Pešački plato rešenje iz 2012. godine
Urbanizam

Recikliranje projekta: Novi/stari tunel kod Kalemegdana

Pošto se kopanje metroa neće skoro dogoditi, od starog rešenja ostala je samo fontana i kaskadna denivelacija terena prema Velikim stepenicama.

Juče je javnost upoznata sa novim/starim projektom saobraćajnog tunela u Francuskoj ulici, tj. spajanja pešačke zone Knez Mihailove ulice sa Kalemegdanom. Gradonačelnik Beograda je tom prilikom skrenuo pažnju da je to projekat iz 2012. godine, koji će uskoro biti aktiviran, očigledno ne poznajući istorijat ove ideje i lokacije.

Ova ideja je osmišljena pre više od četiri decenije, ali sada, kao ni 2012. godine, u javnosti nigde nije naveden njen pravi autor. Da ne beše replike samog autora, koji je bio odgovor na prvi tekst u Politici, javnost ni tada ne bi znala otkud baš ideja da se tu prokopa tunel, tj. produži pešačka zona.

Rešenje sa metro stanicom

Ispostavilo se da je projekat iz 2012. godine, sa sve fontanom na pešačkoj pasareli, koju je predstavio tadašnji gradski arhitekta Dejan Vasović, zapravo bleda kopija izvornog rešenja arhitekte Branislava Jovina.

Arhitekta Jovin je, u skopu projekta „Metro Beograd“, koji je izrađivan od 1972. do 1982. godine, na mestu Kalemegdanskog parka predvideo jednu od metro stanica. Provlačenjem metroa duž linije Kalemegdan-Slavija, stvorili bi se uslovi za jednu veliku pešačku zonu, pa bi i uslovi saobraćaja bili drugačiji, tačnije neke saobraćajnice bi samim tim završile pod zemljom.

Srodni članci na portalu Gradnja:

Metro stanica Kalemegdan

Da ne beše replike autora u Politici, javnost ni tada ne bi znala otkud baš ideja da se tu prokopa tunel, tj. produži pešačka zona.

Grad Beograd je te 2012. godine ovaj projekat reciklirao i predstavio ga u paketu velike rekonstrukcije Beton hale i njenog povezivanja sa Beogradskom tvrđavom. Kako ovaj grandiozini projekat nikada nije zaživeo, odustalo se i od kopanja tunela u Pariskoj ulici.

Izgleda da je projekat ponovo izazvao pažnju gradskih čelnika, naravno ne izvorni, jer kopanje metroa u zoni starog gradskog jezgra se skoro neće dogoditi, nego ovaj „reciklirani“, sa fontanom i kaskadnom denivelacijom terena prema Velikim stepenicama.

Trasiranje pod zemlju

Podsetimo, postojalo je nekoliko projekata kojim se određena saobraćajnica trasira pod zemlju, u korist pešačke zone ili parkovske celine.

Jedan od njih je i prvonagrađeno urbanističko rešenje arhitekte Mihajla Mitrovića sa javnog konkursa iz 1969. godine, kojim se predviđa spajanje platoa Hrama Svetog Save sa parkom sa druge strane Bulevara JNA (danas Bulevar Oslobođenja), od kojih je gradska vlast odustala kada je 2003. godine poverila projekat rekonstrukcije Svetosavskog platoa arhitektonskom timu koji su predvodili Đorđe Bobić i Dr Vladimir Macura.  I tada je procenjeno da je to preskup projekat, da ga treba redukovati na nužne okvire, pa je tretiran samo prostor između Hrama i Gradske biblioteke.

Blizanac Terazijskom tunelu i pasarela

Drugi projekat je bio svojevrsni „blizanac“ Terazijskom tunelu, koji bi „zaranjao“ od Francuske ulice ispod Trga republike i takođe izbijao na Zeleni venac i Brankov most.

Tu je i naravno projekat o kojem se već decenijama priča, a koji bi sa dva tunela spojio savsku i dunavsku padinu, ali nikako da se realno pokrene sa mrtve tačke, kao što će i biti sa projektom pešačke pasarele između Knez Mihailove ulice i Kalemegdana. Projekat je, nakon više od jedne decenije pompezno najavljen, ali je svima poznato da od njega neće biti ništa.

Izabrali smo za vas...

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

Ostavite odgovor

Obavezna polja *