pejzažni arhitekti zajedno s lokalnom zajednicom od preko 100 učesnika organizovali nekoliko aktivnih radionica i zajedno radili na razvoju parka kako bi bolje osetili prostor svi zajedno i time stvorili održivo i otporno rešenje. Čitav proces zapravo poziva građane da ostave svoj pečat u parku izgradnjom i sadnjom i što je jako bitno, indirektno istraživanje njihovih interesa i želja kako bi one bile inkorporirane finalni dizajn parka. Osim toga, primenjen je metod planiranja i izgradnje koji ostavlja slobodu prirodnim procesima da se pojave i dozvoljava elastičan zeleni prostor da počne da se razvija pre nego što se nova gradska četvrt izgradi.

Čitav proces zapravo poziva građane da ostave svoj pečat u parku izgradnjom i sadnjom.

Interesantno je primetiti da je sva, uglavnom samonikla, vegetacija čuvana i inkorporirana u nov izgled prostora, da su sađena nova stabla pionirskih vrsta koje uspevaju na izuzetno zagađenom i siromašnom zemljištu, a svojim rastom i životnim ciklusom ga regenerišu i obogaćuju. Uobičajeno daleko skuplje rešenje bilo bi da se zagađeno zemljište zameni novim, ali postavlja se pitanje gde sa takvom zemljom, odnosno, zašto prebaciti problem na neku novu lokaciju. Ovim metodom je direktno na lokaciji rađeno na popravljanju onih uslova koji su čovekovom rukom pogoršani. Čitav proces revitalizacije mudro je primenjen u dizajnu u kom se vodilo računa da intervencije ne proizvedu mnogo građevinskog odpada, jer je prioritet ponovo ga upotrebiti čime se produžava životni ciklus materijala kao jedna od premisa održivog razvoja sa reupotrebom otpada.

Gradnja zajedno sa zajednicom; Foto: atelier le balto / MARELD landskapsarkitekter /

U stvaranju ovog parka udružene su snage sa svim akterima da bi se kreiralo, brinulo i delovalo radi održivosti lepote i opstanka. Ideja je da na ovaj način povezivanje sa urbanim zelenim prostorima nastavi da napreduje i u Jubilej parku tokom narednih 20 i više godina. Ceo proces revitalizacije i regeneracije zagađenih gradskih prostora je dugotrajan i na njemu se eksperimentalno uči i pronalaze nova rešenja.

Veoma je bitno menjati perspektivu, ugao gledanja na stvari, posmatrati problem u velikim i malim razmerama. Interesantno je primetiti da, iako su iz naše perspektive neke zemlje daleko odmakle, i dalje ne zaustavljaju svoj proces istraživanja i primena novih sistema kako bi se unapredila naša razvijena civilizacija sa ogromnom količinom deponija , dugogodišnjeg perioda razgradnje.

Ne uzimati prirodu zdravo za gotovo

Nekada nije dovoljno samo primeniti isprobane modele uspešnih na tom polju. Primena gotovih rešenja bez jasnoće o značenju svih faza u procesu vrlo često se pokaže kao neefikasno rešenje ili ne tako trajno. Svest je ono što treba razvijati. Svest pojedinca o značaju njegovog postojanja i prava da živi dostojanstveno kao i svest o delovanju posledica načina života. U ubrzanom vremenu u kojem živimo sve je na klik i instant, a često su takvi i rezultati. Brzi, površni, kratkotrajni, uz velika ulaganja čija je isplativost upitna. Često se prirodna lepota uzima zdravo za gotovo kada je u izobilju, ali kada je u nedostatku, mnogo se više ceni.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

1 komentar

  1. miki

    šveđani šta god urade ima dubokog smisla! originalno, prepoznatljivo, duboko promišljeno sa svrhom, jednostavno, sa šarmom, podređeno svim godišnjim dobima i svim generacijama!

Ostavite odgovor na miki Odustani od odgovora

Obavezna polja *