Kad arhitekte dizajniraju više od zgrada: Od automobila do stolica i jahti
Od Mekintoša i Le Korbizjea do Đoa Pontija i Zahe Hadid – kako su arhitekte oblikovale svakodnevne predmete i promenile tok industrijskog dizajna.
Mnogima su poznate informacije da su se arhitekte, pored projektovanja, bavile i drugim kreativnim aktivnostima, kao što su slikanje ili industrijski dizajn. Međutim, neki od njih su izlazili daleko izvan svojih primarnih polja arhitekture, naravno ne sa jednakim uspehom.
Među pionirima na polju dizajna nameštaja pojavljuje se Čarls Reni Mekintoš, koji je u istoriji daleko više ostao upamćen po svojim kreacijama na polju nameštaja, nego po svojim arhitektonskim delima. Daleko od toga da je bio loš arhitekta, već su njegove dizajnerske kreacije ostavile daleko veći uticaj nego zgrade koje je projektovao.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Malo njih je znalo da je svoju inspiraciju za dizajn ovih stolica Mekintoš pronašao u japanskoj arhitekturi i primenjenoj umetnosti.
U jeku razvoja arhitektonskih stilova, kao što su ar nuvo i secesija, predmeti primenjene umetnosti takođe dolaze do izražaja, tj. arhitekte i umetnici sve više poklanjaju pažnju njihovom kreativnom i funkcionalnom razvoju.
Mekintošove prepoznatljive stolice sa visokom naslonima odmah dolaze u prvi plan evropske kreativne scene, kao jedan od prvih iskoraka u pročišćene, modernističke tendencije arhitekture i dizajna.
Malo njih je znalo da je svoju inspiraciju za dizajn ovih stolica Mekintoš pronašao u japanskoj arhitekturi i primenjenoj umetnosti, koja je privredno-kulturnim otvaranjem Japana krajem 19. veka, sve više dopirala do evropskih slikara i arhitekata, pod posebnim imenom – japanizam.
Bauhaus kao apsolutni lider
Međuratne godine bile su posebno dragocene za razvoj i međusobno preplitanje arhitekture i dizajna. Termin primenjena umetnost se sve više povlačila i stvarala prostora za termin industrijski dizajn, jer su predmeti poput nameštaja i drugog pokućstva sve manje doživljavani kao umetnička dela, a sve više kao serijski dizajnirani komadi.
Naravno da je škola Bauhaus bila apsolutni lider na ovom polju, gde je nekoliko profesora držalo nastavu iz predmeta koji su se bavili industrijskim dizajnom, ali su i drugi kreativci davali svoj doprinos.
Brojer je celu svoju karijeru u SAD posvetio razvoju nameštaja u materijalima kao što su čelik (cevasti profili), aluminijum i šper-ploča.
Mis van der Roe je bio jedan od arhitekta koji je dizajnirao nekoliko komada nameštaja, a jedan od njegovih učenika, Marsel Brojer, odmah po završetku studija, dobija vodeću poziciju u stolarskoj radionici škole.
Nakon daljeg usavršavanja Brojer nastavlja rad u Berlinu, a kasnije u SAD-u, gde je celu karijeru posvetio razvoju nameštaja u materijalima kao što su čelik (cevasti profili), aluminijum i šper-ploča.
Još uvek nije utvrđeno da li je Le Korbizje pažljivo pratio razvoj na automobilskoj sceni ili je bio jednostavno vizionar kao i na polju arhitekture.
Pored zvezda Bauhausa, naravno da cela stvar nije mogla da prođe bez Le Korbizjea. Zadivljen tehnološkim napretkom i mašinskim inovacijama nakon Prvog svetskog rata, francuski arhitekta svoje interesovanja takođe proširuje i na polja kao što su dizajn nameštaja, ali i dizajn automobila.
Još 1936. godine dizajnira automobil, koji je u to vreme ima veoma revolucionarni dizajn, pa još uvek nije utvrđeno da li je arhitekta pažljivo pratio razvoj na automobilskoj sceni ili je bio jednostavno vizionar kao i na polju arhitekture.
Kada se pogleda crtež njegovog malog, praktičnog automobila, vidimo da je autor pre svega vodio računa o racionalnosti i aerodinamičnosti, nego o estetici. Da se malo više pozabavio razvojem i tog segmenta, njegova kreacija bi stajala rame uz rame sa najsavremenijim automobilima tog vremena, koji su oko 1938. godine izašli iz dve evropske fabrike – nemačkog VW i čehoslovačke Tatre.
Eksplozija italijanske škole industrijskog dizajna
U Americi je 30-ih godina, na polju automobilskog dizajna, eksperimentisao i arhitekta Ričard Bakminster Fuler, ali njegov više nego bizarni automobil pod nazivom Dimaksion , nikada se nije ni približio tadašnjim trendovima na polju automobilske industrije.
Nakon Drugog svetskog rata, Le Korbizjeovim stopama je krenuo i italijanski arhitekta Đo Ponti, čije revolucionarne kreacije iz 50-ih godina dovode do prave eksplozije italijanske škole industrijskog dizajna.
Italijani su još pedesetih godina gledali da naprave što veći iskorak u odnosu na monotonu praktičnost skandinavskog dizajna.
Nameštaj, escajg, posuđe, pa čak i kupatilske sanitarije, bile su predmet Pontijevih istraživanja i modelovanja. Sve je moralo biti što funkcionalnije, ali i kreativnije, jer su Italijani još tada gledali da naprave što veći iskorak u odnosu na monotonu praktičnost skandinavskog dizajna.
Ponti se oprobao i na polju automobilskog dizajna, čiji automobil Linea Diamante možda nikada nije proizveden, ali je izvršio veliki uticaj na vodećeg dizajnera kompanije Fiat – Roberta Đolita.
Luksuzna jahta Zahe Hadid
I Zaha Hadid se oprobala na polju industrijskog dizajna, pa je svoje organske forme prenela i na dizajn obuće, ali i luksuznih jahti. Nažalost, prerana smrt autorke je sprečila dalje razvoj ovih kreacija.
Ako ste se pitali da li je i na našim prostorima neko od arhitekata krenuo putem industrijskog dizajna, odgovor je – jeste. Arhitekta prof. Aleksandar Radojević je tokom svoje karijere posebno bio posvećen istorijskom razvoju stolice, kao najrasprostranjenijeg komada nameštaja u celokupnoj ljudskoj istoriji, ali je i sam dizajnirao jednu stolicu.
U pitanju je komad čije sedište se rasklapalo, tj. otvaralo, a nekada se nalazila u svim sudnicama zgrade Palate pravde u Beogradu. Nažalost, nakon rekonstrukcije zgrade, ni jedna od ovih stolica nije sačuvana.
Domaći brend MOD već desetak godina uspešno razvija i plasira sve vrste komadnog nameštaja, od stolica i fotelja, do trpezarijskih stolova.
Arhitekta Momčilo Ostojić, predstavnik mlađe generacije je najuspešniji autor, koji se pored arhitekture i dizajna enterijera, daleko više proslavio na polju industrijskog dizajna.
Njegov brend MOD, već desetak godina uspešno razvija i plasira sve vrste komadnog nameštaja, od stolica i fotelja, do trpezarijskih stolova. Njegovi komadi mogu se pronaći u mnogim stanovima, kafićima i restoranima, kako u Srbiji tako i u regionu.
Šinobus sa četvorotaktnim motorom.Jahta kao žužu sa sirom…Trabant iz crtanig filma.