Upoznajte tajlandskog arhitektu nagrađenog u Milanu za društveni uticaj

Kao deo svoje prakse Tajlanđanin uključuje nekvalifikovane meštane, koji evoluiraju u zanatlije i energično i entuzijastično sarađuju na njegovim projektima.

U okviru milanske The Design Prize dodeljuje se i nagrada u kategoriji Social Impact, koja svakako mora biti velika čast za svakog arhitektu koji je dobije, ali i razlog za ponos zbog načina na koji je njihov rad prepoznat.

Na ovogodišnjoj dodeli, zlatnu statuu Madonnina za doprinos u arhitekturi na polju društvenih aspekata dobio je tajlandski arhitekta Bonserm Premtada, koji predvodi firmu Bangkok Project Studio.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Fransis Kere dobitnik Prickerove nagrade za 2022. godinu
• Arhitekta koji je oblikovao Indiju: Balkrišna Doši dobio RIBA medalju za 2022. godinu

Tri funkcije Premtadine arhitekture

Naime, kako piše DesignBoom, kao deo svoje prakse ovaj arhitekta uključuje nekvalifikovane meštane, koji evoluiraju u zanatlije i zaista energično i entuzijastično sarađuju na njegovim projektima.

„Moja arhitektura obavlja tri funkcije: čuva kulturu, oživljava šumu i gradi samoodrživu zajednicu“, rekao je tokom svog obraćanja Bonserm Premtada.

Potom se okrenuo i ka budućnosti za koju smatra da ne samo da je jako usredsređena na čovečanstvo, već i na njegovo okruženje, dodavši da ljudska bića treba harmonično da koegzistiraju sa prirodom i životinjama, negujući poštovanje i skromnost.

Kroz njegove projekte posmatrači su upućeni da sagledaju odnose uloga čoveka i životne sredine, prirodnog i veštačkog.

Na kraju prezentacije, arhitekta je stavio akcenat na svoj moto „Lokalno je budućnost“, zatvorivši svoje izlaganje sa nadom da će u budućnosti pružiti nove perspektive i znanja koja će možda inspirisati ljude širom sveta.

U svojoj praksi Bonserm Premtada poznat je po tome što daje prednost upotrebi jeftinih, održivih materijala i niskotehnološkim metodama gradnje.

Kroz njegove projekte posmatrači su upućeni da sagledaju odnose uloga čoveka i životne sredine, prirodnog i veštačkog, gde se postavlja cilj postizanja uravnoteženog života zasnovanog na komplementarnosti i usklađenosti.

Nasleđe tradicije, kulture i mudrosti

Arhitektin studio izveo je brojne projekte širom svoje matične zemlje, uključujući „Muzej slonova“, kompleks zgrada napravljen od glinene opeke, sa nadom da će posetioce obrazovati o bliskoj vezi koju životinje imaju sa ljudima severoistočnog Tajlanda.

„Ljudi ovde žive pod istim krovom kao i slonovi, koji se više smatraju kao deca nego kao kućni ljubimci. Ovo nasleđe tradicije, kulture i mudrosti prenosi se generacijama u ruralnim delovima zemlje, gde postoji najveći broj pripitomljenih slonova na Tajlandu“, rekao je Bonserm Premtada.

Kada im se životni vek završi, ručno rađene opeke od slonove balege se prirodno razlažu u tlu.

Projekat „Pozorište slonova“, sa druge strane, još je jedan primer koji pokazuje kako se životinjski otpad može reciklirati u građevinski materijal, maksimizirajući prednosti prirodnih resursa i otkrivajući nove potencijale u oblasti arhitekture i umetnosti.

Za ovaj projekat, dizajnerski tim je kreirao prototipove opeke u saradnji sa takozvanim mahutima, trenerima i čuvarima slonova, kao i lokalnim radnicima.

Prateći odgovarajuću proceduru, ručno rađene cigle od slonove balege spremne su da doprinesu svetu arhitekture, a kada im se životni vek završi one se prirodno razlažu u tlu.

Podrška lokalnoj zajednici

Želja Bonserma Premtade za pružanjem podrške lokalnoj zajednici može se videti i u njegovom projektu „Artisans Ayutthaya: The Woman Restaurant“, koji je znatno fokusiran na zajednicu.

Struktura je izgrađena u selu nadomak drevnog grada Ajutaja, gde većinu stanovnika čine neudate žene i udovice, starosti između 55 i 94 godine.

Njihova svakodnevna aktivnost je pripremanje hrane za prodaju sa namerom da prikupe sredstva za obnovu obližnjeg hrama.

Tajlandski arhitekta je koristio materijale koji imaju drugu namenu, ali su radi održivosti ugrađeni u objekat.

Da bi izveo ovaj restoran, arhitekta je koristio materijale koji imaju drugu namenu, ali su radi održivosti ugrađeni u objekat.

Ovaj restoran promoviše održivu arhitekturu, vrednosti zajednice i lokalne tradicije, kao dokaz odlučnosti žena da sačuvaju kuhinju i zanat po kome je Ajutaja poznata.