Solarni paneli mogu biti postavljani kako na kose, tako i na ravne krovove; Foto: Gradnja.rs
Opremanje

Koliko košta ugradnja solarnih panela na kuću od 100 m2 i šta time dobijate

Uz životni vek panela od 30 do 40 godina, ulaganjem u instalaciju solarnog sistema možete biti potpuno nezavisni od kretanja cene struje na globalnom tržištu.

Sa kalendarskim dolaskom proleća i uz sve veću zabrinutost zbog svetske energetske krize, poraslo je i interesovanje za korišćenjem energije iz solarnih panela.

Istražili smo na koji tip krovnog pokrivača se solarni paneli mogu ugraditi, koji sistem da odaberete i naravno koliko će ta investicija da košta.

Sagovornici na ove teme bila je kompanija Sigma International, koja dizajnira i prodaje sisteme solarnih panela za velike i male projekte.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Solarni paneli mogu biti postavljani kako na kose, tako i na ravne krovove; Foto: Pixabay

Najefikasnija orijentacija panela i nagib krova

“Generalno, solarni paneli mogu biti postavljeni na bilo koju vrstu krovnog pokrivača. Međutim, mora se imati u vidu statika krova i opterećenje krovnog pokrivača usled vetra i snega”, napominju iz kompanije Sigma.

Solarni paneli mogu biti postavljani na kose, ali i na ravne krovove. Ipak nemojte ih postavljati na salonitne ploče i leksan krovove, kao ni na nadstrešnice koje nemaju dobru statiku

Idealno bi bilo kada bi ugao nagiba krova bio između 20 i 40 stepeni a krov orjentisan prema jugu ili ka istok-zapad.

Takođe, orijentacija kuće i krova, kao i ugao krova, bitno utiču na to koliko sunca solarni paneli mogu da prime i pretvore u električnu energiju.

“Krovovi su svakako najpogodnija mesta za proizvodnju solarne energije, a najbolje je da je kuća, tj. krov orijentisan prema jugu, eventualno istok-zapad”, navode naši sagovornici.

Idealno bi bilo kada bi ugao nagiba krova bio između 20 i 40 stepeni.

Idealno bi bilo kada bi ugao nagiba krova bio između 20 i 40 stepeni; Foto: Pixabay.com

Sistem s baterijama pogodan samo za manje potrošače

Ukoliko kuća nije povezana na elektro mrežu, od invertera koji pretvara jednosmernu struju (12 v), zavisi kakva je električna energija koja se skladišti u baterijama/akumulatorima, to jest koje će sve kućne aparate moći napajati solarni paneli.

Važan je kapacitet baterija u koje se energija skladišti. Transformator/inverter ima maksimalnu snagu izraženu u vatima (W). Najslabiji na tržištu su od 300 W, a neki idu i do nekoliko hiljada vati.

Baterije, koje su neophodne kod sistema koji nisu vezani na mrežu, mogu biti kapaciteta od 10 do nekoliko hiljada Ah (amper sati). Na standardne sisteme s baterijama mogu da se spoje svi manji potrošači poput rasvete, frižidera, televizora, radija, laptopa i sl.

“Na takve sisteme, osim u izuzetno skupim i jakim varijantama, gotovo je nemoguće spajati klima uređaje, rerne, fen za kosu, radne mašine i slične velike potrošače”, napominju iz kompanije Sigma International.

Na standardne sisteme s baterijama mogu da se spoje rasveta, frižider, televizor, laptop; Foto: Pixabay.com

Najekonomičnija je kombinacija PV Sistema za proizvodnju struje i solarnih kolektora za proizvodnju tople vode.

Uzevši kao primer kuću od 100 m2, zanimalo je nas je i koji sistem panela naši sagovornici preporučuju kao najekonomičniji za stambene prostore.

Kao jednu opciju, iz Sigme navode fotonaponske (PV) solarne panele, koji se koriste za proizvodnju električne energije, iliti struje, od sunčeve energije. Veličina PV sistema zavisi od vrste i snage potrošača u kući.

Drugi sistem jesu solarni kolektori, koji koriste sunčevu energiju za dobijanje toplotne energije kojom zagrevate sanitarnu vodu ili grejete kuću.

„Najekonomičnija je kombinacija PV sistema za proizvodnju struje i solarnih kolektora za proizvodnju tople vode“, zaključuju u Sigma Internatonal.

Solarni kolektori koriste se samo za zagrevanje sanitarne vode ili grejanje kuće; Foto: Pixabay.com

Hibridni inverter za neprekidan rad

Imajući u vidu neočekivane nestanke struje, svakako je potrebno znati i šta treba instalirati kao dodatak da sistem radi i kada ne postoji električna energija iz mreže.

Sistem spojen na mrežu, On-Grid sistem, ne može da radi ako nestane struja na mreži, zato što je inverteru neophodna električna energija da inicira rad invertera.

Da bi sistem mogao da radi i prilikom nestanka struje, potrebno je da inverter bude hibridni i da ima sastav za skladištenje električne energije, a to su baterije tj. akumulatori.

„Njihova cena poslednjih godina pada i takvi sistemi su sve jeftiniji“, dodaju naši sagovornici.

Inverter marke Fimer; Foto: Sigma International

Koliko to sve košta

Za kuće koje ne mogu da budu spojene na mrežu, akumulacija je jedini način da imaju električnu energiju.

„Baterije koje postoje i danas se koriste su litium-ion i gel baterije, odnosno deep cycle akumulatori koji imaju veći broj ciklusa (punjenja i pražnjenja) od standardnih akumulatora iz auta. Na taj način je osigurano da baterije duže traju“, navode naši sagovornici.

U Srbiji su kućne solarne elektrane regulisane tako da ne mogu da proizvode mnogo više energije nego što potroše, te u normalnom radu kuća troši energiju koju proizvede, a višak se daje u mrežu “na čuvanje” (za vreme sunčanih dana, na primer).

Kuća iz mreže povlači struju kad ne proizvodi dovoljno svoju energiju, odnosno po noći ili kada je oblačno, pri čemu prvo iz mreže troši “sačuvanu“ struju, a zatim struju čija potrošnja će biti obračunata u tom obračunskom periodu .

Ako govorimo o kući koja ima potrebu za solarnom elektranom od 6 kW On-Grid, takva investicija košta 6.000 evra.

Kada je broj panela za kuću od 100 m2 u pitanju, to najviše zavisi od potrošnje struje u kW, odnosno od količine i vrste potrošača u kući, a ne od veličine kuće, kažu iz Sigme.

Prosečna kuća od 100 m2 najčešće treba imati elektranu od 4 do 6 kW. Takođe potrebno je instalirati dvosmerno brojilo i inverter/pretvarač i baterije, ako se energija čuva u baterijama.

Svakako bitan segment u priči solarnim panelima jesu i finansije, te ako govorimo o kući koja ima potrebu za solarnom elektranom od 6 kW On-grid, iz Sigma International kažu da takva investicija košta 6.000 evra, a period povrata je 7 godina.

Broj panela najviše zavisi od od količine i vrste potrošača u kući; Foto: Pixabay.com

Mogućnost proširivanja sistema

Kao najjednostavniji način za uštedu pri instaliranju solarnih sistema jeste konkurisanje za subvencije, gde država kompenzuje od 30 do 50% investicije.

Takođe, uvek postoji mogućnost započeti sa nekim manjim sistemom, pa u zavisnosti od mogućnosti dalje ga proširivati.

Kada je u pitanju životni vek panela, on traje od 30 do 40 godina, iako se očekuje da paneli novije generacije potraju i duže zbog boljeg kvaliteta.

Garancija solarnih sistema je oko 25 godina, ali to ne znači da oni prestaju da rade, već je sistem tada i dalje u funkciji, samo rade smanjenim kapacitetom, sa oko 80–85% snage.

Životni vek panela je od 30 do 40 godina; Foto: Pixabay.com

Jedino instalacijom solarnog sistema kupac postaje potpuno nezavisan od kretanja cene struje na globalnim tržištima.

Na kraju, dotakli smo se i aktuelne situacije u Evropi  svetu i pitanja da li može energetska kriza dovesti do povećanja potražnje i povećanja cene solarnih sistema?

„Energetska kriza sigurno dovodi do rasta cene električne energije, što znači da raste i potražnja za solarnim sistemima, budući da su oni najbolja odbrana od budućeg rasta cena energenata“, kažu iz Sigme.

Instalacijom solarnog sistema vlasnik kuće postaje potpuno nezavisan od kretanja cene struje na globalnim tržištima.

„To će zasigurno povećati potražnju što znači da možemo da očekujemo i rast cene solarnih panela. Cena bi u budućnosti mogla porasti i zbog problema s transportom koji se javlja poslednjih nekoliko godina“, navode na kraju za naš portal iz kompanije Sigma International.

Izabrali smo za vas…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

10 komentara

  1. Jugoslav

    Treba imati u vidu da je stepen iskorišćenja fotonaponskih panela u našim krajevima oko 15 procenata, na godišnjem nivou, u odnosu na nominalnu snagu panela.

  2. DAMIR

    KUĆA OD 200 KVADRATA KROVIŠTA SOLARNE ENERGIJE.ŠTO DOBIVAM OVOM ENERGIJOM.KOJU KORIST UGRADNJE.KOLIKA JE UKUPNA CIJENA UGRADNJE SOLARNOG SISTEMA.MOLIM VAS ODGOVORITE MI.LIJEPI POZDRAV.

    1. Combo

      Ako pročitaš tekst od početka do kraja,saznaćeš to što te interesuje

  3. Mikica

    Svi pricaju,pisu paneli na krovu a jel mogu na zemljistu gde bi se lakse cistili,montirali?

    1. Dr. Zoran Pizula

      naravno da mogu da se postave i na ledinu, samo morate da se cuvate lopova jer sve to lako moze da nestane preko noci!

  4. Zlatan

    Haha paneli smešno investicija skupa a vratnost 25-do 30 godina imam 9 x 385 wp a za 10 meseci nisam proizveo jos 1 mgw struje sto ovde gde stanujem je nekih 160 eur ceo sistem je kostao okolo 6000 pa izračunajte zami za gidinu dana sa vam vrati okolo 160 eur

  5. ROKOCKI

    Paneli li su jos ne proveren i ne utvrdjdjen materijal solarnog sistema. Ima male prednosti ali zato i mnogo negativnosti o kojima se ne govori. Na zapadu gde se odavno ovaj sistem primenjuje ne mogu neke probleme da rese. Kako ce mo mi? To je sve jos u fazi ispitivanja i usavrsavanja.

  6. Slobodan čikoš

    Zainteresovani smo za kucu na zlatiboru ,mogli bi da nas posetite i objasnite više varijanti kuca je oko 130kvadrata sa dobrim krovom na 2 vode okrenute istok zapad

  7. Baksi

    Nije baš tako sve fino kao što izgleda. Mi u startu moramo da platimo sve, eps odma sigurno dobija naš višak energije a nama posle par godina kada treba da počnemo da budemo u plusu solari polako ali sigurno otkazuju i gube na iovako maloj efikasnosti, i gde se onda nalazimo, naravno u minusu od početka.

  8. Dragan

    Hm…ja se grejem na inverter a I hladim kad je potrebno.Kuca 100m2,za 1,5 godinu potrosio Sam oko 13000 kWh (niza I visa tarifa) tj oko 90000 rsd,tj oko 500 eur godisnje.Nema sanse da se sistem isplati za 7 god.Izracunajte Sami.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *