I.M. Pej 2.0: Luvru predstoji najveće renoviranje u poslednjih 35 godina i otvaranje novog ulaza
Na međunarodnom konkursu će se odabrati rešenje za „nova velika ulazna vrata” u čuveni muzej koja će biti pandan staklenim piramidama kinesko-američkog arhitekte.
Kako je nedavno najavio Emanuel Makron, planira se veliko renoviranje muzeja Luvr u Parizu, koje će obuhvatiti pravljenje posebnog izložbenog prostora za čuvenu Da Vinčijevu sliku Mona Liza ali i, što je mnogo zanimljive za arhitekte, dodavanje drugog ulaza u ovaj verovatno najpoznatiji muzej na svetu.
Prema rečima predsednika Francuske, za projekat nazvan Nova renesansa biće pokrenut međunarodni konkurs kako bi se na najbolji način odabrao tim koji će sprovesti predviđene radove na muzeju, najveće u poslednjih 35 godina.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Mnogi su smatrali da će Peijeva moderna estetska rešenja biti u sukobu sa klasičnom arhitekturom Luvra, delujući kao nešto strano.
Planiranim projektom trebalo bi da se poveća kapacitet Luvra, a ujedno će predstavljati i najopsežnije renoviranje zgrade od kada je arhitekta I. M. Pej dodao prepoznatljivu, i u početku ne tako voljenu, staklenu piramidu u dvorištu muzeja 1989. godine.
Kao što je poznato, veći deo kritika u vezi sa renoviranjem nije se odnosio na sam dodatak muzeju, već pre na pitanje stilova. Mnogi su smatrali da će Peijeva moderna estetska rešenja biti u sukobu sa klasičnom arhitekturom Luvra, delujući kao nešto strano.
Ipak, kako su godine prolazile i kako se Pariz modernizovao, Peijev dizajn postao je sastavni deo pariske kulture. Smatra se jednako značajnim kao i Ajfelova kula, predstavljajući simbol ne samo za stanovnike Pariza, već i za ceo svet. Peijev dizajn danas je neraskidivo povezan sa imidžom Luvra, čineći se neodvojivim delom i samog muzeja i Pariza.
Zbog toga će biti zanimljivo videti rešenje koje će predstavljati pandan staklenim piramidama ali i ispratiti kako će javnost reagovati na ovakav dodatak.
Novi ulaz biće dodat na istočnu fasadu
Prema rečima direktorke muzeja Luvr, Lorons De Kar, ulaz koji se nalazi ispod piramide trenutno je strukturalno nepodoban da podnese broj posetilaca.
Naime, kada je zgrada projektovana, bila je predviđena za četiri miliona posetilaca godišnje, a prošle godine ovaj čuveni objekat posetilo je čak osam miliona ljudi. Planiranim projektom kapacitet bi se povećao na oko trinaest miliona posetilaca godišnje.
Kao deo radova koje je Makron opisao, biće stvorena „nova velika ulazna vrata” na istočnoj fasadi muzeja, koja je na suprotnoj strani u odnosu na piramidu, koja je trenutno glavni ulaz. Na ovaj način obezbediće se direktna veza sa nizom podzemnih galerija izgrađenih ispod Cour Carré, dvorišta u centru muzeja.
Završetak planiran do 2031.
Planiranim projektom trebalo bi da se stvori i poseban izložbeni prostor za Mona Lizu, koji je opisan kao njen “specijalan prostor”, a sve sa idejom da se poboljša iskustvo posmatranja ovom umetničkog dela, kao i da se smanje gužve.
Kako izveštava Le Monde ovaj prostor će imati i nezavisan pristup u odnosu na ostatak muzeja. „Preoblikovani Luvr, restauriran i proširen, postajaće epicentar istorije umetnosti za našu zemlju, a i šire“, rekao je Makron.
Iako se još uvek malo zna o detaljima ovog projekta, očekuje se da će renoviranje koštati oko 800 miliona evra, a planirano je da se završi do 2031. godine.
Objekat u kom je smešten muzej Luvr je izgrađen većinom u francuskom renesansnom stilu tokom 16. i 17. veka, te je odatle i simboličan naziv planiranog projekta Nova renesansa.
Prethodno dvorac, ovaj objekat je postao dom kraljevske kolekcije nakon što je Luj XIV prebacio zvaničnu kraljevsku rezidenciju u Versaj. Objekat je postao javni muzej krajem 18. veka.
