Krk ima besplatnu Wi-Fi mrežu, mrežu e-punjača, više od polovine gradske rasvete su štedljiva LED svetla, a osim pametnih klupa, tamo se nalaze i pametne kante koje komprimuju otpad.

Još sedamdesetih godina prošlog veka radnik krčkog Komunalnog društva Ponikve odlazio je jednom dnevno da proveri stanje u rezervoarima za vodu jašući na magarcu, jer puteva za automobile nije bilo. Danas kontrolna soba u Ponikvama izgleda kao kokpit svemirskog broda – na ekranima se, u realnom vremenu, prati voda, kanalizacija i deponije. Prate se protoci vode, nivoi, pritisci, a može se upravljati i ventilima. Niti jedan objekt na terenu više nema „ljudsku posadu“, a celi sistem kontroliše jedan čovek koji sedi pred ekranima, piše Jutarnji list.

Vozači na telefonu mogu proveriti da li imaju gde da parkiraju kao i da li im se uopšte isplati da ulaze u centar.

Pored toga što su dovele vodovod s kopna na ostvo, uspostavile kanalizacionu mrežu i filtriranje otpadnih voda ali i podigle odvajanje otpada na nivo daleko iznad proseka Hrvatske, Ponikve su se pozicionirale kao predvodnik digitalnih, pametnih rešenja zahvaljujući kojima Krk danas prednjači i kao pametan grad i kao pametno ostrvo.

U Krku su pre više od deset godina pokrili centar grada besplatnom Wi-Fi mrežom. Pokrili su grad i s oko 40 nadzornih kamera koje služe kao asistencija za detektovanje komunalnih problema, a pokazalo se i kao dobra ispomoć policiji. Zamenili su više od 60 posto javne rasvete štedljivim LED sijalicama, kako bi smanjili potrošnju električne energije, gde su zabeležene uštede od 65 posto. Preostalih 40 posto rasvete zameniće se u narednih šest meseci.

Na ostrvu sve je više i električnih bicikala; Foto: dmytrok / Flickr

Solarna elektrana na deponiji

Na ostrvu je postavljena mreža e-punjača za električne automobile, čime se podstiče e-mobilnost. Lani je izrađena Strategija razvoja pametnog Grada Krka 2018-2022, koja definiše niz kratkoročnih i dugoročnih ciljeva, a sve s jasnom namerom da Krk postane prvi energetski nezavistan i CO2 neutralno ostvo na Mediteranu.

Krk je sanirao svoju deponiju, paralelno razvijajući sistem energetske efikasnosti i sistem proizvodnje električne energije iz prirodnih izvora, pa je tako, recimo, na deponiji instalirana velika solarna elektrana. Međutim, i đubre dolazi pripremljeno. Naime, na Krku su instalirane takozvane pametne kante za otpatke. Kante same komprimuju otpad, povećavajući zapreminu za sedam puta u odnosu na klasične!

Kante same komprimuju otpad, povećavajući zapremniu za sedam puta u odnosu na klasične!

Krk je dobio i pametni parking tako što su senzorima pokrivena gradska parkirališta na kojima se, putem aplikacije, u svakom trenutku mogu pratiti zauzeta i slobodna parkirna mesta. Vozači tako, na pametnom telefonu, mogu proveriti da li imaju gde da parkiraju kao i da li im se uopšte isplati da ulaze u centar, što je vrlo korisno u turističkoj sezoni. U toku je gradnja pametnog semafora koji će, uz brojanje saobraćaja, prikazivati i stanje na parkiralištima.

Jarko zelena ostrva

Krk je postao deo evropske inicijative Pametna ostrva koja nastoji da reši dva osnovna problema zajednička svim evropskim ostrvima – iseljavanje i energetska nezavisnost. Kao najbolji evropski primeri spominju se danska pametna ostrva Samso i Bornholm. Samso, recimo, još od 2007. godine dobija 100 posto električne energije preko vetroelektrana i iz biomase, a lokalna zajednica finansirala je gradnju trajekta na biogas koji takođe sami proizvode. Bornholm takođe većinu energije dobiva iz biomase i vetra, a 2008. pokrenuli su projekat „Jarko zelena ostrva“ s ciljem da se stvore nova radna mesta kroz održivi turizam, produženje turističke sezone kao i podsticanja lokalne ekološke poljoprivredne proizvodnje.

Kad ste već ovde…