Danas pričamo o kiklopskoj metodi zidanja koju svetski građevinci i arhitekte tek treba da usvoje, a koja je zapravo stara koliko i sama istorija civilizacije.

Nije tajna da građevinarstvo važi za izuzetno rasipničku industriju. Uzmimo za primer Sjedinjene Američke Države gde se na godišnjem nivou na deponije odnese oko 530 miliona tona građevinskog otpada! Međutim, nije oduvek bilo tako. Mnoge antičke civilizacije koristile su delove starih građevina za izgradnju novih.

Danas ovaj proces izučavaju stručnjaci sa Tehnološkog Instituta u Masačusetsu (MIT) na čelu sa profesorom arhitekture Brandonom Cliffordom koji smatra da savremena građevinska industrija treba da nauči koju dodatnu lekciju od svojih predaka.

Detalji majanskog manastira Čičen Ica

Mnoge antičke civilizacije koristile su delove starih građevina za izgradnju novih. Vreme je da se tome vratimo!

U projektu „Kiklopski kanibalizam“ Clifford, inače osnivač studija Matter Design, oslanja se na antčke metode gradnje, ali im prilazi iz novog ugla. Na taj način zidovi se grade pomoću nepravilnih komada kamena i krša nastalog od demolirnih objekata – i to bez maltera koji bi ih spajao!

Clifford je antičke metode gradnje već izučavao u svojim prethodnim projektima. On je, na primer, uspeo da napravi kamenu skulpturu od preko 900 kilograma koja pluta, a izučavao je i metodu kojom su pravljene skulpture na Uskršnjem ostrvu. Tehnika koju trenutno izučava nazvana je po kiklopima, mitološkim jednookim divovima za koje su mnogi stari narodi govorili da su bili vrsni graditelji.

Od otpada do građevinskog materijala

Tehnika koju su stare civilizacije koristile pri gradnji smatraju se nasumičnim i zastarelim za savremene uslove. Ipak, to ne znači da nisu imale svojih prednosti. Na primer, ako bi se neka njihova građevina srušila, oni bi stali i promislili kako bi dalje mogli da upotrebe njen materijal. To je, u suštini, i razlog zašto struktura brojnih antičkih građevina deluje kao da je stvarana bez ikakve logike.

Clifford je sa svojim studentima ipak uvrstio par novina u staru metodu. Pre svega, osmislili su algoritam koji meri veličinu kamenja ili šljunka, a zatim sugeriše tip kiklopskog dizajna pomoću kojeg bi građevinski otpad mogao da se pretvori u zid.

Matter Design Studio: projekat Cyclopean Cannibalism

Inke su plaćale porez fizičkim radom i to tako što su ostavljali jedinstveni pečat u zidu kako bi dokazali da su ga zaista „platiti“.

Naravno, nije sve baš tako jednostavno. Clifford i njegov tim su nailazili na anomalije u dizajnu zbog kojih bi se čitav algoritam „zbunio“. To nije nimalo čudno budući da su stari narodi gradili po instinktu bez pomoći tehnologije, ali zanimljivo je da iza svih tih anomalija stoji logičan razlog. Inke su, na primer, plaćali porez kroz fizički rad. Građani bi došli na gradilište i učestvovali u izgradnji nekog novog objekta, i onda bi svako od njih ostavio svoj jedinstveni pečat u zidu kako bi dokazali da su „platili porez“.

Više o ovoj temi Clifford govori u svojoj knjizi The Cannibal’s Cookbook: Mining Myths of Cyclopean Constructions koja se može kupiti preko sajta Matter Design studija. Clifford se nada da njegova knjiga neće ostati popularna samo u naučnim krugovima i da će metode gradnje navedene u njoj naći primenu i u praksi.

 

Knjiga The Cannibal’s Cookbook: Mining Myths of Cyclopean Constructions; foto: Matter Design Studio

Foto: Pixabay

Kad ste već ovde…