Izgleda da je dobri stari „selfie corner“ poprimio mnogo veće razmere nego što smo isprva mislili…

Pre izvesnog vremena bavili smo se pitanjem uloge medija u kreiranju dominantnih stilova u enterijeru ugostiteljskih objekata, kada smo zaključili da je uticaj Instagrama u ovoj sferi postao krajnje neupitan. Međutim, u novom članku za The Guardian autor Oliver Wainwright uočava da čak ni najveće arhitekte današnjice nisu ostale imune na ovaj trend.

Međutim, ne spadaju samo megalomanski projekti pod „instagramski materijal“. Da se slobodno izrazimo, ponekad se trendovi u arhitekturi „grade“ sasvim slučajno. Na primer, kada je arhitektonski kolektiv Assemble 2012. godine osmislio eklektični zid od cementnih pločica ofarbanih u različite pastelne nijanse, njegovi autori nisu ni mislili da će on u rekordnom roku postati senzacija na Instagramu. Štaviše, iako je „omiljeni zid za selfije“ demontiran pre nekoliko godina, on danas „živi“ u formi plastične maske za telefon.

Instagram kao merodavno merilo estetske vrednosti objekta

S druge strane, postoje klijenti koji objekte grade upravo s namerom da privuku pažnju na društvenim mrežama, zbog čega obraćaju veliku pažnju na to kako će konačni dizajn njihovih projekata izgledati na fotografijama i da li ima potencijal da postane Instagram senzacija.

Primer takvog fotogeničnog pristupa vidimo u projektu uređenja javnog trga u Čikagu i skulpture Cloud Gate iza koje stoji umetnik Anish Kapoor. Neobični objekat je, kao lokacija i scenografija fotografija, izuzetno popularan na ovoj društvenoj mreži.

Postoje klijenti koji objekte grade upravo s namerom da privuku pažnju na društvenim mrežama.

Još jedan primer je i projekat Hudson Yards koji uključuje i ogromno stepenište od 200 metara koje vode nikuda, a koje se trenutno grade u Njujorku po projektu arhitekte Thomasa Heatherwicka.

Čak ni arhitekte uz slavnog biroa Diller Scofidio + Renfro nisu ostale imune na uticaj Instagrama. Njihovi radovi uvek su imali onaj čuveni „vau faktor“, ali sa projektom moskovskog Zaryadye parka to je postalo još očiglednije. Uostalom, koji bi korisnik Instagrama odoleo njihovim lebdećim mostovima i kristalnim pećinama – pita se Wainwright u svom tekstu, naglasivši pritom da je park za vrlo kratko vreme time postao popularniji od Staljinove tortice koja mu se smeši preko puta (kao što možete da vidite na fotografiji sa zvaničnog profila ove ruske atrakcije).

Instagram momenat kao prilika za inovacije

Uprkos svemu, uticaj Instagrama na savremenu arhitekturu i dizajn i dalje se u akademskim krugovima obično spominje u pežorativnom kontekstu. Međutim, članak u The Guardianu postavlja pitanje da li bi naša opsesivna jurnjava za idealnim „Instagram momentom“ mogla da predstavi priliku za inovacije? I da li bi arhitekte ikako mogle da prihvate ovu platformu kao instrument koji će navesti ljude da pobliže ispitaju svoju okolinu?

Kad ste već ovde…