Iako naizgled predstavljaju potpuno suprotne sredine, gradovi su poput prašuma. Na tlu, svet je mračan i pun predatora, pa oni koji traže svež vazduh, sunce i privatnost mogu da idu u samo jednom smeru: GORE.

No, jesu li krovne bašte kakve danas znamo samo stvar trenda, trenutne fiksacije ili su, pak, renesansne tvorevine, pitanje je koje autor Matt Alderton postavlja za Redshift, magazin pod pokroviteljstvom Autodeska.

Činjenica je da su krovne bašte širom sveta sve brojnije. Svetlih primera ima čak i na srpskom tlu, dok je u razvijenijim zemljama ovakav dizajn postavljen na vrlo visok nivo. Međutim, kako piše Alderton, ni ovaj trend se nije pojavio sam od sebe. Tokom devedesetih, američki Savet za zelenu gradnju (Green Building Council) postavio je sertifikat Leadership in Energy and Environmental Design (LEED) zahvaljujući kojim je održiva gradnja dobila na mnogo većem značaju i time podstakla dizajnere, arhitekte i investitore da sve više razmišljaju u tom novom, ekološkom, odnosno „zelenom“ pravcu. Nakon toga, krovne bašte počele su da bujaju.

Sada već klasičan primer zelenih krovova u srcu Njujorka

Investitori ne grade zelene krovove samo radi ekologije i blagostanja korisnika, već i što donose novac.

Prva generacija krovnih bašti više je pomagala planeti nego korisnicima. Međutim, zahtevi korisnika počeli su da menjaju dizajn ovih zelenih oazi, pa tako danas imamo krovne bašte po kojima ljudi mogu da se prošetaju, da sednu na kafu i učestvuju u različitim aktivnostima. Na taj način, krovne bašte postale su ne samo luksuzni javni prostori već standard. U razvijenim zemljama, gotovo da se podrazumeva da će svaka nova zgrada imati barem jedan nivo krovne bašte. Krov je, drugim rečima, konačno okupiran!

Ekologija koja donosi profit

Alderton u svom tekstu objašnjava da investitori ne grade ovakve projekte samo radi ekologije i blagostanja korisnika. Prvi i osnovni razlog kreiranja zelenih bašti kakve danas znamo odnosi se zapravo komercijalizaciju prostora: krov je dobio na upotrebnoj vrednosti i sada se i iz njega može izvući profit.

„To je čist ekonomski model“, objašnjava arhitekta Simon Ha iz losanđeleskog studija Steinberg Hart među čijim klijentima se nalaze i luksuzni ugostiteljski lanci. Ovi hoteli koriste svoje bujne, besprekorno dizajnirane krovne bašte s bogatom ugostiteljskom ponudom ne bi li privukli veći broj klijenata, a konkurencija je godinama u ovoj sferi postala sve jača. „Naši klijenti žele nešto što će ih odvojiti od ostalih, a krovne bašte definitivno uspevaju u tome, a pritom hotelu donose ogromne količine novca“.

Pre koju godinu smo pisali da nove regulative u Francuskoj propisuju da svi novi krovovi u toj zemlji moraju biti pokriveni solarnim panelima ili rastinjem (ne nužno tako urednim kao na slici)

Uživancija ipak zagarantovana

Postoji još jedan aspekt krovnih bašta koji ne smemo zanemariti, a to je da ih korisnici zaista vole. U velikim ravnim gradovima, kada stojite na vrhu zgrade to je kao da ste osvojili planinu, a kvalitetan dizajn krovnih bašta može samo da pojača taj osećaj.

Odličan primer je krovna bašta na vrhu Tranzitnog centra Salesforce u San Francisku. Centar je otvoren u avgustu ove godine i na njegovom krovu se nalazi 13 bašti, centralni travnjak s drvećem i livada za piknik. Tu su još i brojne pokretne stolice i stolovi, amfiteatar s 800 mesta, dugačko šetalište i restoran. Uz to, svuda po parku su raštrkane lepo dizajnirane klupe na kojim zaposleni u centru mogu da se opuste tokom pauze. Dizajn ovog velikog parka koji se prostire na skoro 22.000 kvadrata potpisuje vrhunska firma za pejzažnu arhitekturu PWP.

Izazovi pri dizajnu zelenih bašta

Međutim, osmisliti zelenu oazu usred užurbanih gradova nije nimalo lako i glavni izazov u njihovom dizajnu obično predstavlja orijentacija, ali i izloženost suncu i toploti. Pregrejavanje krovnih bašta ogroman je problem koji se delimično sprečava biranjem lakih materijala za konstrukciju, dok se posebna pažnja obraća na tip biljaka koji se tamo sadi. Naime, treba imati na umu da ovakvi uslovi nisu pogodni za sve vrste biljaka i da su nadstrešice praktično neophodne. Posebni klimatski i geografski uslovi nose sa sobom dodatne izazove sa kojima stručna lica iz studija za pejzažnu arhitekturu moraju da budu sposobna da se izbore, ne bi li projekat krovne bašte uopšte uspeo.

I u našoj zemlji postoji više uspešnih primera zelenih krovova, mada ima i onih investitora koji umesto obećane krovne bašte postave PVC tepih koji imitira travu. Jedan od velikih projekata koji privlači pažnju, a koji će uskoro biti realizovan jeste Stattwerkova kula na Zelenom vencu u Beogradu.

Iz svega navedenog zaključujemo da je izgradnja krovnih bašti i više nego kompleksan zadatak koji zahteva detaljne pripreme, ispitivanja, veliki budžet, kao i svakodnevno održavanje. Da li će investitori i projektanti vremenom pokleknuti pred ovakvim izazovima ostaje da se vidi. Ali, jedno je sigurno: u gradovima nas ima sve više i više, i moramo negde da nađemo mir, pa zašto ne bi bio zeleni krov?!

Kad ste već ovde…