U kakvom su stanju hale Beogradskog sajma? Evo šta kažu najnovija istraživanja
Institut IMS donosi rezultate pregleda i ocene stanja konstrukcije nakon skoro 70 godina od izgradnje hala 1, 2 i 3.
Beogradski sajam predstavlja jedno od najuspelijih ostvarenja domaće arhitekture i građevinskog konstrukterstva. Sagrađen je između 1954. i 1957. godine, prema arhitektonsko-urbanističkom rešenju Milorada Pantovića i konstruktivnim rešenjima Branka Žeželja i Milana Krstića, kao moderno oblikovani kompleks sa tri izložbene hale prepoznatljivih kupola.
Kakva je budućnost ovih objekata ostaje da vidimo, ali evo do kojih zaključaka su nedavno došli eksperti Instituta IMS, koji redovno prate stanje objekata Beogradskog sajma i kroz stručnu podršku obezbeđuju sigurnu i funkcionalnu eksploataciju izložbenih hala.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Sprovedeni pregledi i ispitivanja
U radu publikovanom povodom jubileja od 75 godina Instituta IMS, koji potpisuju Bojan Ivanković, Bojan Aranđelović i Goran Petrović, prikazani su metodologija i rezultati pregleda i ocene stanja sajamskih hala nakon skoro 70 godina upotrebe.
Hala 1 je najveći objekat kompleksa i zaštićena je kao spomenik kulture. Svojim specifičnim rešenjem predstavlja izuzetno konstruktivno ostvarenje, a njena kupola i danas drži Ginisov rekord za ovu vrstu konstrukcije.
S druge strane, Hale 2 i 3 su nakon izgradnje imale najveće raspone za tu vrstu konstrukcija, originalno arhitektonsko rešenje i brojne tehnološke inovacije u izvođenju.
Vizuelnim pregledom, snimanjem geometrije konstrukcije i analizom rezultata merenja sile prednaprezanja dobijena je ocena stanja Hale 1.
Međutim, kako se ove hale drže posle 70 godina upotrebe? To je bio zadatak za inženjere Instituta IMS, čija metodologija pregleda i ocene stanja je podrazumevala ne samo detaljni vizuelni pregled odgovarajućom opremom, već i proveru geometrije konstrukcije.
Takođe, urađena je geodetska kontrola, koja je obuhvatila nivelmansko opažanje ukupnih sleganja i kontrolu deformacija glavnih konstruktivnih elemenata, ugradnju repera i povezivanje objekta u geodetsku mrežu.
Analiza stanja zaštitnog sloja betona do armature obuhvatila je utvrđivanje stepena i dubine karbonatizacije betona.
Za kraj, ali ništa manje važno, urađeno je i ispitivanje – utvrđivanje sile u prednapregnutim žicama, odnosno kablovima prstenastog nosača kupole, pomoću posebnog uređaja – tenzofrekvencmetra.
Merenje sile u zategnutim kablovima nije česta – uobičajena procedura, budući da današnji nivo kvaliteta opreme za prednaprezanje, uz obučenu ekipu utezača i konstantnu tehničku kontrolu procesa, omogućava zahtevano unošenje projektovane sile. Na ovom objektu, ovo ispitivanje je sprovedeno kako bi se proverilo stanje složenog sistema nakon dugotrajne eksploatacije.
Konstatovana oštećenja i ocena stanja za Halu 1
Nakon opsežnog ispitivanja, stručni tim je Hali 1 dao ocenu 4 (od 1 do 6 – 1: opasno, 6: dobro), što znači da je objekat manje oštećen.
Visoku ocenu prstenasti nosač je dobio prvenstveno na osnovu izmerene trajne sile u prednapregnutim žicama, koja je na očekivanom nivou i za oko 20% veća od projektom predviđene trajne sile.
Osnovni problem sandučastog nosača je oštećen zaštitni sloj betona do žica (ili do armature), zatim neadekvatna otpornost na požar celog prstena, kao i pojava prsline u donjoj zoni prstenastog nosača zbog nejednakog sleganja i obrtanja temelja glavnog stuba.
Izvršena geodetska merenja glavne konstrukcije pokazuju stabilizaciju sleganja kod sedam glavnih V stubova, dok kod jednog stuba postoji dalji prirast sleganja. Kod pet glavnih stubova sleganje ne prelazi 25 mm.
Preostala dva stuba daju nešto veće vrednosti sleganja, s tim da jedan ima tendenciju zaustavljanja na oko 50 mm, dok drugi nema tendenciju zaustavljanja i vrednost njegovog trenutnog sleganja iznosi 83 mm.
Oštećenja na glavnoj konstrukciji ne ugrožavaju nosivost konstruktivnih elemenata i stabilnost kupole u celini.
Potreba za praćenjem eventualnog razmicanja temelja stubova konstatovana je nakon pregleda ploče prizemlja, na kojoj su konstatovane prsline u radijalnom pravcu, kroz celu debljinu ploče.
Imajući u vidu položaj prslina u ploči i njihovu dubinu rasprostiranja kroz ploču, zaključeno je da je ploča dodatno napregnuta u svojoj ravni silom zatezanja kao posledica razmicanja temelja glavnih stubova.
Treba istaći da oštećenja konstatovana na glavnoj konstrukciji ne ugrožavaju nosivost konstruktivnih elemenata i stabilnost kupole u celini, ali za posledicu imaju delimično narušenu trajnost i funkcionalnost objekta. Isto važi za konstrukciju galerija, suterena i prizemlja.
Konstatovana oštećenja i ocena stanja za hale 2 i 3
Hala 2 je ocenjena ocenom 4, jer su uočena oštećenja manjeg obima i značaja, uobičajena za takvu vrstu objekata, koja u daljoj budućnosti mogu samo u manjoj meri ugroziti trajnost objekta.
Hala 3 je ocenjena ocenom 3, uzimajući u obzir pojavu oštećenja u vidu radijalnih prslina na donjim stranama kružnih prstenastih ploča. Snimljene prsline, širine oko 1 mm, se pružaju između srednje i spoljne grede-prstena, dakle u spoljnom prostoru, i ima ih praktično u svakom polju po jedna ili dve. Pri tom, neke od njih prelaze i na spoljnu stranu srednje grede po visini, ali spoljnu gredu ne zahvataju.
Objekti u veoma dobrom stanju
„Tri hale Beogradskog sajma, kao spomenici tehničke kulture svetske vrednosti, koji su i danas predmet stručnih istraživanja, primer su permanentnog kompleksnog angažovanja Instituta IMS na utvrđivanju stanja, održavanju i sanaciji graditeljskog nasleđ.“ – ističe rukovodilac ovog istraživanja, Bojan Ivanković.
Iz ovog istraživanja može se videti da su objekti ocenjeni visokom ocenom, to jest da su, uz potrebno redovno održavanje, u veoma dobrom stanju.
„Sva tri objekta su nesvakidašnje projektovani i izvedeni, a ta njihova posebnost odražava se i u vanrednom kvalitetu, odnosno izuzetnom stanju u kome se, nakon toliko godina eksploatacije, nalaze“ – kaže arhitekta Goran Petrović za naš portal.
Petrović dodaje da objektima nije potrebna ozbiljna sanacija, budući da na njima nema većih i ozbiljnijih defekata.
„Drugo pitanje su eventualne intervencije radi privođenja nekoj novoj nameni ili usklađivanja sa novim zahtevima.“ – zaključuje Goran Petrović.
Ceo rad o stanju hala Beogradskog sajma možete pogledati na ovom linku.
U prevodu, pokušavaju na sve načine da opravdaju rušenje, ali im srećom inženjeri IMS-a nisu dostavili ono što su hteli.
I dalje ne vidim u struci i javnosti dovoljno jak otpor rušenju vrednih hala, što je jako zabrinjavajuće. Ako građani ne razumeju pa počnu da drame tek kad se pojave bageri kao na Slaviji, struka barem razume da je sad vreme za pritisak.
I ako nisam Beograđanin u Beograd sam dolazio vrlo često i jedna od destinacijama je bio Beogradski Sajam prvi put sam u sajamsku halu kročio na Gitarijada 1966.god. I već na proleće Salon Automobila pa građevinski i sajam nameštaja i obavezno Sajam Knjiga. Kada sam izbegao ’99. čak sam i dve godine radio na Sajmu i tu sam video sunovrat nekada vrlo važne i u svetu priznate institucije. Hale su grabili aparatčici partija na vlasti sa željom da ih otkupe. Znam da je „Perper“ pikirao halu četri. Ovakav kakav je taljaviće do EKSPO a i verovatno će se tamo i preseliti. Sačuvaće se Hala jedan a ostalo će progutati Beograd na Vodi koji će ozbiljno zapretiti i Adi Ciganliji.
dobro i tvoju tužnu priču smo pročitali i vidimo da se baviš gatanjem i proročanstvima i šta sad?
Jedan sendvič za gospodina Mikija