Uzrok nastanka oštećenja na Petrovaradinskoj tvrđavi jeste neodržavanje i uticaj kiše, snega, mraza i slično.

Ispitivanje delovanja Egzita na konstrukcijske sklopove, odnosno statiku Petrovaradinske tvrđave, koje je po nalogu gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture obavio Departman Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu za građevinarstvo i geodeziju pokazuje da uočena oštećenja nisu posledica održavanja te manifestacije i da trenutno ne ugrožavaju stabilnost pregledanih zidnih struktura, ali da je njihova trajnost ugrožena. Uzrok njihovog nastanka, navode u Zavodu, jeste neodržavanje i uticaj kiše, snega, mraza i slično, a da bi se sprečilo dalje propadanje, neophodno je permanentno održavanje tvrđave kojim bi se sanirala sadašnja oštećenja i uklonili uzroci propadnja, kao što su vlaga i urasla vegetacija, piše Dnevnik.

Ispitivanje je podrazumevalo i snimanje uticaja vibracija nedestruktivnim metodama za vreme i nakon manifestacije da bi se utvrdila eventualna degradacija nosivosti.

Kako kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Novog Sada, tokom prošle godine su izdvojili novac za analize, između ostalog i zbog toga što takva vrsta istraživanja nikada ranije nije rađena, čime se godinama ostavlja prostor za neargumentovanu raspravu o opravdanosti korišćenja Tvrđave za organizovanje takog muzičkog festivala, kao i o velikom nepovoljnom uticaju održavanja Egzita na stanje tvrđave. Projektni zadatak koji je postavljen pred FTN je obuhvatao pregled i procenu zatečenog stanja konstrukcijskih i nekonstrukcijskih sklopova na utvrđenim lokacijma pre početka festivala, snimanje uticaja vibracija nedestruktivnim metodama za vreme i nakon manifestacije da bi se utvrdila eventualna degradacija nosivosti, krutosti i upotrebljivosti konstrukcijskih i nekonstrukcijskih sklopova, obradu i analizu podataka i izradu elaborata.

Za analizu su odabrana dva lokaliteta – Hornverk i plato Gornje tvrđave sa zgradom Arsenala, odnosno Muzeja grada Novog Sada.

Za analizu su odabrana dva lokaliteta – Hornverk i plato Gornje tvrđave sa zgradom Arsenala, odnosno Muzeja grada Novog Sada, a merenja su obavljena na šest mesta. Na izbor tih lokacija za ispitivanje uticalo je to što je glavni šanac Hornverka mesto gde bude jedna od najvećih i najposećenijih bina Egzita, a na platou najčešće budu dve bine, koje takođe beleže veliku posećenost, dok Kavalir, kroz koji prolazi tunel, predstavlja glavni kolsko-pešački komunikacioni pravac kroz koji se odvija celokupan saobraćaj za Gornju tvrđavu.

Uočene su različite vrste oštećenja: pukotine, naprsline u gornjim zonama fasade, ispiranje malterskih spojnica i ogoljavanje opeke…

Po rečima portparolke gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Aleksandre Zeković, prva faza istraživanja je podrazumevala detaljan vizuelni pregled karakterističnih zidnih struktura i vrsta uočenih oštećenja. Zavisno od mernog mesta, uočene su različite vrste oštećenja, kao što su podužne horizontalne i vertikalne pukotine, naprsline u gornjim zonama fasade, ispiranje malterskih spojnica i ogoljavanje opeke, ljuskanje površinskog sloja pojedinih opeka, ispadanje celih opeka, mehanička oštećenja na mestima vođenja kablova i instalacija, pukotine kroz malterske spojnice i opeku, urasla vegatacija, mrežaste naprsline.

– U nastavku ispitivanja merene su vibracija pre, za vreme i nakon Exita i na osnovu analize dobijenih rezultata zaključeno je da dinamičko ponašanje konstrukcijskih sklopova nije posledica dešavanja na manifestaciji već drugih uticaja te bi bilo poželjno uvesti sistem trajnog montoringa – kazala je Aleksandra Zeković. – I vizuelnim pregledom nakon održivanja Egzita i upoređivanjem stanja zidova pre i posle zaključeno je nije došlo do intenziviranja oštećenja na mernim mestima.