Beobuild donosi ekskluzivne detalje prve linije EGIS-ove studije beogradskog metroa.

Još od 70-ih godina prošlog veka Beograd pokušava da usvoji plan o realizaciji integrisanog transportnog sistema, koji bi bio zanosvan na modelu moderne metro mreže. Iz raznih razloga ti projekti nisu realizovani u prošlosti, što nas iz potrebe ponovo vraća istoj temi iz godine u godinu kroz generacije. Tema je i danas aktivna, a i neki novi planovi su u opticaju. Posle potpuno promašene ideje BELAM sistema, današnji pristup visoko-kapacitetnom transportu nešto je kvalitetniji od prethodnih primera, ali i dalje vrlo interventan po karakteru.

metromala395

Studija je definisala nekoliko koridora novog šinskog sistema koji će biti nezavisan, sa maksimalnim kapacitetom prve linije u dugoročnoj projekciji od 24.000 putnika po pravcu u vršnom satu. Mi ćemo se u ovom tekstu isključivo baviti tehničkim rešenjima prve linije metroa od Tvornicke do Ustaničke ulice, pošto je to prva faza. Dugoročno studija predviđa još dve linije i to: Petlovo Brdo – Slavija – Karaburma – Mirjevo i Petlovo Brdo – Tvornička (preko novog mosta), ali će o njima biti reči drugi put. Takođe je u budućnosti ostavljena mogućnost produženja linije iza Tvorničke ulice do Galenike, kao i od Ustaničke do Malog Mokrog Luga. Detaljno je razrađen 1b krak prve linije ka depou i bloku 45 koji bi takođe u budućnosti bio produžen do Aerodroma “Nikola Tesla”.

Prva linija metroa dugačka je oko 12km povezujući jugoistok i severozapad Beograda, odnosno krajnje tačke u Ustaničkoj i Tvorničkoj ulici. Prema ovoj studiji, linija predviđa putovanje od 29 minuta sa prosečnim rastojanjima između stanica od 580 metara. Studija predviđa 22 stanice, međjutim njihov broj i lokacije je neophodno optimizovati. Manji broj stanica znači kraće putovanje, ali i značajne uštede u gradnji. Sam koridor prve linije pokriva 2153 hektara sa preko 250.000 stanovnika i podeljen je u dve celine, od Tvorničke do Vukovog Spomenika i od Vukovog Spomenika do Ustaničke. Deonica od Tvorničke ulice u Zemunu do Vukovog spomenika je praktično prva faza prve linije, i kada dođe do gradnje prvo će se graditi ovaj deo. Ona je planiarana da bude u funkciji tokom gradnje drugog dela od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace i dalje ka Ustaničkoj ulici.

Kao što smo rekli, trasa je određena predpostavkama gradskog dokumenta iz 2010, koji stanice Trg Republike i Ušće vidi kao obavezne. To jesu najprometnije tačke u trenutnom sistemu javnog prevoza, ali uklopiti ih u metro mrežu znači i nekoliko ne baš povoljnih kompromisa. Pre svega to znači da metro mora preći reku ponovnim proširivanjem Brankovog mosta, kao i da će to proizvesti oštre radijuse krivina i usporiti sistem. U dokumentu francuske firme razmotren je i prelaz kod Starog Savskog mosta.

Koliko bi metro mogao da košta?

U studiju su prikazani U tabelama su prikazane i procenom troškova investicije, odnosno niže i više cene u zavisnosti da li su bazirane na domaćim cenama rada i materijala ili troškovima stranih izvođača.

Cene su sistematizovane prema deonicama i fazama gradnje, pa se tako procenjuje da bi:

– izgradnja prve faze metroa od Ulice Aleksadra Dubčeka do Vukovog spomenika stajala od 543 do 702 miliona evra

– izgradnja trase od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace zajedno sa izgradnjom novobeogradskog kraka ka Bloku 45 iznosila bi od 319 do 407 miliona evra

– dok bi izgradnja deonice od Cvetkove pijace do Ustaničke ulice koštala od 102 do 146 miliona evra.

Pročitajte dalje na Beobuildu.