Od višenamenskih stambenih jedinica, preko modularnih objekata do zelene gradnje. Ovi trendovi su obeležili rezidencijalnu arhitekturu u poslednjih nekoliko godina.

U članku za Seattle Times, arhitekte Mary i Ray Johnson iz istoimenog porodičnog studija govore o tome na koje se sve načine promenio naš pristup prema rezidencijalnoj arhitekturi – i kako to utiče na našu svakodnevnicu.

„Počeli smo da primećujemo trendove na tržištu nekretnina i pre nego što su drugi počeli da osećaju te uticaje, jer radimo s velikim preduzimačima i investitorima kojima je posao da budu korak ispred svih“, objašnjavaju arhitekte Johnson i time počinju razgovor o trendovima u rezidencijalnoj kulturi koji u poslednjim godinama postaju sve primetniji.

Rezidencijalni projekat Bryant Heights po projektu studija Johnson Architects (Foto: Mike Siegel/The Seattle Times).

1. Pojava višestambenih objekata u četvrtima gde dominiraju porodične kuće

Drugim rečima, ni predgrađa nisu ono što su nekad bila! Danas se manje stambene zgrade sve češće grade na područjima koja su do nedavno mahom okupirale velike porodične kuće, i taj trend je vidljiv i kod nas. Na primer, Novosađani će potvrditi da se na Telepu, inače mirnom gradskom naselju gde se nižu mahom prizemne porodične kuće, u poslednjih par godina izgradio veliki broj dvospratnih objekata namenjenih većem broju porodica. U nekim slučajevima, stare male porodične kuće dograđene su tako da sada predstavljaju višestambeni objekat.

Sličan, ali ambiciozniiji projekat izgradili su i Johnsonovi u Sijetlu, u mirnom kvartu u kojem su i sami odrasli. U pitanju je građevinski blok Bryant Heights sačinjen od više stambenih jedinica, javnog i komercijalnog prostora na placu od 17.000 kvadrata.  Bryant Heights je smešten u mirnom kvartu i okružen je porodičnim kućama, te je glavni izazov pri njegovoj izgradnju bilo očuvanje tog spokoja i prirodne okoline. Johnsonovi smatraju da su njihove održive dvospratnice ipak odgovorile tom izazovu, uklopivši se u komšiluk.

Bryant Heights sa okruženjem (Foto: Mike Siegel/The Seattle Times).

2. Grade se porodične kuće sa odvojenim funkcionalnim jedinicama

Vlasnici porodičnih kuća sve češće se odlučuju da u stražnje dvorište, mimo garaže, formiraju objekte sa posebnom namenom. U doba kada sve veći broj ljudi radi od kuće i kada se digla cena poslovnih prostora u urbanim gradskim četvrtima, ni ne treba da vas čudi što su „letnje kuhinje“ dobile novu namenu. Kućne kancelarije, ateljei i zanatske radionice sve češće se otvaraju upravo u nečijim dvorištima.

Arhitekta Robert Hutchinson uradio je upravo to, izgradivši sopstveni studio iza svoje kuće u Fermontu. Ovaj mali projekat poslužio mu je da istraži mogućnosti izgradnje malih funkcionalnih objekata, što mu se i isplatilo u kasnijem radu. Mnogi njegovi sugrađani i klijenti počeli su da grade slične objekte na svom placu kako bi stvorili mogućnost za izdavanje nekretnina. Kako tvrdi Hutchinson, za ovu opciju najčešće se odlučuju mladi bračni parovi ili ljudi u penziji.

Hutchinsonov studio zauzima ukupnu površinu od 74 kvadrata, ali većina njegovih klijenata odlučuje se za još manje jedinice. (Foto: Robert Hutchison Architecture)

3. Primat dobijaju moderni modularni stanovi

„Više ne važi ono da treba razmišljati van kutije„, tvrdi urednica Sandy Deneau Dunham u dotičnom članku. Danas studenti arhitekture razmišljaju o potencijalima kutije kao mestu za život i kreativnom, kubičnom rešenju za stanovanje. Jedan takav primer vidimo u projektu startapa Blokable u kojem studenti Univerziteta u Vašingtonu rade rame uz rame s renomiranim arhitektama iz ove američke države.

„U toku stambene krize, modularne jedinice koje mogu da menjaju svoju veličinu i namenu, nameću se kao najpraktičnije rešenje„, kažu iz ovog startapa. Razlog zbog kojeg je modularna gradnja postala sve popularnija u poslednjih deset godina je to što tehnologija danas omogućava bolju i produktivniju saradnju među arhitektama, inženjerima i urbanistima. Kod prefabrikovanih modela lakše je upravljati rizikom i postići visok kvalitet, a i bolje se kontroliše otpad, kao i čitav životni ciklus materijala. Osim toga, prefabrikovane modularne jedinice su jednostavnije za gradnju, što znači da radovi na gradilištu kraće traju.

Stanari Moduflats zgrade u Bejrutu mogu da nameste fasadu po svojoj meri i tako preoblikuju svoj stan (Foto: Nader Mousally)

4. Kompleksi luksuznih stanova dobijaju dodatne funkcije

Arhitektura zgrada s luksuznim stanovima u urbanim gradskim područjima postala je sve izazovnija. Danas ovakvi kompleksi osim sopstvene garaže podrazumevaju i otvaranje komercijalno-poslovnih jedinica u donjim spratovima. Većina savremenih stambenih kompleksa koji se trenutno grade u Srbiji sadrže sve ove elemente, jer se investitori, baš kao i arhitekte vode idejom da u savremenim stambenim blokovima sve treba da bude nadohvat ruke – i prodavnica, i frizeraj, i kafić, pa čak i dvorište za istrčavanje pasa.

Takvi projekti obično predstavljaju bitnu stavku u portfolijima svetskih studija, pa tako tako i fasade ovih objekata prati distinktivan i inovativan dizajn.

Primer ovakve gradnje vidimo i u Herzogovom projektu 6am, ali postavlja se pitanje da li će čuveni arhitekta uopšte doživeti izgradnju ambicioznog kompleksa u Los Anđelesu (Vizual: Herzog & de Meuron)

 5. Zelena gradnja polako postaje standard

… barem u svetu. Kako vidimo po zelenim projektima koje smo do sada predstavljali na našem portalu, energetski efikasne zgrade najčešće se grade u urbanim područjima u okviru razvijenih gradova. Čest je slučaj da zelene zgrade izgrađene pre nekoliko godina dobijaju poboljšanja i nove, još vrednije sertifikacije o zelenoj gradnji. Ova tendencija povukla je sa sobom čitavo tržište održivih građevinskih materijala i studija o novim, neistraženim potencijalima materijala koje već koristimo.

Mali pomaci u tom smislu se vide i kod nas. Za primer možemo uzeti pojavu toplotnih pumpi i solarnih panela koji sve više osvajaju naše tržište, a u inostranstvu predstavljaju već ustaljenu pojavu – iako su pre desetak godina svuda bili izuzetno retki.

U ovoj održivoj kući, enterijer se gotovo u potpunosti spojio sa dvorištem (Foto: Murray Fredericks i Michael Lassman za CplusC Architectural Workshop)

Ostaje još samo pitanje, koji će od navedenih trendova u gradnji biti prisutan i kroz nekoliko decenija.

Kad ste već ovde…