Evo zašto su arhitekte toliko opsednute Mondrijanom
Bilo je to 1915. kada je holandski umetnik Pit Mondrijan naslikao svoju prvu kompoziciju kvadratnih površina oivičenih rasterom crnih linija. Kontrast belim blokovima na njegovom platnu pravile su samo tri osnove boje – žuta, crvena i plava. Dve godine kasnije proglašen je začetnikom neoplasticizma.
Mondrijan formuliše De Stajl, umetnički pokret koji će, u raznim formama, nastaviti svoj život u slikarstvu i grafičkoj umetnosti, ali i arhitekturi. Jedan od prvih objekata inspirisanih ovim pokretom izgrađen je 1924. godine u Utrehtu u Holandiji. Arhitekta Gerit Ritvild izgradio je sada čuvenu kuću Šreder za svoju suprugu koja je u njoj živela sve do svoje smrti 1985. godine kada ju je restaurirao Bertus Mulder i pretvorio je u muzej. Danas se kuća nalazi na UNESCO-voj listi Svetske baštine.
Mondrijanov kolor-bloking i dalje je prisutan na građevinama širom sveta.
De Stajl se preselio u enterijer 1926. godine kada je Mondrijanov kolega i savremenik Teo van Dusberg dizajnirao unutrašnjost Kafea Obet u Strazburu koji i danas nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Samo dve godine kasnije, čuveni arhitekta Ludvig Mis van der Roe inspirisan Mondrijanovom kompozicijom A gradi nemački pavljion povodom Svetske izložbe u Barseloni 1929.
Naredni arhitektonski projekat inspirisan Mondrijanom delo je bračnog para Ims, najpoznatijeg po svom radu u industriji nameštaja (jedno od njihovih najpoznatijih dela jeste čuvena stolica sa otomanom Eames Lounge Chair). U okviru programa Case Study Houses aktiviran pod pokroviteljstvom magazina Arts & Architecture u godinama nakon Drugog svetskog rata, Čars i Rej Ims kreirali su „kuću broj 8“ kao prefabrikovani objekat za široku proizvodnju. Bela fasada ukrašena četvorougaonim panelima u primernim bojama postala je primetna i kod Le Korbizjea, konkretno u njegovim brutalističkim stambenim jedinicama i paviljonu koji je poneo njegovo ime.
Danas opsesiju Mondrijanom možemo zadovoljiti na Instagramu uz hešteg #mondrian.
Mondrijanov kolor-bloking i dalje je prisutan na građevinama širom sveta. U Los Anđelesu se nalazi hotel posvećen slavnom umetniku, a na Filipinima čitav kompleks stambenih zgrada. Šta više, čitava Gradska kuća u Hagu prošle je godine bila „obučena“ u Mondrijanovu kompoziciju.
No, priča o Mondrijanovom uticaju na savremenu arhitekturu se ne završava tu i više ne moramo da „kopamo“ po umetničkim enciklopedijama kako bismo uhvatili Mondrijanov dugački trag u svetskoj arhitekturi. Danas opsesiju Mondrijanom možemo zadovoljiti na Instagramu uz hešteg #mondrian.
U nastavku pogledajte kako Mondrijanove kompozicije nastavljaju svoj život u kvartovima svetskih gradova, na fasadama privatnih kuća i javnih objekata, u enterijerima vrtića, među holandskim kanalima i mnogim drugim ćoškovima… čak i tamo gde ga nikada ne biste očekivali.
Fasade stambenih zgrada
https://www.instagram.com/p/BgTKhlQh_js/
Mondrijan u privatnom vlasništvu
https://www.instagram.com/p/BgOgY30nPCF
Prodavnice i radionice koje ulepšavaju kvart
https://www.instagram.com/p/BfKHye3hSgC/
https://www.instagram.com/p/BgJsVb6gjdS/
Škole i galerije, Mondrijanovo „prirodno stanište“
https://www.instagram.com/p/BgdkwJZl5n6/
Fotografije sakupio ArchDaily
