Utopija 21. veka; Foto: Tovatt
Urbanizam

Aspern: urbanistička i energetska utopija na bečkom jezeru

Pre nekoliko godina, na obodima Beča počeo je da niče novi grad Aspern, koji po svim parametrima može da postane dobar primer grada 21. veka.

Ovaj novi grad unutar grada nalazi se na svega 25 km od centra Beča na površini od oko 240 hektara, i planiran je kao najinovativniji energetski efikasan grad u Evropi. Do 2028. kada je planiran završetak izgradnje, Aspern bi trebalo da ima 20.000 stanovnika. Grad je planiran u potpunosti integralno, o čemu svedoče njegova funkcionalnost i prostorna raznolikost.

Jezero od 5 hektara glavna je karakteristika ovog grada. Uz jezero, sliku grada formira i mreža javnih prostora koja doprinosi kvalitetu života postojećih i budućih stanovnika. Prema planu razvoja grada čak polovinu površine Asperna zauzimaju javni prostori. Tu su platoi, trgovi, skverovi, parkovi, bašte, promenade i ulice.

Nacrt master plana Asperna, 2006, Izvor: Tovatt

Danas od centra Asperna do centra Beča ide 200 metroa na liniji U2.

Projektovanje Asperna počelo je 2002. godine, kada je na nivou grada odlučeno da nekadašnja zona aerodroma postane novo naselje. U narednih deset godina, planiranje je obuhvatalo nizove istraživanja, radionica i anketa, kako bi 2012. godine bio usvojen master plan po projektu švedskog biroa Tovatt Architects and Planners.

Razvoj novog grada

Već 2013. godine, počelo je širenje sistema metroa i javnog prevoza, kao i celokupne infrastrukture, što je Aspern odmah učinilo dobro povezanim s centrom Beča. Danas od centra Asperna do centra Beča ide 200 metroa na liniji U2. Do 2019. godine, izgrađen je veći deo stambenog fonda, a sada su u fazi izgradnje poslovni objekti, koji će doprineti potpunom prožimanju funkcija između Asperna i centra Beča.

Ideja sa kojom je grad planiran je da se on konstantno razvija i unapređuje, pa je tako postao živa urbana laboratorija za ceo Beč. Primeri najsavremenije arhitekture, tehnologije i infrastrukture mogu se naći upravo ovde. Objekti koriste obnovljive resurse energije, a uređajima se upravlja telefonom. Iako sve ovo zvuči kao nešto što bi se moglo porediti sa naučnom fantastikom, Aspern je orijentisan ka stanovnicima i njihovim potrebama, čemu su komponente „pametnog grada“ u potpunosti prilagođene.

Aspern Smart City Demo centar, Izvor: ASCR

Sve saobraćajnice su istovremeno maksimalno bezbedne i maksimalno funkcionalne.

Svi objekti u Aspernu su opremljeni savremenom infrastrukturom, tako da je celokupna emisija ugljen dioksida na minimumu, a u stambenim jedinicama moguće je kontrolisati sve uređaje i sisteme na daljinu, putem mobilnog telefona, zbog čega nema dodatnih utrošaka vremena i energije. Na taj način postignuto je da grad bude konstantno u službi svojih stanovnika i da ne postoji mogućnost ugrožavanja životne sredine.

Posmatrano iz ugla morfologije grada, može se primetiti da i sama matrica Asperna kombinuje različite utopijske principe. Oko jezera i centra formirana kružna saobraćajnica – „Sunčani bulevar“, karakteristična za vrtne gradove, koja deli društveno-ekonomski centar od stambenih celina. Plan saobraćajnica koncipiran je tako da postoji gradacija u „javnosti“ i modalitetima korišćenja ulica, tako da su sve istovremeno maksimalno bezbedne i maksimalno funkcionalne.

Plan mreže zelenih i javnih prostora, Master plan Asperna, Izvor: Aspern Seestadt

Veliki uticaj na projektantska rešenja imao je ženski deo populacije.

Osim gradacije u saobraćaju, sličan pristup primenjen je i na planiranju javnih gradskih prostora. Strateški su pozicionirani urbani džepovi, skverovi, platoi, polu-privatni atrijumi, i druge površine, koje se nažalost u našoj urbanističkoj praksi najčešće svode na jednu reč – trg. Ova gradacija prostora i njihovih tipova upravo ukazuje i na potrebu da se u okviru Asperna interakcija stanovnika dovede na najviši mogući nivo, kao i da se prostori prilagode što većem broju različitih društvenih grupa.

Rodno-senzitivnim planiranjem do utopije za sve

Tokom participativnog procesa planiranja, veliki uticaj na projektantska rešenja imao je ženski deo populacije. Stoga su u skladu sa principima rodno-senzitivnog planiranja isprojektovani pristupačni, bezbedni javni prostori, sa širokim trotoarima i mestima okupljanja prilagođenim svakodnevnim aktivnostima žena.

Prema rečima bečke urbanistkinje Eve Kail, rodno-senzitivno planiranje ne rešava samo pitanje bezbednosti i funkcionisanja žena u naseljima, već i celokupne populacije, jer prostori postaju kvalitetnije oblikovani, lakše savladivi, pregledniji i podstiču stvaranje zajednice.

Osim projektovanja prostora u skladu sa potrebama žena, specifičnost Asperna ogleda se i u tome što se svi javni prostori i ulice zovu po znamenitim ženama, pa tako u centru grada postoje trg Zahe Hadid, park Hane Arent, trg Simon de Bovoar

Participativni proces planiranja Asperna, Izvor: Righttobuildtoolkit

Svi javni prostori i ulice zovu se po znamenitim ženama: trg Zahe Hadid, park Hane Arent, trg Simon de Bovoar…

Pored Asperna, u Beču se trenutno realizuje preko 60 rodno-senzitivnih projekata. Njihov cilj je poboljšanje kvaliteta života u javnim prostorima, što, kao i ceo projekat Asperna, može biti pozitivan primer urbanističkog planiranja kakav bi mogao da se realizuje i kod nas.

Na primerima kreiranja pametnih utopija, poput Asperna, može se analizirati i koliko su korisnici spremni na prelazak u „digitalni život“, odnosno da li je zaista pametni grad prilagođen svima? Za rešavanje ovog problema, u centru grada je postavljen edukativni centar koji služi za obuku stanovnika za upotrebu pametnih tehnologija, ali ostaje pitanje da li stariji stanovnici ili ljudi koji više vole „analogni život“ mogu da neometano koriste sve sadržaje grada?

Svi trgovi i ulice nose ženska imena; Foto: Tovatt

Primer za druge

Sa 240 hektara, od kojih 50% čine javni prostori, prirodnim ambijentima oko jezera na preko 5 hektara, 16 parkova i 11 trgova, 40.000 korisnika, kompletno digitalizovanih 11.000 stambenih jedinica, i sa svođenjem upotrebe motornih vozila na 20%, Aspern zaista može biti smatran primerom realizovane utopije i smernicom za projektovanje u 21. veku.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

1 komentar

  1. Dragan Marković

    Milja, jako dobar, interesantan i iformativan članak 😀 😀

Ostavite odgovor

Obavezna polja *