Enterijer vile na Dorćolu u Beogradu; Foto: Miloš Martinović
Enterijeri, Izdvojeno, Kuća godine 2022

Spoj nespojivog: Prostor spektakla i intimnosti u porodičnoj vili na Dorćolu

Atrijum sa japanskim vrtom, sirovo drveno deblo, vatra iz kamina i bazen koji vlasnika vodi na neko udaljeno ostrvo, samo su neki od detalja ove spektakularne kuće od 700 kvadrata.

Ova porodična kuća, gradska vila, nalazi se u samom centru Beograda, u gornjem delu Dorćola, kraja koji je kroz istoriju oduvek predstavljao deo grada koji je reflektovao životni stil građanskog društva.

Pored evropskog izraza koji su njegovi građani donosili sa raznih putovanja po Evropi i koji se reflektovao u regulaciji i arhitektonskom izrazu, oni su donosili i nov način života i nova interesovanja.

Kako bi ponudile odgovor na ovakve potrebe, porodične kuće počele su da dobijaju i kompleksniju i raznovrsniju funkciju, unutrašnju organizaciju, tematske prostore, paviljone i slično.

Razmišljajući o ovakvom kontekstu gradske vile, arhitektama iz firme Supra Architecture, angažovanim na projektu enterijera, bilo je sasvim jasno da savremena interpretacija mora ponuditi adekvatan odgovor na iste izazove.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Otvaranje mogućnosti i fleksibilnost namene

Danas, zaključili su, ovakav rezidencijalni objekat zahteva skoro isti tretman sadržaja u smislu kreacije prostornih rešenja za potrebe današnjih vlasnika.

Tako je bilo neophodno formirati tekući, raznovrsni prostor, prostor koji otvara mogućnosti i pruža fleksibilnost namene.

„To je prostor za korisnike koji su svetski putnici. Prostor za ljude koji vole goste i imaju brojan krug prijatelja. Prostor za ljude sa slobodnim vremenom koje žele da iskoriste na kreativan i ispunjen način. Prostor za ljude sa mnogo talenata i interesovanja. Prostor za privatnost i reprezentaciju… Prostor spektakla i intimnosti… Gospodina i Gospodara“ – objašnjavaju iz studija.

Detalji enterijera vile obiluju kontrastima; Foto: Miloš Martinović

Ideja oko koje se formirao koncept enterijera ove gradske vile bio je upravo dualitet prostora.

Ideja oko koje se formirao koncept enterijera ove gradske vile bio je upravo ovaj dualitet prostora. Ideja da prostor mora ponuditi odgovor na potrebe reprezentacije, socijalnih odnosa, društvenih događaja, prostor relacija, teatra, gde će se vlasnik vile osećati kao Gospodin koji se predstavlja u svom najboljem svetlu.

Prostori kriju više funkcija i načina upotrebe, koriste se neobični predmeti, vizure se neočekivano otvaraju i iznenađuju posetioca.

S druge strane, kuća je morala ponuditi i prostor intime, privatnosti, kontemplacije i hedonizma, gde će se vlasnik osećati kao Gospodar svog prostora i vremena.

U kontekstu navedenog, tematski prostori vile formirani su kao refleksija na egzotična mesta, daleke kulture, divne predele, sa kompleksnim detaljima koji daju odgovor na zahteve klijenta: prostori kriju više funkcija i načina upotrebe, koriste se neobični predmeti, vizure se neočekivano otvaraju i iznenađuju posetioca.

Dnevni boravak; Foto: Miloš Martinović

Harmoničan spoj naizgled nespojivih elemenata

Detalji enterijera vile obiluju kontrastima, poigravaju se svetlošću i senkom, efektom vidi se/ne vidi se koji se stvara pogledom kroz čelični preplet. Jedva primetna refleksija u dim sivom staklu produbljuje prostor i stvara efekat odraza u ogledalu.

Kuhinjsko ostrvo sa začinskim biljem, atrijum sa japanskim vrtom, sirovo drveno deblo, vatra iz kamina, bazen koji vlasnika vodi na neko udaljeno ostrvo… svi ovi, na prvi pogled nespojivi elementi, harmonično su uklopljeni u celinu koja iznova nudi nove senzacije.

Promenama visine menja se efekat koji prostor ima na korisnika; Foto: Miloš Martinović

Svaka od funkcija u prizemlju ima svoje jasno mesto u prostoru, naglašeno materijalizacijom.

Prizemlje vile, zamišljeno kao Prostor spektakla, organizovano je duž centralne ose, uz koju se smenjuju funkcije i događaji.

Tu su monumentalno kuhinjsko ostrvo, trpezarija, kamin koji visi sa plafona, dnevna soba, terasa, stepenište/auditorijum, otvoreni dvorišni plato i zatvoreni dvorišni paviljon

Svaka od ovih funkcija ima svoje jasno mesto u prostoru, naglašeno materijalizacijom: drveni i teraco podovi, opeka i natur beton na zidovima i plafonu, reflektujuće staklo, čelični detalji.

Izmeštanje korisnika u novi kontekst

Centralna osa takođe je naglašena igrom volumena, velikom visinom prostora i denivelacijama, prostor lagano kaskadira prema dvorišnom platou kao najnižoj tački događaja, naglašavajući centričnost i dubinu prostora.

Donji nivo vile, zamišljen je kao Prostor intime u kom vlasnik može da se oseća kao Gospodar svog slobodnog vremena.

U donjem nivou materijalizacijom se dobija na toplini; Foto: Miloš Martinović

Promenom materijalizacije i upotrebom fasadne bravarije stvara se iluzija da korisnik izlazi iz unutrašnjeg prostora i „stupa“ na plažu.

I ovde se promenama visine menja efekat koji prostor ima na korisnika, materijalizacijom se dobija na toplini, dok zvuk vode iz japanskog vrta izmešta korisnika u novi kontekst, objašnjavaju arhitekte.

Posebnu zonu čini bazen, sakriven u najudaljenijem delu kuće: „Ponovo, promenom materijalizacije i upotrebom fasadne bravarije stvara se iluzija da korisnik izlazi iz unutrašnjeg prostora i ’stupa’ na plažu sa pogledom na tirkizno-plavu boju vode“ – kažu iz studija.

Deblo je minimalno obrađeno, sa idejom da se prirodno suši, puca po svojoj volji, donese mirise šume i tu stari.

Drveno deblo, pronađeno u šumi oboreno i napušteno, doneto je u ovaj prostor i minimalno obrađeno, sa idejom da se prirodno suši, puca po svojoj volji, donese mirise šume i tu stari.

Njegova upotrebna vrednost, kao usputnog stola na kom će se odigrati partija šaha, manje je važna od njegovog prisustva u prostoru kao živog elementa, čija senzacija se doživljava kroz vreme.

Upotrebna vrednost debla manje je važna od njegovog prisustva u prostoru kao živog elementa; Foto: Miloš Martinović

Stepenište koje se menja i iznenađuje

Komunikacije su integrisane u multifunkcionalni sadržaj sa stepeništem kao centralnim motivom koji se menja i iznenađuje, u skladu sa ostatkom vile.

Kako bi se izbeglo zamorno i monotono kretanje brojnim stepenicama, forma i materijalizacija stepeništa umesto da postane dosadna i naporna, postala je integralni deo enterijera.

Kretanje kroz vilu moguće je i liftom, koji ponovo predstavlja događaj za sebe: zastakljena kabina prolazi kroz kubus od čeličnog prepleta – motiva enterijera vile.

Forma i materijalizacija stepeništa postala je integralni deo enterijera; Foto: Miloš Martinović

Dvojaka uloga čeličnog prepleta

Čelični preplet – motiv vile, sagledava se na više nivoa: kao detalj, raster i patern, zavisno od udaljenosti tačke gledanja. Zanimljiv kao detalj za sebe, udaljavajući se, posmatrač počinje da ga doživljava kao mrežu, zatim kao raster i na kraju patern.

On ima dekorativnu ulogu, kao element koji se igra sa vidi se/ne vidi se efektom i pruža različite stepene vidljivosti kroz njega, ali preplet ima i svoju funkciju – praktičnu ulogu ograde/fizičke barijere.

Čelični preplet pojavljuje se i u unutrašnjem i u spoljnom uređenju; Foto: Miloš Martinović

Jednostavna forma fasade kuće obogaćena je detaljima u čeličnom prepletu koji elementima daju dubinu i poigravaju se sa svetlošću i senkom.

Čelični preplet međutim, pojavljuje se i u spoljnom uređenju, gde postaje element ograde prema susedima kao i potpora za zelenilo na dvorišnoj fasadi.

I na kraju, preplet kao dekorativni element pojavljuje se i na ulaznoj kapiji i garažnim vratima, na takav način da je čista, jednostavna forma fasade kuće, samo sa diskretnom plastikom oko fasadnih otvora, obogaćena detaljima u čeličnom prepletu koji elementima daju dubinu i poigravaju se sa svetlošću i senkom.

Čelični preplet ima dekorativnu ali i praktičnu ulogu; Foto: Miloš Martinović

Faktografija
naziv projekta:

Enterijer gradske vile

lokacija:

Dorćol, Beograd

autori projekta enterijera:

Supra Architecture

autorski tim:

Mina Obradović, Maša Obradović, Ivan Obradović

godina projektovanja :

2018/2019.

godina izgradnje :

2019/2022.

površina:

700 m2

spratnost:

Su+P+1+Pk

fotografija:

Miloš Martinović

pejzažno uređenje:

Naturalist

Izabrali smo za vas...

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

10 komentara

  1. Danilo

    Sjajna kuća, odmah se prepoznaje veliki rad i trud arhitekata i posvećenost svakom detalju!

  2. Lee Ja

    Naziv dela grada gornji Dorćol, ne postoji. Zna se šta je Dorćol (ispod Dušanove), ovo može da bude samo dunavska padina.
    Da sam ovo pročitao u informeru, ne bih zamerio, ali da jedan arhitekta napiše gornji Dorćol, mnogo je.

  3. Mia

    Vi „gospodini“ i „gospodari“, bolje se vratite se u sela i planine odakle ste i tamo gradite vaše multi kulti vile. Bolje pristaju. Prekinite da rušite Dorćol kao zaštićenu arhitektonsku celinu, iako vam korumpirani zavod za „zaštitu“ spomenika to omogućuje. Nije novac sve, njime se, na žalost, stil i maniri ne mogu kupiti.

  4. miki

    meni je ovo extra ,znači miš maš svega! znači tu su pogođene i latino vile iz brazilije ili slično sa ibice, znači tu su i leteći svetleći galebovi i ambolija i ogledala na ormarima i dejvid bowie koi je ušao u feng šui i tajlandska masaža i japanski vrt , ima tu i njujorškog industrijala, pa wabi sabi momenta bukvalno svega! …. jedino nedostaje što se mene tiče snežana i sedam malih patuljaka da upotpuni ovako egzotični doživljaj! što se tiče naziva novosađani i uopšte vojvođani ne poznaju delove beograda tako ni conić, veliki je beograd i nije strašno ne znati, gornji dorćol zaista postoji i počinje od vasine i braće jugović do kališa sa jedne i francuska sa druge ,a donji zaista od dušanove, tadeuša i nastavak francuske ulica žorža klemensoa do luke beograd i dunava, tako da i ovi koji sebe smatraju poznavaocima izvinjavam se veze nemaju!

    1. San

      Miki, gornji Dorcol ne postoji. Taj deo se zove Stari grad. A Dorcol je jedan jedini, ispod Dusanove, kako je neko vec naveo.

  5. Mina

    Zaista lepo. Nadam se da se i fasada do ulice uklopila u okolinu.

  6. Arhitekta

    Gospodin i Gospodar, zvuči kao žestok ego trip. Enterijer jako pretenciozan, previše svega, valjda da bi se udovoljilo tom istom ego tripu. Jedino deo oko bazena malo svedeniji i dosta elegantniji.

  7. Hamburg

    Respekt odlicna je vila

  8. Branko

    Kuća jeste sjajna. Ono što mi se ne dopada jeste deo gde se uvek prikazuju kuće koje su preskupe. Arhitektura ne mora koštati milione.

  9. Jelena

    Kuća je zaista lepa, ali čelični preplet i japanski vrt na kojima se ovde insistira kao na originalnom rešenju, zapravo su zaštitni znak italijanskog arhitekte Karla Skarpe, tako da treba biti umeren u kićenju tuđim perjem! Opis kuće deluje jeftino i kvari kompletan utisak.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *